Živinu je najisplativije gajiti u Ukrajini i Brazilu
Početkom ove godine komapnija CEVA održala je samit u Atini i tom prilikom izneti su interesantni podaci o tome koliko košta proizvodnja živinskog mesa u različitim delovima sveta.
Uspeh i isplativost brojlerske proizvodnje zavisi od mnogo faktora kao što su genotip, ishrana, uslovi držanja, cena radne snage, mogućnost da se na tržištu plasiraju svi delovi trupa (nogice, iznutrice), itd. Sve ovo može da neke zemlje dovede u prednost u odnosu na ostale kada je u pitanju ostvarivanje profita iz brojlerske proizvodnje.
Francuski stručnjak Christian Renault na ovom samitu je rekao da je proizvodnja belog mesa (bazirana na ceni hraniva) najisplativija u Ukrajini i Brazilu, jer su oni vodeći proizvođači kukuruza i soje. Većina evropskih zemalja ima mogućnost da ekonomično proizvodi belo meso, iako je Velika Britanija primetno skuplja.
Kada se gledaju troškovi proizvodnje žive vage, Ukrajina i Brazil i dalje imaju oko 50% nižu cenu koštanja (0,60-0,61 €/kg žive mase) nego zemlje EU. Primera radi, cena koštanja u Poljskoj je 0,86 €/kg žive mase, Francuskoj 0,91 €/kg žive mase, Nemačkoj 0,92€/kg žive mase i u Velikoj Britaniji 1,01 €/kg žive mase. Cena brojlerskog trupa – kada se uzmu u obzir i troškovi klanja i randman – iznosi manje od 1 €/kg u Ukrajini i Brazilu, 1,19 €/kg u SAD, 1,67 €/kg u Velikoj Britaniji i 1,97 €/kg u Kini.
Cena radne snage i dalje ostaje faktor koji može da napravi razliku između zemalja kada su u pitanju troškovi proizvodnje, ali ona postaje sve manje bitna jer je automatizacija procesa proizvodnje dovela do toga da je utrošak radne snage po jedinici proizvoda sve manji. Evropske zemlje imaju kao otežavajuću okolnost stroge zakonske regulative kada je u pitanju zaštita životne sredine i dobrobit životinja. Te okolnosti povećavaju troškove proizvodnje, ali korišćenje hibrida visokog genetskog potencijala uz primenu dobre tehnologije može kompenzovati ove troškove.
Razlika postoji i u zahtevima tržišta. U zemljama Evrope i SAD tržište želi belo meso i može biti problem da se plasiraju ostali delovi trupa i iznutrice, pa se u tom slučaju rentabilnost smanjuje.
U svakom slučaju, zaključak je da se najbolji ekonomski rezultati mogu postići u zemljama koje imaju niske cene sirovina, ali da su konkurentne i one zemlje koje imaju visoko razvijenu tehnologiju i dobro organizovanu proizvodnju uz dobar genetski potencijal.