300.000 sezonaca se uvodi u legalno poslovanje
Sezonski radnici poseban su problem kada se govori o sivoj ekonomiji i o zapošljavanju, jer su procene da u Srbiji i to samo u poljoprivredi, trenutno radi preko 300.000 ljudi „na crno“, saopštio je menadžer za pravne poslove Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Nebojša Žugić.
Predstavnici NALED-a su u Leskovcu predstavili projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“, limitiran na dve godine, koji se realizuje u saradnji sa Nemačkom organizacijom za razvojnu saradnju (GIZ).
Suština projekta je donošenje novog zakonskog rešenja koje će omogućiti da jako veliki broj sezonskih radnika, koji se trenutno nalazi u crnoj fazi , odnosno koji ni na koji način nisu prijavljeni i ne postoje u sistemu, budu prijavljeni i na pojednostavljen način uvedeni u legalne tokove, rečeno je.
Projekat predvidja izradu zakonskog okvira, kao i razvoj elektronskog sistema za prijavu i uplatu doprinosa za sezonske radnike u poljoprivredi.
„Ovaj projekat se realizuje istovremeno sa donošenjem novog zakona koji će regulisati oblast poljoprivrede i u okviru koga su obezbedjena sredstva za softversko rešenje koje će omogućiti elektronsku prijavu sezonskih radnika, kao i obuke ljudi koji će raditi na tom softveru“, rekao je Žugić.
Novi zakon treba da doprinese smanjenju broja ljudi koji rade „na crno“, pre svega u oblasti poljoprivrede, a ukoliko se pokaže kao uspešan, onda će se proširiti i na druge delatnosti, jer je trenutno u Srbiji, kako kaže Žugić, angažovano preko pola miliona ljudi „na crno“ na sezonskim poslovima.
Pomoćnica gradonačelnika, Marija Jovanović, tokom info dana, kao glavni razlog za izuzetno veliki broj sezonskih radnika koji rade „na crno, navela je upravo birokratske prepreke.
„Nova rešenja bi pojednostavila proceduru prijave, smanjila birokratske prepreke i omogućila zaštitu svih prava sezonskih radnika. Stimulisanje poslodavca da poštuju propise je, takodje, mehanizam rada. Ovim nacrtom zakona mislilo se na najosetljiviju kategoriju, korisnike socijalne zaštite, kojima neće biti ugrožena njihova prava novim sistemom“, rekla je Jovanović.
Uverena je da će rezultat ovog projekta biti povećan broj registrovanih zaposlenih koji će moći da ostvare svoje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje.
Jovanović dodaje i da je grad Leskovac za poljoprivredu izdvojio 160 miliona dinara, što predstavlja 4 odsto od ukupnog budžeta grada i ujedno je i najveći procenat izdvajanja dosad.
„Razvijena poljoprivreda je preduslov razvoja svakog grada, naročito Leskovca koji je poznat kao poljoprivredni kraj“, konstatovala je.
Predstavnici NALED-a nisu se bavili neprijavljenim radnicima u privatnim firmama već samo kako da se naplate dažbine za sezonske radnike u poljoprivredi, koji su, često, angažovani na samo nekoliko dana.