Portal pametne poljoprivrede

Tritikale je nastao ukrštanjem dva strna žita – pšenice i raži. Predstavlja hibridnu vrstu, jer je nastao od dve različite vrste iz dva različita roda. Ta kultura spaja pozitivna svojstva obe ukrštena  žita, koja se istiću u povećanom sadržaju proteina i aminokiselina.Tritikale je perspektivna ratarska kultura, zaslužuje mesto i u ratarskoj i u stočarskoj proizvodnji, a zelena masa krmnih sorti tritikala nežna je i slatkasta, zbog čega je stoka vrlo rado konzumira.

Pogodan je kao zamena ne samo ozime nego i jare pšenice, jer ima brži početni porast i kraću vegetaciju. U planinskim područjima, tritikale može predstavljati potencijalni ozimi usev, gde su prinosi ozime pšenice i ozimog ječma neizvesni. U takvim oblastima, tritikale može zameniti i ekstenzivne sorte raži visokog stabla koje ne mogu u punoj meri da iskoriste lokalne kapacitete plodnosti zemljišta.

Proizvodnja tritikala je za 30-35 posto jeftinija od pšenice, sa konstantno dobrim prinosima od 6 -7 tona po hektaru, znatno višim od prinosa pšenice.

Postoje jare i ozime sorte tritikala.Tritikale ima morfološke odlike pšenice i raži. Cvat je s mnogocvetnim klasićima, koji mogu biti sa osjem ili bez, maljavi ili goli, crvene ili bele boje, zrno crveno ili belo što su odlike pšenice. Istovremeno ima i osobine karakteristične za raž, kao što su ljubičaste koleoptile, maljavo stablo ispod klasa, izdužene pleve i plevice, povećani broj klasića u klasu i vrlo često povećana visina stabla.

Proizvodnja i prosečan prinos tritikala, u periodu 2007-2016. godine, izvor: RZS, Baza podataka

U  Srbiji  je u 2016. godini proizvedeno 100 hiljada tona tritikala, što je za 25% više od ostvarene proizvodnje u 2015. godini. Posmatrano u odnosu  na desetogodišnji prosek (2007-2016.), proizvodnja pšenice je veća za 53%. Posmatrano u svetskim razmerama, Srbija je u 2016. godini ostvarila  prosečan prinos po hektaru od 4,3 tone, što je u odnosu na svetski prosek više za 0,3 tone.  

Gajenje tritikala ima nekoliko izraženih prednosti u odnosu na komercijalnu proizvodnju pšenice i raži:

Ova žitarica se izuzetno lako adaptira i na siromašnim zemljištima; najbolje uspeva na černozemima, ali daje dobre rezultate i ako se poseje na lakim peskovitim zemljištima i tresetištima. Odgovaraju i zemljišta veće kiselosti;

Izuzetno je otporna na niske temperature i sušu; bolje prezimljava od pšenice, tolerantna je na nagla otapanja snega i pojavu ledene pokorice. Takodje, u citoplazmi mnogo duže zadržava vodu i ima razvijeniji korenov sistem nego pšenica, pa opstaje na suši;

Raspolaže sa karakteristično usporenim fiziološkim promenama, pa je funkcionalnost lisnog aparata znatno duža od pšeničnog. Zbog toga tritikale u zrnu nakupi za 2 do 3% više belančevina od pšenice, odnosno od 3 do 5% više od raži;

Nema potrebe za upotrebom herbicida jer intenzivno bokorenje i ubrzan prolećni porast uzrokuju zasenjenje zemljišta i onemogućavaju rast korova;

Tritikale ima visok potencijal proizvodnje zrna i zelene mase vrlo odličnog kvaliteta.

Setva tritikalea se ne razlikuje od načina setve pšenice i raži. Seje se 450 do 600 zrna po m2. Dubina setve je od 4 do 6 cm. Vreme setve se kreće u rokovima setve za pšenicu i raž, a optimalan rok je prva polovina oktobra. Pored kvalitetne obrade, predsetvene pripreme i setve, bez mineralnih djubriva nema visokih i kvalitetnih prinosa. Preporuka je da se uradi analiza zemljišta i na osnovu rezultata dodaju potrebna djubriva. Orjentacione količine mineralnih djubriva kreću se oko 300 kg/ha NPK (8:16:24), a za prihranu upotrebljavaju se azotna lako topljiva djubriva u rano proleće.

Žetva se obavlja kad vlažnost zrna padne na približno 13 %, što je obično pri kraju žetve pšenice. Uz primenu adekvatne agrotehnike, prinosi su uglavnom izuzetno visoki.

Tritikale se najčešće koristi za ishranu stoke i živine. Zelena masa krmnih sorti tritikalea je slatkastog ukusa, zbog čega je stoka vrlo rado jede. Može se koristiti kao seno, silaža ili travno brašno izuzetne hranljivosti.

Zrno tritikale-a sve više pronalazi svoje mesto i u proizvodnji brašna za pekarske proizvode. Ipak, još uvek se radi na iznalaženju adekvatne tehnologiji kako bi se njegove karakteristike najbolje iskoristile za ljudsku ishranu. Naime, belo brašno tritikalea ima manje „lepka“ od pšeničnog i lošijeg kvaliteta zbog slabije elastičnosti. Prilikom vrenja testa tritikalovog brašna, skrob vrlo brzo prelazi u šećer, zbog čega se dobije hleb slatkastog ukusa.

Tritikale se još koristi i za proizvodnju skroba, alkohola i pivskog slada.

U monografiji „Tritikale, poreklo, značaj i tehnologija proizvodnje i čuvanja proizvoda“ autora Đorđa Glamočlije, Nenada Đurića i Nataše Glamočlije, eminentnih stručnjaka koji su svaki iz svog domena na originalan i sveobuhvatan način opisali tritikale, biljnu vrstu koja ima veliki poljoprivredni značaj.

Za poglavlja autori su odabrali bitne teme kojima doprinose upoznavanju čitalaca sa tritikaleom. Autori opisuju poreklo vrste, privredni značaj tritikalea, površine koje su zasejane tritikaleom u svetu i našoj zemlji, botaničku klasifikaciju, biološke i morfološke osobine tritikalea, uslove uspevanja ove biljke, tehnologiju proizvodnje, semensku proizvodnju i čuvanje proizvoda. Pri izlaganju tema primenjen je metodološki postupak primeren stručnom razumevanju tritikakea i opšte prihvaćenu naučnoj oblasti poljoprivrede i ratarstva.        

Vojislav Stanković