Izvoz agrara već premašio dve milijarde dolara
U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u posmatranom periodu januar-avgust 2017. godini ostvarena je vrednost izvoza od 2.199,5 miliona USD, što predstavlja rast od 6,5% u odnosu na rezultate u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 20,2%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.046,3 miliona USD je za 7,3% veća od ostvarenog u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,6%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-avgust 2017. godine, ima rast od 5,8% i iznosi 1.153,2 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 210,2%.
 |
| Agrarni analitičar Vojislav Stanković |
Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 590,4 milion USD, i sa učešćem od 5,4% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 461 milion USD, sa učešćem od 4,2% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 407,7 miliona USD.
Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 219,1 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,6% i sa suficitom u razmeni od 371,3 miliona USD, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 132,9 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%.
Prema ostvarenoj dinamici rasta izvoza u periodu januar-avgust 2017. godine dominiraju odseci: meso i prerada od mesa sa nominalnim izvozom od 74 miliona USD i rastom od 39,6%, uljano seme i uljani plodovi sa ostvarenim izvozom od 119,7 miliona USD i ostvarenom dinamikom od 98,5%, stočna hrana sa nominalnim izvozom od 112,6 milion USD i rastom od 15,9%. i ribe, ljuskari i mekušci sa ostvarenim izvozom od 8,9 miliona USD i rastom od 15,5%. Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imaju odseci: žive životinje sa uvozom u vrednosti od 13,6 miliona USD, mleko i mlečni proizvodi sa uvozom od 43,8 miliona USD i rastom od 27,2% uz ostvaren suficit u razmeni od 27,6 miliona USD, meso i prerada sa uvozom od 74,3 miliona USD i rastom od 11,9% uz deficit u razmeni od 0,3 miliona USD i šećer i proizvodi od šećera, med sa uvozom od 26,5 miliona USD i rastom od 10,4% uz suficit od 59,4 miliona USD.
Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar-avgust 2017. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 250 miliona USD, malina smrznuta u vrednosti od 154 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 153 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 71 milion USD, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 68 miliona USD, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 53 miliona USD, i pšenica merkantilna u vrednosti od 48 miliona USD. Detaljnije u priloženom grafikonu.
Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih“ proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 50 miliona USD, banane sveže ostale u vrednosti od 30 miliona USD i pomorandže sveže u vrednosti od 9 miliona USD. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: duvan za cigarete ižiljeni u vrednost od 76 miliona USD, proizvodi za ishranu, ostali u vrednosti od 51 miliona USD, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 36 miliona USD i cigarete od duvana u vrednosti od 29 miliona USD.
U periodu januar-avgust 2017. godine poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarila je rast i izvoza i uvoza. S tim, što je dinamika rasta uvoza nešto veća od dinamike ostvarenog izvoza, što je tradicionalno za avgust svake godine. Suficit u razmeni se održava na dosta povoljnom nivou i iznosi 1.153,2 miliona USD što je za 5,8% veći u odnosu na isti period predhodne godine. Pomenutim kretanjima u spoljnoj trgovini najviše je doprinosi rast izvoza voća i povrća, koji je još iznad izvoznih rezultata žita i prerade od žita.
Na svetskom tržištu je i dalje prisutno osciliranje cene hrane. U avgustu je FAO Index cene hrane je iznosio 176,6 poena i bio je niži za 2,3 poena, odnosno za 1,3% u odnosu na jul, ali je još uvek veći za 10 poena, odnosno za 6% u međugodišnjem poređenju. U avgusti je registrovan niži rast cena žitarica, šećera i mesa, što je delimično kompenzovano rastom cena jestivog ulja i mleka i mlečnih proizvoda.
Potrošačke cene hrane i bezalkohplnih pića u Srbiji su u periodu januar- avgust 2017. godine, u odnosu na prosek iz 2016. godine bile veće za 3,2%, u poređenju sa istim periodom prethodne godine rast je iznosio 3,1%, dok su potrošačke cene pomenute grupe roba u avgustu 2017. godine u poređenju sa decembrom 2016. godine bile više za 4,2%.
Rezultati izvoza u ovoj godini će pored kretanja cena na domaćem i na svetskom tržištu (konkurentnost) svakako zavisiti od realizacije proizvodnje.
Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 1. septembra 2017. godine podaci RZS ukazuju da je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,278 miliona tona, što je za 21,0% manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2016. godin. Očekivana proizvodnja kukuruza je 4,022 miliona tona, što je za 45,5% manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se manja proizvodnja šećerne repe (6,3%), suncokreta (13,0%), soje (20,0%).
Posmatrano u odnosu na desetogodišnji prosek (2007–2016), proizvodnja pšenice manja je za 10,0%, kukuruza za 50,0%, i šećerne repe za 14,6%, a veća je proizvodnja suncokreta za 18,9%, i soje za 8,3%.
Ostvarena proizvodnja ranog voća, posebno malina manja je za 6,9%, a višanja manja je za 6,5% u odnosu na prethodnu godinu.
U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se manja proizvodnja jabuka, za 6,6%, i manja proizvodnja šljiva, za 28,6%. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se smanjenje proizvodnje jabuka za 11,5%, i manja proizvodnja šljiva za 13,9%.
Očekivana proizvodnja grožđa u Republici Srbiji veća je za 13,5% od prošlogodišnje proizvodnje, što je za 8,1% manje u odnosu na desetogodišnji prosek.
Konačni podaci o biljnoj proizvodnji u 2017. godini biće dostupni u toku marta 2018. godine.
Aktuelna kretanja ukazuju da će poljoprivreda sa prehrambenom industrijom u 2017. godini i pored svih problema, ostvariti veoma povoljne rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Ostvarena proizvodnja pšenice i ranog voća i očekivana prinosi kasnih useva, voća i grožđa u Republici Srbiji, 2017. (Količina u tonama)
Najviše izvozila Vojvodina, Beograd najviše uvozio
Posmatrano po regionima, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar-jul 2017. godine imao je region Vojvodine (44,2%), sledi Beogradski region (27,5%), region Šumadije i Zapadne Srbije (15,8%), region Južne i Istočne Srbije (12,1%), a oko 0,4% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (48,8%), slede regioni Vojvodine (25,5%), region Šumadije i Zapadne Srbije (16,9%), region Južne i Istočne Srbije (17%), a oko 0,1% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.
Regionalno učešće u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije u periodu 2015.-2017(I-VII).
Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su kao i do sada, pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-avgust 2017. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 84,8%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 90%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 74%.
Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Ta tendecija je nastavljena i u periodu januar-avgust 2017. godine, izvoz je izneo 1.122 miliona USD, uvoz 669 miliona USD, uz pozitivan saldo u visini od 453 miliona USD.
Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u periodu januar-avgust 2017. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 616 miliona USD, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 28%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 84 miliona USD ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od 8%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-avgust 2017. godini je izneo 532 miliona USD.
Regionalna struktura izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije prikazana po regionalnim ekonomskim integracijama
Više puta je ukazivano da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. U periodu januar-avgust 2017. godine ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 263 milionaa USD. Ostvarena je vrednost izvoza od 242 miliona USD (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 11%); uvoz u visini od 21 milion USD (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od 2%, i sa suficitom od 221 milion USD.
Vojislav Stanković