Suša podiže cenu futoškog kupusa
Zbog visokih letnjih temperatura i velike suše, rod je prepolovljen te se očekuje da će ovogodišnja cena biti viša nego lanjska.
Predsednik Udruženja „Futoški kupus” Uroš Puača objasnio nam je da su prošle godine bila dovoljna tri-četiri zalivanja, dok se ove sezone rod zalivao najmanje 10 ili 15 puta.
„To će uticati na cenu futoškog kupusa, a rentabilnost proizvodnje, naravno, zavisi od tržišta, pa su poljoprivrednici još uvek u neizvesnosti i ne znaju da li će sadnja biti isplativa ili ne“, kazao je Puača.
Zamenik predsednika Udruženja Miroljub Janković podsetio je na to da su građani lane futoški kupus mogli pazariti za 20-30 dinara kilogram, dok se ove godine očekuje da njegova cena bude oko 50 dinara.
„Futoški kupus može rano da se proizvede, ali pošto je to kasna ili srednje kasna sorta, kvalitetna proizvodnja je moguća samo u septembru, oktobru ili novembru, dok je ranija proizvodnja je neisplativa“, rekao je Janković, objašnjavajući da su prinosi od ranije prodaje daleko manji od onih koje imaju u jesen. On dodaje da već ima sečenog kupusa, ali to su male količine, koje se uglavnom prodaju na pijacama ili u malim trgovinskim lancima, u velikim ih još nema.
U Futogu ima 40 sertifikovanih gazdinstava koja neguju čuvenisrpski brend, koji se u toj varoši uzgaja na oko 100 hektara. U futoškom ataru se godišnje proizvode desetak hiljada tona kupusa.
Svi koji su dobili jednogodišnji sertifikat za uzgajanje, biće zvanično zavedeni na sajtu Udruženja, te će kupci znati gde i od koga mogu kupiti pravi futoški kupus.
„Svaka prikolica na kojoj se bude prodavao futoški kupus biće označena, a svaka porodica koja ga proizvodi imaće svoju oznaku na Gugl mapama, dok će njihove adrese, imena i broj gazdinstva biti tačno navedeni na našem sajtu“, kazao je predsednik Udruženja „Futoški kupus”.
Onaj ko kupuje kupus jednom ili dva puta godišnje, kažu, teško će primetiti razliku između futoškog i hirbidnih vrsta. Međutim, naši sagovornici upozoravaju na to da treba obrati pažnju prilikom kupovine jer je zloupotreba tog brenda veoma česta.
„Tanak list, slabo razvijena nervatura, svetlozelene boje, blago spljoštena glavica i još poneke osobine karakteristične su za futoški kupus, ali imate takvih i hibrida, čije seme nastaje u laboratoriji, ali s autohtonom vrstom nema ničeg zajedničkog“, kazao je Janković, objašnjavajući da je najbolje rešenje za to poverenje kupaca u proizvođače, koji pošteno rade i uzgajaju pravi futoški kupus.
Kiseli futoški kupus ima svoj specifičan znak i zaštitnu hologramsku markicu pa kupac može biti siguran u to da je kupio pravi futoški kupus.
„Ipak, to ne važi kod svežeg jer kod njega nema obeležavanja pošto mi za to nemamo mogućnosti, to je dosta skupo“, kaže Janković.
Iako je proizvodnja hirbidnih vrsta mnogo lakša, naši sagovornici kažu da je kvalitet roda neuporediv. Na to utiču i geografski položaj i zemljište na kojem se kupus sadi. Autohtona vrsta koja je, po spisima, nastala pre 16. veka, danas ima svoje redovne kupce širom zemlje, ali se, doduše ne na duge staze, izvozi i u druge države. Kažu – bolje se na tržištu plasira kiseli kupus, dok je izvoz svežeg futoškog kupusa zanemarljiv.
Ovogodišnja „Kupusijada” održaće se u Futogu 28. oktobra, a tom prilikom tradicionalno će biti predstavljeni različiti proizvodi od kupusa. Osim toga, u „prestonici kupusa” tog dana će se predstaviti projekat i Savez „Original Srbija”, asocijacija poljoprivrednika „Slowfood”, organizacija „Terra Madre Day“ i drugi. Ni ove godine neće izostati takmičarski deo pa će se na toj manifestaciji kuvati svež i kiseli kupus, ali će se i birati najveća glavica futoškog kupusa. Osim toga, 27. oktobra Udruženje „Futoški kupus” proslaviće deset godina postojanja i prisetiti se Gorana Puače, koji je značajno doprineo u stvaranju tog brenda.
V. Bijelić