Visibabe kad im vreme nije
Malo neobičan početak nove 2018. godine najavile su visibabe. One su vesnici proleća, a zima tek što je pre dvadesetak dana zvanično počela. Visibaba (Galanthus nivalis) je najranija efemeroida u šumi, koja često cveta dok sneg još nije okopnio. Visibaba pripada porodici sunovrata, a postoji više od 20 vrsta, koje se razlikuju po veličini, obliku i izgledu, šari na cvetu i periodu cvetanja.
Botanički naziv visibabe, Galanthus, potiče od grčkih reči gala i anthos što znači mleko i cvet – mlečno cveće, te nivalis – snežno bele boje. Narodni naziv je verovatno dobila zbog cveta koji je pognut poput stare babe. Visoka je od 10 do 30 centimetara. Listovi su duguljasti, zeleni. Iz njene lukovice se izdiže cvetna drška na čijem vrhu je samo jedan viseći cvet bele boje zvonastog oblika. Cvet se sastoji od šest latica raspoređenih u dva kruga (spoljne latice su duguljaste, a unutrašnje su kraće), a njegov miris je blag.
Visibaba obično raste samoniklo na stalnim mestima u listopadnim, mešanim ili zimzelenim šumama, na livadama, kraj reka, uz potoke i vrbake. Može da se nađe na području srednje Evrope, od Pirineja do Karpata, preko Kavkaza, sve do Male Azije. Nalazi se na visinama od nekoliko desetina metara do Alpa gde je registrovana i na nadmorskoj visini od 2.200 metara.
Iz lukovice visibabe je 1952. godine izolovan alkaloid galantamin koji se koristi u medicidni i prema istraživanjima njegovo korišćenje usporava napredovanje Alchajmerove bolesti, te pomaže kod staračke demencije.
U svakom slučaju izgleda da ništa nije slučajno, pa ni cvetanje visibabe početkom januara 2018. godine.
Izvor:Agrosvet