Portal pametne poljoprivrede

Uspesi naprednjačke komande nad srpskom poljoprivredom se nižu te nižu, a upravo je još jedan postignut u Budimpešti gde smo s Kinezima potpisali istorijski i nikad i nigde do sada viđen ugovor o slobodnom izvozu govedine. I to ne neke obične već one autentično srpske. Onu govedinu što će verovatno proizvoditi svi oni što glasaju za naprednu stranku. Svaki glasač po jednu kravu i eto ti dva miliona krava i bikova. Ima da se namlatimo para. Srpska govedina i ona stvar od labuda.

Ko kaže da naprednjaci ne znaju da organizuju proizvodnju za plasman na svetsko tržište? Pa zar taj model uspešnog izvoza već nismo doživeli i videli? Isti ti naprednjaci su potpisali uz sva zvona i talambase i genijalne ugovore o slobodnoj trgovini i izvozu rogate stoke u Rusiju, u Tursku, u Belorusiji… I tu smo se bome namlatili para.

Je l’ vi pratite šta je radio najpametniji sin našeg napaćenog srpskog naroda i narodnosti Aleksandar Vučić? Sve je dozvole on izgurao zato što njemu veruju i Rusi i Turci i Belorusi… Da nije bilo njega, ne bi bilo ni dozvola. Koliko je on bio pametan vidi se i po tome što je pre potpisivanja svih tih ugovora o govedini saopštio naciji da je u Srbiji ostalo goveda taman onoliko koliko ih je bilo 1910.

Dakle naprednjaci ne rade ništa napamet i bezveze. Prvo broje pa onda izvoze. Vrstan pravnik, lepo čovek izračuno pa krenuo da potpisuje ugovore o izvozu… Em nikad manje krava za ceo vek nismo imali, em ćemo izvoziti za ceo svet i to vascelu planetu da podavimo u govedini. Kako? E to nemamo pojma. Ali ako kaže Vucič da je to tako pametno, onda mora biti da je tako. Mada opet nije logično. Nismo mi baš toliki volovi. Što da izvozimo kad imamo malo…, kako da izvozimo kad imamo malo…?

Ali verovatno nije kvaka u izvozu, već je cilj da Vučić obori još jedan rekord i da nam s Pinka saopšti kako sad, posle uspešnog nastupa na tržištu Rusije, Turske, Belorusije i Kine imamo krava ne kao 1910. već kao 1804. Turci su nam opet glavni prijatelji i investitori pa je red da i krave vrnemo u poželjno brojno stanje. Marko Kraljević po treći put među Srbima.

Tako je. Umesto da organizujemo proizvodnju za izvoz, mi potpisujemo ugovore o slobodnoj trgovini. Naravno da mi ovako razmišljamo jer mrzimo Vučića. Šta je loše ako možemo slobodno da prodajemo po raznim zemljama? Pa ništa ako imate šta da izvozite i ako takve ugovore ne potpisujemo po Pešti uz celodnevne televizijske hvalospeve, a pri tom nismo prodali ni dve krave u one države s kojima smo mnogo ranije potpisali iste takve papire kao i s Kinezima. Kao da su žuti i oni genijalci iz G17 plus bili bolji u poljoprivredi. Pa i nisu. Bili su možda i gori. 

Udružilo se kuso i repato da izvozi u Kinu rogato

Na kraju krajeva, većina onih stručnjaka iz G17 što se naprasno obogatila oko poljoprivrede sada je u naprednjacima. Da je pravna država sada bi spomenuli i imena, ali ne smemo a nije teško proveriti. Vidite ko su bili ministri i razni pomoćnici iz G17 na saveznom i republičkom nivou posle 5. oktobra, vidite šta sada rade pa će vam sve biti jasno. Izguglajte. Nije teško. Udružilo se kuso i repato da izvozi u Kinu rogato. Ne biva.

Šta možemo dalje očekivati? Pa imajući u vidu da smo pre pola godine s Kinezima potpisali ugovor o izvozu jagnjetine, a nismo izvezli skoro ništa, a sada potpisasmo i za goveda, red bi bio da na svakih šest meseci izvezemo po jedno marvinče za Kinu. Koze, kokoške, pačiće, guščiće i na kraju žirafe iz Jagodine. Ima ako treba da zapatimo i i mravojede. Samo nek se potpisuju međudržavni sporazumi i nek se izvozi. Ima Kineze da raspametimo načisto i s izvozom i s lepim rukopisom na ugovorima o bescarinskom izvozu.

Prvo goveda pa onda izvoz – majstori. Ajde da jednom naučite neki red. Već više od pola decenije upropaštavate ovu državu. Duže nego Tadićevi žuti lopovi. Dosta izgovora, uradite nešto. Dajte seljacima pare da naprave farme goveda pa onda uzimajte plajvaze u ruke. U talambase udarajte kad seljacima budete delili pare da otvore farme. Kad potpišete ugovor o izvozu za Rusiju onda se podrazumeva da hoćete da stavite u tov 100.000 junadi da udarite na tržište od 170 miliona duša. Pa kad ih prodate onda potpišete ugovor za Belorusiju pa onda tovimo 150.000 junadi pa kad i to prodamo ona paraf s Turcima… Pa kad ne znamo više šta ćemo od velike proizvodnje, a Rusija nam mala, mi krenemo na Kinu.Tako se radi. A ne lagarija do lagarije.

Alo, bre… Govedina… Crna Gora, Vojvodina.

Ipak smo svi mi volovi. 

Milovan Lukić