Sade crne ribizle i aroniju pa iz teglica pekmeza sipaju zaradu
Mladi bračni par Ivan i Šara Keler iz Ade u poljoprivrednom gazdinstvu koje su zasnovali orijentisao se na proizvodnju i preradu voća.
Tek su prvu sezonu zakoračili da se svojom ponudom dokazuju na tržištu, a prirodni domaći pekmezi čine većinu proizvodnje! Asortiman voća od kojeg nude pekmez su kajsije, kupine, maline, aronija i crna ribilza i početnim rezultatima su zadovoljni, uz očekivanja da će proizvodnja za koju su se opredelili obezbediti egzistenciju.
Proizvode nude najviše na raznim manifestacijama u Novom Sadu, Subotici, Paliću, Senti, Adi, Kanjiži, Bačkoj Topoli i drugim mestima.
Voće sami proizvode i šire biznis
– Domaći pekmez smo počeli da pravimo od voća koje sami proizvodimo i zasade sve sami obrađujemo i negujemo – kaže Ivan Keler. – Pod kajsijama je dva katastarska jutra, zasad je mlad tek drugu godinu i prispeva na rod. Aroniju imamo na jednom jutru, malina na pola, kupine su na površini od četvrt jutra, tu su i crne ribizle, a upravo ove jeseni smo proširili zasade aronije i crne ribizle.
Od Ivana saznajemo da je ove jeseni na još pola jutra proširen zasad crne ribizle, pošto je pekmez dosta tražen.
Stotinu teglica koliko su ove sezone napravili od plodova sa žbunova koji su prispeli na rod brzo su prodati, pa je to bio signal za novi zasad, jer se ispostavilo da je crna ribizla u Vojvodini veoma deficitarna, tako da su zasadili novih 400 žbunova, da bi povećali proizvodnju soka i džema, ili da oprobaju spravljanje mešavine soka aronije i crne ribizle.
Iz ovogodišnje berbe iz mladog zasada bilo je više od jedne tone kajsija, gotovo sve je prerađeno u džemove, a manji deo u domaću rakiju. Ivan napominje da se dobro prodaju proizvodi od aronije, u prvom redu slatko, ali i pekmez, sirup i matični sok od aronije, što ih je opredelilo da zasad prošire za 1.000 žbunova.
Pomogla mađarska donacija
Ambicija mladog bračnog para iz Ade je da posao proširi na sušenje šljiva, čipsa od jabuka i krušaka, sušeni paradajz i još neke proizvode koje uspeju da osmisle, prema mogućnosti sušare koju su dobili zahvaljujući donaciji iz Mađarske posredstvom Fondacije “Prosperitati”. Donacija je pokrila 70 odsto vrednosti sušare, a ostalo je sopstveno učešće.
U teglicama samo čisto voće
Ivan Keler je završio Ekonomsko trgovačku školu u Senti, pa kod oca svoje izabranice Šare počeo da radi u ugostiteljstvu pošto tast drži restoran “Laguna” u Adi, a plus je počeo da se bavi voćarstvom za šta su registrovali poljoprivredno gazdinstvo. Šara je vaspitačica, jedno vreme je radila u struci, pa dobila otkaz jer je bila višak, zbog toga što je u predškolskoj ustanovi u Adi sve manje dece zbog odlaska mladih u inostranstvo.
– Sa spravljanjem domaćih pekmeza i sokova počeli smo u kuhinji, pa smo posao proširili. Prirodne sokove služimo u restoranu, ali sa pekmezima smo počeli da izlazimo na razne manifestacije i vašare. Predstavili smo se prvo na domaćem terenu na “Danima Ade”, potom na vašaru u Kanjiži i više manifestacija u većim gradovima u Vojvodini, jer je bitno da nas ljudi upoznaju – smatra Keler.
Domaće pekmeze poljoprivredno gazdinstvo Keler pakuje u teglice od 370 mililitara, odnosno oko 320-430 grama, a kako ističu, u teglicama je samo čisto voće, ne samo kada su u pitanju kajsije, nego i kupine, maline, crne ribizle i aronija.
– Bolja je računica kada se voće preradi u pekmez. Naše opredeljenje je da se posvetimo proizvodnji i preradi voća, a videćemo da li će i koliko biti koristi, da li vredi da se time bavimo. Posla ima mnogo više nego da samo prodajemo voće na veliko ili na pijaci, ali je i računica mnogo povoljnija. Sveže voće se prodaje samo u sezoni, a prerađevine se mogu prodavati preko cele godine. Prva iskustva su pozitivna, jer su ljudi dosta zainteresovani da kupuju i troše naše proizvode. Kasnije ćemo nastojati da se naši proizvodi nađu na rafovima prodavnica zdrave hrane, a za sada sve ide preko našeg poljoprivrednog gazdinstva. Čekamo da se novim zakonom omoguće neke olakšice za preradu i plasman proizvoda preko gazdinstva, kao što je prodaja od kuće, pa se nadamo da će biti uslova da ono što smo započeli daje rezultate i opstane. Imamo još slobodne zemlje i ukoliko bude povoljne računice planiramo da povećamo zasade možda još nekim voćnim vrstama – kaže Keler.
Ostali u Adi
Mladi iz Ade i okoline odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom, a Ivan i Šara su odlučili da ostanu i pokušaju da razvijaju sopstveni biznis. Prve reakcije mušterija su povoljne, jer je domaći pekmez sto posto od voća dobrog kvaliteta.
– Bavljenje voćarstvom i preradom voća u domaći pekmez i druge proizvodi je naša inicijativa, za šta smo dobili i podršku roditelja. Moja sestra Sandra, koja je završila grafički dizajn, dala je svoj doprinos našem poslu dizajniranjem teglica i etiketa za naš pekmez – saznali smo od Ivana Kelera
Irena Nađ