Portal pametne poljoprivrede

U 2017. godini treba očekivati rekordan izvoz i pored svih teškoća koje su snašle poljoprivrednu proizvodnju.

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u posmatranom periodu januar-jul 2017. godini ostvarena je vrednost izvoza od 1.921,7 miliona USD, što predstavlja rast od 6,5% u odnosu na rezultate u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 20,2%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 926,5 miliona USD je za 4,6% veća od ostvarenog u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,6%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-jul 2017. godine, ima rast od 8,6% i iznosi 995,2 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 207,4%.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 503,1  milion USD, i sa učešćem od 5,5% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 424,7  miliona USD, sa učešćem od 4,7% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 375,7 miliona USD.

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 203,3 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,8% i sa suficitom u razmeni od 299,8 miliona USD, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 119,5 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%.

Prema ostvarenoj dinamici rasta izvoza u periodu januar-jul 2017. godine dominiraju odseci:  meso i prerada od mesa sa nominalnim izvozom od 61,8 miliona USD i rastom od 41,3%, ribe, ljuskari i mekušci sa ostvarenim izvozom od 8 miliona USD i rastom od 18,8% i stočna hrana sa nominalnim izvozom od 101,1 milion USD i rastom od 17,6%.  Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imaju odseci: mleko i mlečni proizvodi sa uvozom od 39,1 milion USD i rastom od 27,1% uz ostvaren suficit u razmeni od 21,8 miliona USD, meso i prerada sa uvozom od 66,6 miliona USD i rastom od 16,9% uz deficit u razmeni od 4,9 miliona USD i duvan i proizvodi od duvana sa uvozom od 111,1 milion USD i rastom od 13,5% uz suficit od 51,5 miliona USD.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar-jun 2017. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 238  miliona USD,  malina smrznuta u vrednosti od 136  miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 131 milion USD, jabuke sveže u vrednosti od 66 milion USD, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 56 miliona USD, soja u zrnu u vrednosti od 46 miliona USD, i pšenica merkantilna u vrednosti od 43 miliona USD. Detaljnije u priloženom grafikonu.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih“ proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 43 miliona USD, banane sveže ostale u vrednosti od 29 miliona  USD  i pomorandže sveže u vrednosti od 9 miliona USD. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: duvan za cigarete ižiljeni u vrednost od 58 miliona USD, proizvodi za ishranu, ostali u vrednost od 40 miliona USD, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 34 miliona USD i cigarete od duvana u vrednosti od 24 miliona USD.

Regionalna struktura spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu 2001- 2017(I-VII).  godine

U periodu januar-jul 2017. godine poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarila je rast i izvoza i uvoza. S tim, što je dinamika rasta izvoza za 1,5 puta veća od dinamike ostvarenog uvozapa je rast suficita za 8,3% veći u odnosu na isti period predhodne godine. Pomenutim kretanjima u spoljnoj trgovini najviše je doprineo rast izvoza voća i povrća, koji je nadmašio izvozne rezultate odseka žita i prerade od žita.

Rezultati rast izvoza ranog voća i u julu doprinose boljim performansama domaće poljoprivrede u spoljnotrgovini, tako da su se među 100 proizvoda po ostvarenim rezultatima domaće robne privrede našlo sedam proizvoda iz ove grupe: malina zamrznuta u vrednosti od 136 miliona USD, jabuka sveža u vrednosti od 66 miliona USD, zatim breskva sveža u vrednosti od 27 miliona USD,  trešnje i višnje sveže u vrednosti od 26 miliona USD, višnja  zamrznuta u vrednosti od 26 miliona USD, sledi ostalo voće zamrznuto u vrednosti od 25 miliona USD, kao i jagode sveže koje su sa izvozom od 21 miliona USD.

Na svetskom tržištu je i dalje prisutno osciliranje cene hrane. U avgustu je FAO Index cene hrane je iznosio 153,4 poena i bio je niži za 2,3 poena, odnosno za 1,3% u odnosu na jul, ali je još uvek veći za 10 poena, odnosno za 6% u međugodišnjem poređenju. U avgusti je registrovan niži rast cena žitarica, šećera i mesa, što je delimično kompenzovano rastom cena jestivog ulja i mleka i mlečnih proizvoda. 

Rezultati izvoza u ovoj godini će svakako zavisiti od realizacije proizvodnje i kretanja cena na svetskom tržištu. Prve procene ukazuju da je ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini procenjena je na  je 4.223  miliona USD, što je za 18% manje od realizovane u 2016. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 3.795 miliona USD je manja za 15,5% u odnosu na 2016. godinu.

Prva procena ostvarene vrednosti fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje za 2017. godinu je izračunata na osnovu pondera  za obračun indeksa fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje koji predstavljaju trogodišnji pokretni proseci cene  proizvođača (otkupne i prodajne) za pereiod 2014-2016. Model je tako koncipiran da se sa njime značajnije amortizuje oscilacije fizičkog obima proizvodnje, kao i oscilacije cena.

Kako se kod prvih procena maksimiziraju rezultati štete (suše ili poplava) u fizičkom obimu proizvodnje, praksa pokazuje da su konačni rezultati dinamike i ostvarene bruto i neto vrednosti znatno povoljniji. Prema višegodišljem iskustvu treba očekivati da pad bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini ne pređe 15%, Šta više kada se u pokretnom proseku cene  proizvođača (otkupne i prodajne) ugrad i pokazatelji za 2017. godinu (u junu 2018.) biće veća i bruto i neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje za 2017. godinu. To je i osnovni razlog da ne treba strahovati da će se pojaviti deficit u ponudi robe poljoprivreno prehrambenog porekla  na domaćem tržištu i za potrebe izvoza. Zalaganja pojedinih analitičara da se zbog postojeće situacije treba ograničiti izvoz nemaju osnova. U 2017. godini treba očekivati rekordan izvoz u vrednosti od od 3,4-3,5 milijardi USD. 

Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su kao i do sada, pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-jul 2017. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 84,8%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 90%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 74,6%.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Ta tendecija je nastavljena i u periodu januar-jul 2017. godine, izvoz je izneo 980 miliona USD, uvoz  593 miliona USD, uz pozitivan saldo u visini od 387 miliona USD.

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u periodu januar-jul 2017. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 538 miliona USD, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 28%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 74 miliona USD ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od 8%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-jul 2017. godini je  izneo 464 miliona USD.

Više puta je ukazivano da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. U periodu januar-jul 2017. godine ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 230 milionaa USD. Ostvarena je vrednost izvoza od 211 miliona USD (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 11%); uvoz u visini od 19 miliona USD (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od 2%,  i sa suficitom od 192 miliona USD.

Vojislav Stanković