Preti afrička kuga svinja
Na području Centralne i Istočne Evrope, pogoršana je epizootiološka situacija kada je u pitanju virusno oboljenje afrička kuga svinja. Tim povodom stručna grupa resornog Ministarstva pripremila je edukativne meterijale za lovce i uzgajivače svinja o ovoj bolesti koji se mogu naći na web stranici Uprave za veterinu.
U ovom materijalu, između ostalog se navodi da se radi o opasnom, zaraznom, virusnom oboljenju od kojeg obolevaju domaće i divlje svinje. Od afričke kuge mogu da obole sve kategorije životinja i sve uginu. Protiv ove bolesti nema leka niti vakcine koja bi se u slučaju zaraze mogla primeniti. Virus nije opasan za ljude i druge životinje.
Simptomi koji ukazuju na to da su svinje obolele su iznenadno uginuće jedne i više svinja, gubitak apetita, potištenost, povišena telesna temperatura do 42 stepena, krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa).
Javlja se i krvav proliv, pobačaji, nesigurnost u hodu, otežano disanje, kašljanje i povraćanje.
Bolest se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane, kontaminiranom hranom i vodom, inficiranim krpeljima, putem odeće i obuće, kontaminiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima i insektima.
Protiv ove bolesti treba delovati preventivno. Pod preventivnim merama se podrazumeva da se svinje ne hrane pomijama, treba izbegavati pašno držanje svinja i sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama. Osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću. Obavezna prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru. U cilju sprečavanja ulaska bolesti na farmu treba postaviti dezbarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje.