Portal pametne poljoprivrede

Cirkularna ekonomija, kao novi ekonomski model, može biti pravac za dugoročni privredni prosperitet Vojvodine i cele zemlje, uz poštovanje standarda iz oblasti zaštite životne sredine, poruka je sa današnje javne debate “Principi održive ekonomije u poljoprivredi i građevinarstvu” na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu u organizaciji Arhus centra Novi Sad.

Na ovom skupu predstavljena je studija izrađena u okviru projekta ‘’Napredak ka cirkularnoj/održivoj ekonomiji u Vojvodini – Pokretači i ometači eko-inicijativa“ koji finansiraju i podržavaju OEBS Misija u Srbiji, Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost i ERSTE Banka.

U javnoj debati učestvovali su, između ostalih, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić, nacionalna savetnica za pitanje zaštite životne sredine pri Misiji OEBS u Srbiji dr Olivera Zurovac Kuzman, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Aleksandar Andrić, kao i predstavnica organizacije GIZ Maša Šašić.

-Tema zelene ekonomije u građevinarstvu i poljoprivredi još uvek nije stigla na dnevni red, ali Ministarstvo i svi koji se bave tim pitanjima nastojaće da naredne godine ona bude u agendi i da joj se da značaj koji zaslužuje. Veliki izazovi su pred nama i kada je reč o poglavlju 27. Nova ekološka administracija smatra da nije dobro ući u otvaranje poglavlja bez precizno pripremljenih i dobro obrađenih tema u okviru poglavlja 27. Stoga ćemo taj process usporiti da bismo dobili na kvalitetu i da bismo bolje zatvorili tu oblast kada za to dođe vreme. Nećemo mnogo odugovlačiti ali ćemo se za prvu polovinu sledeću godinu pripremimo kako treba, a to podrazumeva opširnu debatu sa privredom –  rekao je Ivan Karić istakavši značaj organizacija civilnog društva, bez kojih, kako kaže, ne bi danas bilo ni zasebnog Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Olivera Zurovac Kuzman naglasila je da je projekat koji realizuje Arhus centar Novi Sad velika inovacija jer su mu se priključili vrhunski stručnjaci iz oblasti građevinarstva, poljoprivrede i zaštite životne sredine zajedno sa predstavnicima civilnog sektora.

-Partnerstva između civilnog sektora i državnih institucija nisu laka, a istovremeno su neophodna i korisna, a aktivnosti Arhus centra doprinose tome – kazala je ona.

Na skupu je ocenjeno da primeri dobre prakse navedeni u ovoj brošuri, govore u prilog tome da je u Vojvodini krenuo proces prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju, kojeg treba podržati na svim nivoima i svim dostupnim mehanizmima. Uz  kratak osvrt na institucionalni i pravni okvir zaštite životne sredine u EU, Srbiji i Vojvodini, navedeno je nekoliko primera vojvođanskih proizvođača koji poslovanje zasnivaju na principima cirkularne ekonomije. Ukazano je i na činjenicu da su i nadležne institucije načinile prve korake u uvođenju cirkularnog principa u upravljanje otpadom uz razumevanje da je otpad resurs koji se tehnološkom obradom i odgovarajućim administriranjem može pretvoriti u izvor prihoda i novih radnih mesta.

-Neposredan cilj projekta je da studijom ‘’Napredak ka cirkularnoj/održivoj ekonomiji u Vojvodini – Pokretači i ometači ekoinicijativa – Pregledna studija’’ podstaknemo interesovanje građana i stručne javnosti za koncept cirkularnog pristupa proizvodnji, raspodeli i potrošnji, posebno se baveći dobrim praksama u poljoprivredi Vojvodine, s jedne, i primerima dobre prakse u građevinarstvu i upravljanju otpadom, s druge strane. Ovaj projekat Arhus centra Novi Sad uradio je tim stručnjaka i saradnika, koji su obavili desk-top istraživanje i upotpunili ga empirijskim istraživanjem u Vojvodini. Rezultat istraživanja je ova pregledna studija koja treba da doprinese naporima svih onih koji razumeju i vide prednosti cirkularne ekonomije i mogućnosti koje taj pristup pruža ekonomskom i društvenom razvoju Srbije – naglasila je Darija Šajin iz Arhus centra Novi Sad.

Rezultate studije predstavili su članovi radne grupe koja je vodila istraživanje – glavna konsultantkinja na izradi studije Tanja Petovar, rukovodilac tima za poljoprivredu dr Biljana Viduka, rukovodilac tima za građevinarstvo prof. dr Jelena Atanacković Jeličić i član tima za građevinarstvo doc. dr Igor Maras.

Finale ovog projekta Arhus centra Novi Sad je pokretna izložba – gde će na panelima biti izloženi rezultati istraživanja sa zaključcima i preporukama. Izložba u javnom prostoru obići će gradove i sela širom Vojvodine.

S. G.