Portal pametne poljoprivrede

U Srbiji je osigurano svega 10 do 12% poljoprivredne površine, rečeno je na konferenciji „Srpski dani osiguranja“ u Aranđelovcu.

Prosečna ekonomska vrednost jednog poljoprivrednog gazdinstva je pet puta niža u odnosu na evropski prosek i iznosi svega 5.000 evra.

Na okruglom stolu koji je posvećen uticaju države na razvoj osiguranja u poljoprivredi, izneta su različita mišljenja o tome da li je potrebno i u Srbiji uvesti obavezno osiguranje u sektoru pioljoprivrede kao što je to slučaj u nekim zemljama. 

Stav Ministarstva poljoprivrede je da u ovom momentu obavezno osiguranje u poljoprivredi nije moguće te da resorno ministarstvo prevencijom i subvencijama pokušava da podigne nivo osiguranih površina i stočnog fonda u Srbiji. 

„Ministarstvo poljoprivrede je 2006. godine imalo 2.000 zahteva za osiguranje od strane poljoprivrednika, a 2016. godine ta cifra je 20.000 zahteva za osiguranje. Radimo na podizanju svesti poljoprivrednika u sektoru osiguranja i za to izdvajamo 400 do 600 miliona dinara godišnje. Međutim i pored toga, stanje je nezadovoljavajuće“, ocenio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović. 

Država, kaže on, subvencioniše 40 odsto plaćene premije osiguranja poljoprivrednika u Srbiji, a maksimalan iznos koji poljoprivrednik može dobiti je 2,5 miliona dinara u ovu svrhu. 

Član Izvršnog odbora kompanije „Dunav osiguranje“ Dragica Janković, navela je da je neophodno da se unapredi sistem subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. 

Ona je kao ilustraciju navela primer da je na Kipru obavezno osiguranje poljoprivrednika te da ta država subvencioniše sa 50 odsto proizvođače, dok je u Kanadi taj procenat 60 odsto i osiguranje je pod kontrolom države. 

„Takođe, postoje različiti modeli obaveznog osiguranja u svetu kao što je poslovno-komercijalno osiguranje ili javno-privatno partnerstvu. Praksa u Portugalu pokazuje da je nivo osiguranja po ovom modelu od 45 do 85 odsto osiguranika, a u SAD je to 50 do 75 odsto“, kaže Janković. 

Ona objašnjava da su rizici sa kojima se suočava svetska poljoprivreda u najvećoj meri urbanizacija, odnosno izgradnja na kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu, finansijski kao i tehnološki rizici, te je zbog toga, kako je istakla, osiguranje ključ zaštite razvoja poljoprivrede. 

„Poljoprivreda je delatnost od posebnog značaja za svaku državu. Zato država treba da zahteva od poljoprivrednih proizvođača kojima je dala subvencije da oni osiguraju to što proizvode“, napominje Janković i objašnjava da nije logično da se dva puta izdavajaju sredstva iz budžeta, jednom pri subvencionisanju, a drugi put kada država pomaže poljoprivrednicima koji su pretrpeli štete. 

Do 2050. godine su procene da će biti devet milijardi stanovnika na Zemlji te da je do tog perioda, kako bi se zadovoljila globalna potražnja za hranom, poljoprivrednu proizvodnju potrebno povećati za 60 odsto. Da bi se to ostvarilo, kažu stručnjaci, neophodno je zaštititi poljoprivrednu proizvodnju osiguranjem, a za sada, kažu, „ubeđivanje“ seljaka da se osiguraju idu veoma sporo. 

Prosečna vrednost gazdinstva u Srbiji je, navodi Janković, oko 5.000 evra dok je u EU vrednost gazdinstva u proseku pet puta veća. 

Zvonko Zindović iz „Dunav osiguranja“ istakao je da je ova kompanija na tržištu osiguranja u Srbiji učestvovala sa 35,5 procenata protekle godine i naveo da će se površine pod osiguranjem u Srbiji povećati jedino uz aktivnu pomoć države. 

Stručnjak za osiguranje, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu,Jelena Kočović, istakla je da razume stav države da u ovom momentu nije moguće uvesti obavezno osiguranje u poljoprivredi s obzirom na ukupne ekonomske podatke koji govore o stanju poljoprivrednika, ali je poručila da bi ovakva mera,ukoliko se uvede, dala pozitivne efekte na razvoj poljoprivrede.

Izvor: Agencije