Savet za borbu protiv korupcije: Sporan aranžman s Arapima
Sporazum države sa arapskom firmom Al Ravafed o prodaji, odnosno davanju u dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta svakako je sporan, a koliku je štetu doneo Srbiji, ne može se precizirati jer se kriju ugovori i podaci ili se pak proglašavaju državnom tajnom. Savet za bobu protiv korupcije nije uspeo da dođe do traženih dokumenata i informacija, a u izveštaju “Privatizacija i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije” naveo je da nije mogao da utvrdi šta je državni interes u okviru aranžmana Vlade Srbije sa arapskom kompanijom.
-Šta je državni interes u okviru aranžmana sa Al Ravafedom Savet ne može da proceni zbog nepotpunih podataka, ali imajući u vidu po kojoj je ceni prodata vojvođanska zemlja, zalivni sistem i oprema, kao i poreske obaveze koje padaju na teret prodavca i zakup zemljišta čija je cena u bruto iznosu, državni interes je vrlo upitan. Tim pre, što je u takvoj ceni zemlje učestvovala i Republika Srbija u okviru zajedničkog društva, da je kupoprodajna cena finansirana kreditnim sredstvima drugog osnivača privatne arapske kompanije i da zajedničko društvo u prve dve godine ne ostvaruje dobre rezultate, naprotiv u prvoj godini gubitak od dva miliona evra. Takođe, podaci o dobiti po osnovu korišćenja zemljišta Vojne uprave Morović, ako nisu transparentni, stvaraju sumnju da baš i nisu u interesu Republike Srbije – navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije koji je dostavljen Vladi I Skupštini Srbije, kao I ministarstvima privrede, poljoprivrede i unutrašnjih poslova i Republičkom javnom tužilaštvu.
Napominje se da netransparentno postupanje u zaključenju međudržavnog aranžmana znači da nije jasno kako je baš taj inopartner odabran, imajući u vidu da tom postupku nije prethodilo javno nadmetanje, kako stranih tako i domaćih partnera. Takođe, nije poznato na osnovu kojih parametara je formirano zajedničko privredno društvo, u kome Republika Srbija ima učešće od 20 odsto, pa samim tim u tom procentu i raspodelu ostvarene dobiti.
Savet je ostao uskraćen za informaciju koliko je uplaćeno u budžet Republike Srbije po osnovu ostvarene dobiti korišćenjem zemljišta VU Morović, proglašenjem tog podatka za poslovnu tajnu od strane Ministarstva odbrane.
Donosimo u celosti izveštaj koji se tiče Ugovora o zajedničkom ulaganju Republike Srbije i Al Ravafeda:
Ugovor o zajedničkom ulaganju sklopljen 4. jula 2014. godine između:
1. Republike Srbije koju je predstavljala Vlada Republike Srbije, a zastupao ministar privrede, Dušan Vujović, u svojstvu predstavnika RS; i
2. AL RAWAFED INTERANTIONAL INVESTMENT L.L.C., društvo osnovano i postoji u skladu sa propisima Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje je zastupao Mahmud Ebrahim al Mahmud.
Naime, 17. februara 2013. godine, Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, sklopile su Sporazum o saradnji, koji je ratifikovala Narodna skupština Republike Srbije 15. marta 2013. godine.
U skladu sa članom 2. tačka (1) podtačka 3. ( „Saradnja u oblasti poljoprivrede“ ) Međudržavnog sporazuma, da bi se investiralo u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizaciju postojeće poljoprivredne infrastrukture, Republika Srbija je spremna da ponudi vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz UAE, koju predloži UAE strana, imovinu u poljoprivrednim društvima u državnom vlasništvu, dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, odnosno ekonomsku saradnju, a sve pod uslovima o kojima su se sporazumele strane u Međudržavnom sporazumu, ili svaka strana i privatni sektor, ili privatni sektor obe strane, koji će biti definisani posebnim sporazumima, ugovorima o kupoprodaji, dugoročnom zakupu, koncesija BOT (izgradi-iskoristi-predaj), ekonomskoj saradnji, prodaji kapitala odnosno imovine itd.
U skladu sa članom 6. Međudržavnog sporazuma, sporazumi, ugovori, programi i projekti koji su dogovoreni u skladu sa Međudržavnim sporazumom ne podležu procedurama javne nabavke i tendera, ili drugim procedurama koje su definisane nacionalnim propisima Republike Srbije.
22. septembra 2013. godine, AL RAWAFED INTERNATIONAL INVESTMENT L.L.C poslala je zvanično pismo (Predlog) Republici Srbiji izrazivši svoje interesovanje da investira u poljoprivredni sektor u Srbiji. Posebno interesovanje izraženo je za:
a) osnivanje Zajedničkog privrednog društva (ZPD) sa Republikom Srbijom, gde bi aktivnosti ZPD uglavnom finansirali zajmodavci treća lica i matično društvo AL RAWAFED INTERNATIONAL INVESTMENT L.L.C, koje bi imalo 80% u vlasničkoj osnivačkoj strukturi, a Republika Srbija bi posedovala 20% udela u ZPD. Ukupni osnivački kapital iznosio bi 10.000.000,00 ( deset miliona dinara);
b) kupovinu, preko ZPD, zemljišta koje je trenutno u posedu Jadrana i Bačka Sivac sa predloženom kupoprodajnom cenom od 10.000,00 EUR/ha za zemljište koje je u vlasništvu Jadrana i 7.000,00 EUR/ha za zemljište koje je u posedu Bačka Sivac;
v) dugoročni zakup, preko ZPD, poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu RS, za godišnji zakup od 250 EUR/ha i poslovno-tehničku saradnju, preko ZPD, sa Vojnom upravom (VU) Morović u pogledu zemljišta koje koristi VU Morović, na osnovu raspodele dobiti, gde bi VU Morović imala pravo na 20% neto profita koji proističe iz predmetnog zemljišta.
AL RAWAFED INTERNATIONAL INVESTMENT L.L.C., kao vodeća poljoprivredna kompanija iz UAE, imenovana je kao izabrani investitor u poljoprivrednom sektoru u skladu sa Međudržavnim sporazumom putem zvaničnog pisma koje su UAE poslali Republici Srbiji 23. decembra 2013. godine.
Posle analize zemljišta, opreme i postrojenja koji su početno predviđeni za prodaju/zakup/saradnju u skladu sa Predlogom, kao i zemljišta, opreme, postrojenja koja je dodatno ponudila RS, strane su se zajednički sporazumele o konačnom spisku imovine koja će biti predmet transakcije.
Vlada RS je usvojila Zaključak 05 broj: 337-6983/2014 dana 4. jula 2014. godine kojim se daje saglasnost na sklapanje Ugovora o zajedničkom ulaganju uz sve njegove dodatke.
Ugovor o zajedničkom ulaganju koji su potpisali RS i Al Dahra Holding LLC 28. marta 2013. godine, u vezi sa saradnjom u oblasti poljoprivrede propisno je raskinut od strane Republike Srbije dana 4. jula 2014. godine.
Savetu nije poznato zbog čega su se u periodu od 28.marta 2013. godine do 4. jula 2014. godine, do kada je bio na snazi ugovor sa Al Dahra Holding LLC, vodili po istom osnovu pregovori sa drugom arapskom kompanijom, odnosno zbog čega je 4. jula 2014. godine raskinut ugovor sa Al Dahrom, da bi istog dana bio zaključen sa AL RAWAFED INTERNATIONAL INVESTMENT L.L.C..
Na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju osnovano je zajedničko privredno društvo Al Ravafed Srbija d.o.o (u daljem tekstu Al Ravafed) preko koga je prodata imovina sledećih društava:
1. AD „ Bačka “ Sivac u restrukturiranju
2. AD „ Agrobačka“ Bač u restrukturiranju
3. AD „ Jadran“ Ratarstvo – Nova Gajdobra u restrukturiranju
4. AD „ Mladi borac“ – Sonta u restrukturiranju
Pored prodaje imovine navedenih društava zaključen je i ugovor o poslovnoj i tehničkoj saradnji između zajedničkog društva i Republike Srbije koja nastupa preko Ministarstva odbrane – Vojne uprave Morović o podeli profita korišćenjem poljoprivrednog zemljišta.
Takođe je zaključen ugovor između Republike Srbije, koja deluje preko Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i zajedničkog privrednog društva, o izdavanju zemljišta u zakup površine od oko 4.300 hektara na rok od dvadeset godina sa automatskim produženjem na dodatnih dvadeset godina. Poljoprivredno zemljište se izdaje u zakup po inicijalnoj bruto godišnjoj zakupnini od 250 evra po hektaru koja će biti važeća u prvih deset godina, a tek nakon tog roka korigovana na osnovu indeksa koji se koristi za merenje inflacije.
Zbog specifičnog statusa ovih akcionarskih društava, u pogledu njihove prvobitne privatizacije, raskida ugovora o privatizaciji i novog aranžmana sa inostranom arapskom firmom Savet će na osnovu raspoložive dokumentacije prikazati svako društvo pojedinačno.
a) „A.D. Bačka“ Sivac
1. Društvo je privatizovano 2006. godine, odnosno 09.11.2006.godine zaključen je Ugovor o privatizaciji sa kupcem Milom Jerkovićem, za kupoprodajnu cenu od 1.150.000.000,00 dinara sa otplatom na rate i obavezom investiranja od 10,4 miliona dinara u osnovna sredstva.
Na osnovu potvrde Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede br.954-00-0072/2004-06 od 04.04.2005. godine DPP „ Bačka „ Sivac koristila je 4.736 hektara, 39 ari i 62 metra kvadratna poljoprivrednog zemljišta, od čega u državnoj svojini 1.136 hektara, 86 ari i 71 metar kvadratni, dok je u društvenoj svojini 3.599 hektara, 52 ara i 91metar kvadratni. Po podacima Republičkog geodetskog zavoda iz 2014. godine nakon privatizacije to društvo raspolaže sa 69 hektara, 28 ari 44 metra kvadratna poljoprivrednog zemljišta sve u privatnoj svojini.
Kako je iz katastra „nestalo“ preko 3.500 hektara poljoprivrednog zemljišta nakon privatizacije tog društva Savet ne poseduje informaciju, već će na osnovu dostupne dokumentacije, odnosno podataka Agencije za privatizaciju, prikazati kako je Kupac raspolagao imovinom društva.
Naime, Savet je imao uvid u Zapisnike Agencije za privatizaciju o kontroli izvršenja kupoprodajnog ugovora od strane Agencije za privatizaciju gde je utvrđeno da Kupac nije izvršio obaveze iz kupoprodajnog ugovora pa je ugovor raskinut 11.02. 2009. godine.
U periodu od 2006. godine kada je AD „ Bačka“ Sivac prodata do 2009. godine kada je raskinut ugovor, Agencija je imala nekoliko kontrola sa konstatacijom da Kupac ne izmiruje obaveze, kako u pogledu plaćanja ugovorenih rata, tako i drugih preuzetih obaveza. Agencija je u svojim zapisnicima konstatovala da se Kupac prekomerno zadužuje i stavlja pod hipoteku poljoprivredno zemljište, kao i da otuđuje imovinu, ne samo opremu i osnovna sredstva već i poljoprivredno zemljište.
Privatizovano društvo čiji je kupac Mile Jerković po podacima Agencije zaduživalo se kratkoročnim i dugoročnim kredima kod Metals banke, NLB banke, AIK banke, Agro banke, Kulske banke, Vojvođanske banke, Fonda za razvoj, da bi najveći deo sredstava od kredita Kupac plasirao kao pozajmice društvima „ DOO Višnja produkt“, „ DOO Valko“ Bačka Topola, „ VB Šešo“ Karađorđevo, čiji je vlasnik, ali su se formalno kao vlasnici pojavljivale njegove ćerke i druga familija. Pored tih društava pozajmice su davane i drugim poljoprivrednim preduzećima čiji je kupac takođe Mile Jerković.
Zaduživanjem AD „Bačke“ Sivac, sa ciljem da se tako dobijena sredstva od kredita plasiraju kao pozajmice povezanim licima, čiji su vlasnici Jerković i najbliži srodnici, dovela je do prezaduženosti i blokade rada Bačka Sivac, zbog čega je veliki deo zemljišta stavljen pod hipoteku.
Zbog duga od 400 miliona dinara samo AIK banci, koji je plasiran kao pozajmica „Višnji produkt,“ stavljena je hipoteka na preko 100 parcela. Pored te hipoteke stavljene su hipoteke na imovinu AD „Bačke“ Sivac u korist Agrobanke, Metals banke, OTP banke, Komercijalne banke i dr.
Agencija za privatizaciju je kontrolom od 06.02.2009. godine, neposredno pred raskid ugovora o privatizaciji, konstatovala da je ukupno pod hipoteku stavljeno 73,73% poljoprivrednog zemljišta, što čini oko 2.654 hektara.
Agencija je u svom Izveštaju o kontroli izvršenja ugovora navela da prilikom kontrole ni Kupac ni direktor Subjekta privatizacije nisu hteli da daju izjave pod krivičnom, moralnom i materijalnom odgovornošću da imovina (zemlja) nije bila predmet prodaje do dana 06.02.2009. godine, odnosno do momenta raskida ugovora o privatizaciji.
Pored toga, što je stavljeno 2.654 hektara zemlje pod hipoteku, kupac Mile Jerković je otuđio oko 1.092 hektara državnog zemljišta, tako što je zaključio tri ugovora o prodaji zemljišta u periodu od 31.12.2008. godine do 04.02.2009. godine. Državno zemljište sa kojim je raspolagala AD „Bačka“ Sivac, Mile Jerković je prodao DOO „Valko“ Bačka Topola, koga je zastupao direktor Slobodan Šaban po ceni od 236.000,00 dinara po hektaru, odnosno nešto više od 2.500,00 evra po hektaru.
2. Nakon više od pet godina od raskida ugovora o privatizaciji sklopljen je 2014. godine Ugovor o kupovini i prodaji poljoprivrednog zemljišta opreme i objekata između AD „ Bačka“ Sivac u restrukturiranju i zajedničkog društva Al Ravafed. Predmet tog ugovora je prodaja sledeće imovine:
– poljoprivredno zemljište u katastarskoj opštini Sivac površine od 2.214 hektara,79 ari i 78 metara kvadratnih;
– objekti poznati kao logistički centar na zemljištu površine pet hektara, 73 ara 48 metara kvadratnih;
– ostala oprema i oprema na lizing;
Prodavac je prodao imovinu zajedničkom privrednom društvu po kupovnoj ceni od 16.296.713,00 evra i to poljoprivredno zemljište 7.000,00 eura po hektaru, što za ukupnu količinu zemljišta čini 15,5 miliona evra. Kupovna cena za objekte iznosi 413,2 hiljade evra, dok je cena opreme 44,7 hiljada evra (kultivator, prikolice, manipulator, kamion) a opreme na lizing 335,1 hiljadu eura (dva kombajna sa priključcima).
Za plaćanje ukupne kupoprodajne cene za imovinu koja je predmet ovog Ugovora trebao je da bude potpisan Ugovor o računu sa posebnom namenom. Taj Ugovor potpisuju Banka kod koje je otvoren račun sa posebnom namenom, Zajedničko privredno društvo, odnosno Al Ravafed Srbija d.o.o., Republika Srbija, Razlučni poverioci i poverioci sa obezbeđenim potraživanjem, kao i Lizing Društvo.
AD „Bačka“ Sivac je 23.11.2017. godine na zahtev Saveta dostavila podatak da je za ukupno prodatu imovinu zajedničko privredno društvo Al Ravafed Srbija uplatilo 30.01.2015. godine 2.013.926.579,96 dinara.
Od sredstava dobijenih po osnovu prodaje imovine izmirene su obaveze prema poveriocima što se može videti iz sledeće tabele:
Nakon izmirenja obaveza prema poveriocima iz prethodno prikazane tabele preostali iznos od 304 miliona dinara potrošen je u iznosu od 66 miliona dinara na ime poreza na prenos apsolutnih prava, koji je ugovoren na teret prodavca, dok je ostatak od oko 242 miliona dinara skinut prinudnim putem na osnovu pravosnažnih presuda u korist Ministarstva poljoprivrede, osiguravajućih društava, privrednih sudova.
Iz predhodnih podataka može se zaključiti da su sva sredstva od prodaje imovine utrošena za izmirenje samo dela dugovanja koje je stvorio predhodni kupac Mile Jerković, a kako navodi AD Bačka Sivac, društvo je još uvek opterećeno obavezama, koje će izmirivati u skladu sa usvojenim planom reorganizacije, ne navodeći kolike su preostale obaveze.
b) Jadran AD Nova Gajdobra u restrukturiranju
1. Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede pod brojem 954-00-00088/2000-06 od 05.02.2008. godine izdalo je potvrdu tadašnjem društvenom preduzeću „ Jadran Ratarstvo sa p.o. Nova Gajdobra da koristi 789 hektara 92 ara i 48 metara kvadratnih, od toga u državnoj svojini 281 hektar 4 ara 35 metara kvadratnih, dok je u društvenoj svojini 508 hektara 88 ari i 13 metara kvadratnih.
Prva privatizacija ovog društva bila je 25.06.2007. godine kupcu Višnji Jerković, ćerki već pomenutog Mileta Jerkovića, za cenu od 400 miliona dinara i mogućnošću otplate na rate, uz ugovorenu investiciju od 28,3 miliona dinara u osnovna sredstva.
Na osnovu podataka Agencije za privatizaciju koja je vršila kontrolu izvršenja kupoprodajnog ugovora može se videti da Kupac nije izmirivao obaveze iz kupoprodajnog ugovora, ne samo u delu isplate kupoprodajne cene, već i ostalih obaveza, zbog čega je ugovor raskinut.
Po podacima Republičkog geodetskog zavoda iz 2014. godine nakon privatizacije u katastru nepokretnosti za Jadran Nova Gajdobra evidentirano je zemljište od 517 hektara 98 ari i 67 metara kvadratnih u društvenoj svojini, dok podatak o državnoj svojini ne postoji.
2. Nakon raskida ugovora o privatizaciji tek 2014. godine sklopljen je ugovor sa Al Ravafedom o prodaji imovine Jadran AD Nova Gajdobra u restrukturiranju i to:
– poljoprivrednog zemljišta u KO Nova Gajdobra površine 413 hektara 35 ari i 11 metara kvadratnih;
– objekti poznati kao Jadran Logistički centar;
– sistem za navodnjavanje „ Jadran “
– oprema
Prodavac je prodao imovinu po ceni od 10.000,00 evra po hektaru za poljoprivredno zemljište što čini 4.133.511,00 evra; cena objekata iznosi 600.374,00 evra, cena opreme 43.314,00 evra i sistema za navodnjavanje 162.406,00 evra.
Prema podacima dostavljenim Savetu 24.11.2017. godine od strane Jadran AD Nova Gajdobra zajedničko društvo Al Ravafed je izvršilo uplatu kupoprodajne cene u iznosu od 4.733.885,00 EUR 02.02.2015. godine i 25.340.445,60 dinara 30.01.2015. godine.
Obaveze koje je društvo izmirilo uplatom navedenih sredstava odnose se na: vraćanje kratkoročnog kredita Fondu za razvoj, plaćanje poreza na kapitalnu dobit od 500.000 EUR iskazanu u bilansu za 2015. godinu i dr. Društvo napominje da na dan 22.11.2017. godine na dinarskom računu raspolaže sa 25 miliona dinara od čega je 13,6 miliona dinara blokirano do pravosnažnog završetka sudskog postupka koji se odnosi na otuđenje zemljišta u površini od oko 72 hektara zemljoradničkoj zadruzi Agro MB. Otuđenje zemljišta izvršeno je 22.01.2010. godine od strane bivšeg Kupca.
v) A.D. „ Agrobačka “ Bač u restrukturiranju
1. Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede dostavilo je 31.08.2006. godine tadašnjem poljoprivredno-prehrambenom kombinatu „Agrobačka“ Bač sa p.o. potvrdu pod brojem 954-00-00092/2003-06 da taj Kombinat koristi 5.664 hektara 29 ari i 96 metara kvadratnih poljoprivrednog zemljišta, od toga u državnoj svojini 4.873 hektara 20 ari i 21 metar kvadratni, dok je u društvenoj svojini 791 hektar 9 ari i 75 metara kvadratnih.
Društveni kapital tadašnjeg poljoprivredno-prehrambenog kombinata „ Agrobačka“ prodat je 25.06.2007. godine Višnji Jerković za 420.000.000,00 dinara uz mogućnost otplate na rate i obavezu investiranja u osnovna sredstva u iznosu od 28,3 miliona dinara.
Na osnovu izveštaja Agencije za privatizaciju o kontroli izvršenja kupoprodajnog ugovora evidentno je da Kupac nije izmirio obaveze iz ugovora , pa je ugovor o privatizaciji raskinut tek kada je Društvo prezaduženo i kada mu je bilo ugroženo dalje poslovanje.
Pored toga, Kupac je nezakonito otuđivao imovinu (zemlju), a da Agencija za privatizaciju nije preduzela nikakve mere, iako je o svemu imala saznanja kontrolom izvršenja ugovora o privatizaciji.
Naime, po podacima Agencije 28.04.2009. godine zaključena su dva ugovora sa privrednim društvima „ ZK-Produkt Plavna“ i “ Dukat “ Bačko Novo Selo za prodaju zemljišta površine 195 hektara 34 ara i 86 metara kvadratnih, po ukupnoj ceni od četrdeset miliona dinara, odnosno nešto više od dve hiljade evra po hektaru. Društvu „ Valko“ iz Bačke Topole 14.04.2009. godine ustupljeno je bez naknade oko jedanaest hektara.
Pored navedenih ugovora sa kupcima „ Dukat“ i „ ZK Produkt“ sklopljeni su ugovori o prodaji poljoprivrednog zemljišta idealnih delova na parcelama čija površina ukupno iznosi oko 886 hektara. Koji su idealni delovi otuđeni i koji je status svojine na zemljištu Savet nema mogućnost da proveri.
Po podacima Republičkog geodetskog zavoda iz 2014. godine status svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon privatizacije „ Agrobačke“ Bač je 788 hektara u društvenoj svojini i 725 hektara u državnoj svojin. Šta se desilo sa 4.151 hektar poljoprivrednog zemljišta koje u katastru 2014. godine ne postoji a postojalo je 2006. godine, Savet nema informaciju.
2. Nakon raskinutog ugovora o privatizaciji sklopljen je ugovor sa zajedničkim društvom Al Ravafed Srbija 2014. godine o prodaji sledeće imovine „ Agrobačka“ Bač:
– opreme (traktor i kultivator) za cenu od 20.086,00 evra;
– sistema za navodnjavanje za cenu od 85.341,00 evra.
Prodavac i Kupac su se složili da svi porezi koji nastanu kao rezultat ili u vezi sa plaćanjem ukupne cene imovine Prodavca snosi Prodavac. Društvo je dostavilo podatak da je 30.01.2015. godine Al Ravafed uplatio 12.986.424,06 dinara na ime prodate imovine Agrobačke i da su od tog iznosa izmirene obaveze po osnovu održavanja likvidnosti društva. Međutim i pored te uplate društvo je otišlo u stečaj 17.03.2016. godine. Koji poverioci će biti izmireni i po kom osnovu nakon otvaranja stečajnog postupka prodajom preostale imovine Savetu nije dostavljena informacija.
g) A.D. „ Mladi borac “ Sonta
1. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dana 16.04.2004.godine izdalo je potvrdu da PPP „ Mladi Borac “ Sonta koristi ukupno 1.584 hektara 81 ar i 29 metara kvadratnih zemljišta, od čega u državnoj svojini ukupno 1.278 hektara 93 ara i 10 metara kvadratnih, a u društvenoj svojini 305 hektara 88 ari i 19 metara kvadratnih.
Privatizacija ovog poljoprivrednog kombinata izvršena je 25.09.2006. godine gde je kupac bio Bojan Mastilović, ispred Konzorcijuma a prijemnik Marija Jerković ćerka Mile Jerkovića. Kupoprodajna cena za društveni kapital iznosila je 32 miliona dinara sa mogućnošću otplate na rate, kao i sa obavezom investicije od oko 10 miliona dinara u osnovna sredstva.
Na osnovu podataka Agencije za privatizaciju, odnosno zapisnika u vezi kontrole izvršenja kupoprodajnog ugovora, može se videti da je Kupac prekomerno zaduživao preduzeće, ali ne po osnovu poslovnih aktivnosti samog preduzeća već za korisnika „ Višnja Produkt“ d.o.o iz Novog Sada. U preduzeću nije održan kontinuitet poslovanja jer je preduzeće prezaduženo zbog čega je Agencija obavestila Kupca o raskidu ugovora o privatizaciji 31.03.2009. godine. Nakon raskida ugovora kapital preduzeća je prenet Akcijskom fondu
Neposredno pre raskida ugovora, odnosno 26.03.2009. godine Upravni odbor preduzeća koga čini familija Mile Jerkovića, na čijem je čelu sam Mile Jerković, donosi odluku da se za v.d. generalnog direktora imenuje Mile Jerković i ta promena se registruje u APR-u podnošenjem registracione prijave 09.04.2009. godine, nakon raskida ugovora o privatizaciji.
U svojstvu v.d. generalnog direktora, a nakon raskida ugovora o privatizaciji, Mile Jerković 05.05.2009. godine potpisuje ugovore i vansudsko poravnanje sa svojim povezanim društvima Višnja produkt, Valko i Autobanat Zrenjanin, što mu između ostalog, omogućava skidanje useva sa oranica Mladog Borca u junu 2009. godine i nezakonitu imovinsku korist.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda iz 2014. godine AD „ Mladi borac“ Sonta čiji je matični broj u katastru upisan 18493 i koji ne odgovara matičnom broju tog društva koje je registrovao APR (08644586) ima nakon privatizacije upisanu privatnu svojinu na zemljištu u površini od 306 hektara 85 ari i 6 metara kvadratnih. Kakva je sudbina 1.278 hektara zemlje u državnom vlasništvu koje je bilo registrovano u katastru pre privatizacije Savet nema informaciju.
2. Deo imovine društva AD „ Mladi borac“ Sonta je kao i kod predhodnih društava prodat Al Ravafedu d.o.o. Srbija 2014. godine. Predmet prodaje je Sistem za navodnjavanje „ Mladi borac“ za cenu od 38.690,00 evra.
Koja lica i po kom osnovu koriste poljoprivredno zemljište ako je otuđen zalivni sistem Savetu takođe nije poznato.
Pored napred navedena četiri poljoprivredna društva koje je kupio Mile Jerković, ili formalno njegove ćerke Višnja i Marija, u vlasništvu Jerkovića su bila i poljoprivredna društva „ Poljoprivreda “ AD Senta, Aleksa Šantić, Jedinstvo Gajdobra, Mala Bosna. Za poljoprivredno društvo Graničar Gakovo Savet raspolaže podatkom, da iako je kupac Slobodan Šaban, u upravnom odboru su članovi porodice Mile Jerković.
Prema potvrdama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navedenih osam poljoprivrednih društava, čiji je kupac Mile Jerković i njegova porodica, pre privatizacije je raspolagao sa preko 26 hiljada hektara zemljišta. Ako se uzme u obzir i Graničar Gakovo površina zemljišta kojom je raspolagao jedan čovek bila je veća od 30 hiljada hektara.
Međutim, po podacima Republičkog geodetskog zavoda iz 2014. godine ukupno registrovano zemljište za napred navedenih devet društava, uključujući i Graničar Gakovo, nakon privatizacije iznosi samo četiri hiljade hektara, odnosno osam puta manje u odnosu pre privatizacije što se može sagledati iz sledećih tabela.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda iz 2014. godine o površini i statusu svojine zemljišta navedenih poljoprivrednih društava koji su dostavljeni Savetu ne odgovaraju ni podacima iz Ugovora o prodaji imovine između poljoprivrednih društava i zajedničkog društva Al Ravafed Srbija d.o.o. Tako primera radi u 2014. godini po podacima RGZ-a AD Bačka Sivac raspolaže sa samo 69 hektara 28 ari 44 metra kvadratna zemljišta u privatnoj svojini, da bi ugovor sa Al Ravafedom d.o.o. Srbija bio sklopljen za prodaju 2.214 hektara 79 ari i 78 metara kvadratnih zemljišta nepoznatog statusa svojine (državna, društvena).
Podaci o površini i statusu svojine na zemljištu sa kojima raspolaže Savet zvanično su dostavljeni Savetu od strane Republičkog geodetskog zavoda 2014. godine, pa se postavlja pitanje kako su te iste 2014. godine sklapani ugovori o prodaji i zakupu zemljišta sa arapskom kompanijom sa potpuno drugačijim površinama od onih koje je tada RGZ dostavio Savetu.
Pored toga što ne postoje pravi podaci koja je površina i svojina nad zemljištem knjižena u RGZ-u za poljoprivredna društva AD Bačka Sivac, AD Jadran Nova Gajdobra, AD Agrobačka Bač, AD Mladi Borac Sonta nakon privatizacije, tako je i njihova vlasnička struktura nejasna.
Naime, u Centralnom registru hartija od vrednosti za ova društva evidentirana je nakon privatizacije vlasnička struktura, tako da je preko 70% vlasništva akcija i udela svakog društva registrovano kao „ Registar akcija i udela“. Kako je uređen „ Registar akcija i udela“ Savet se obratio Centralnom registru.
Centralni registar je odgovorio Savetu da je u skladu sa Odlukom Ministarstva privrede broj 401-00-685/2016-05 od 07.03.2016. godine i zahtevom Ministarstva privrede broj 401-00-685/2016-05-sl-2408/16 od 23.08.2016. godine izvršio prenos akcija koje su do 31.01.2016. godine prenete Agenciji za privatizaciju po osnovu raskinutih ugovora o privatizaciji iz portfelja Agencije, u skladu sa Zakonom o privatizaciji („ Sl.glasnik RS“, br.83/2014, 46/2015, 112/2015 i 20/2016).
Imajući u vidu da je Kupac u navedenim subjektima privatizacije pre raskida ugovora otuđio dobar deo imovine i da se struktura kapitala samim tim promenila, kao i da je dobar deo imovine prodatat Al Ravafedu nakon raskida ugovora, status akcija i udela u „ Registru akcija i udela“ je netransparentan i posle odgovora Centralnog registra, zbog čega se Savet obratio Ministarstvu privrede.
Ministarstvo privrede odgovorilo je Savetu 26.12.2017. godine (broj odgovora 3-00-217/2017-02) da je nakon raskida ugovora o privatizaciji Akcijskom fondu radi dalje prodaje prenet kapital i sopstvene akcije preduzeća (akcije po osnovu povećanja kapitala subjekata privatizacije za vreme izvršenja ugovornih obaveza ) i to:
– Agrobačka a.d. Bač, 216.040 akcija (kapital koji je bio predmet prodaje) i 28.335 sopstvenih akcija
– Bačka a.d. Sivac, 333.006 akcija ( kapital koji je bio predmet prodaje) i 10.359 sopstvenih akcija
– Mladi Borac a.d. Sonta, 16.841 akcija ( kapital koji je predmet prodaje i 9.957 sopstvenih akcija
– Jadran a.d. Nova Gajdobra, 99.915 akcija (kapital koji je bio predmet prodaje) i 11.178 sopstvenih akcija.
Nakon prestanka rada Akcijskog fonda, Agenciji za privatizaciji kao pravnom sledbeniku Akcijskog fonda prenete su akcije i udeli iz portfelja Akcijskog fonda, koji su tom Fondu preneti na osnovu raskinutih ugovora, a koji su napred navedeni.
Članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji propisano je da se u Registar akcija i udela prenetih posle raskida ugovora zaključenih u postupku privatizacije prenose i evidentiraju akcije, odnosno udeli iz portfelja Agencije za privatizaciju, koji su toj Agenciji do dana početka primene ovog Zakona preneti po osnovu raskinutih ugovora. Ministarstvo u odgovoru Savetu dalje navodi, da za kapital (akcije) koje poseduje Registar akcija i udela i koje su upisane u Centralnom registru vrednost akcija se nije menjala od datuma prenosa kapitala po osnovu raskinutih kupoprodajnih ugovora do danas, bez obzira na druge promene imovine koje su se dešavale.
Poslovanje zajedničkog društva Al Ravafed d.o.o. Srbija
Dana 30. januara 2015. godine potpisan je Protokol o zatvaranju između ugovornih strana Al Ravafed d.o.o. Srbija i poljoprivrednih društava (prihvaćen i odobren Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 Broj: 337-896/2015), kojim je konstatovano da su prodajne cene poljoprivrednim društvima isplaćene od strane zajedničkog društva Al Ravafed d.o.o. Srbija. Ukupne obaveze Al Ravafed d.o.o. Srbija prema AD Jadran, AD Bačka Sivac, AD Agrobačka i AD Mladi Borac, na ime kupovine dela imovine, iznosile su 21,4 miliona evra.
Zajedničko privredno društvo je tek nakon potvrde da su sredstva uplaćena u skladu sa Ugovorom o zajedničkom ulaganju moglo da uđe u posed kupljene imovine i istu uknjiži u svoje poslovne knjige.
Kada je Al Ravafed d.o.o. Srbija izmirio obaveze prema navedenim društvima, koji poverioci i u kom iznosu su namireni i da li je nakon njihovog namirenja preostalo sredstava Savet je odgovor tražio od Ministarstva privrede. Ministarstvo je obavestilo Savet da takve podatke ne poseduje i da iste traži od svakog društva pojedinačno, što je Savet i učinio. Odgovor su dostavila društva Bačka Sivac i Jadran Nova Gajdobra. Međutim, ako Ministarstvo koje je sprovodilo postupak prodaje imovine društava, ne poseduje podatke o plaćanju kupoprodajne cene za njihovu imovinu, postavlja se pitanje ko je obavestio Vladu Republike Srbije, da su obaveze na ime kupoprodajne cene izmirene, imajući u vidu navedeni Protokol i Zaključak Vlade.
U skladu sa čl.3. Zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji Ministarstvo privrede je nadležno da sprovodi i kontroliše sve postupke privatizacije u Republici Srbiji i obavlja delatnost posredovanja u prodaji društvenog i javnog kapitala i imovine u postupku privatizacije, samim tim da kontroliše ispunjenje obaveza kupca iz kupoprodajnog ugovora, kao i da li je priliv sredstava u skladu sa ugovorom.
Iz napred navedenog jasno je da Ministarstvo privrede mora posedovati podatak da li je i kada i u kom iznosu isplaćena kupoprodajna cena od strane zajedničkog društva Al Ravafed Srbija, samo nije jasno zašto taj podatak nije dostupan Savetu.
Uvidom u bilanse Al Ravafed d.o.o Srbija koji su objavljeni u APR-u može se zaključiti da je zajedničko društvo knjižilo imovinu u bilansima počev od 2015. godine.
Na osnovu Napomena uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31.12.2016. godine evidentno je da je knjižena vrednost nekretnina, postrojenja i opreme u iznosu od 4,1 milijardu dinara, odnosno oko 33,6 miliona evra, dok je 2016. godine vrednost nekretnina postrojenja i opreme knjižena u iznosu od 5,6 milijardi dinara ili oko 46 miliona evra.
Prema bilansu stanja na dan 31.12.2016. godine knjiženo je zemljište u vrednosti od 2,4 milijarde dinara odnosno oko 19,7 miliona evra, građevinski objekti 729 miliona dinara ili oko šest miliona evra, postrojenja i oprema u iznosu od 1,1 milijardu dinara ili oko devet miliona evra, nekretnine postrojenja i oprema u pripremi u iznosu od 400 miliona dinara ili oko 3,3 miliona evra, ulaganja na tuđim postrojenjima i opremi 245 miliona dinara i avansi za nekretnine postrojenja i opremu u iznosu od 731 milion dinara, što čini oko milijardu dinara ili osam miliona evra.
Koje su konkretno nekretnine, postrojenja i oprema knjižene u navedenim iznosima Savet ne poseduje informaciju.
U Napomenama uz finansijske izveštaje takođe je navedeno da je društvo Al Rawafed International Investment LLC ( većinski vlasnik koji poseduje 80% kapitala u zajedničkom društvu Al Ravafed Srbija potpisalo ugovor o pozajmici na dan 08.04.2014. godine čija je glavnica 140.490.000 EUR, da se povlačenje kredita realizuje sa novčanim tokom investicija i sa kamatnom stopom od 2,5% na godišnjem nivou, da otplata bude u godišnjim ratama, s tim da ne može biti duža od petnaest godina i godišnje rate ne manje od 5% neplaćene glavnice. Skupština Društva donela je odluku na dan 30.09.2014. godine o dodatnim uplatama većinskog vlasnika od 1,3 miliona evra bez određenog datuma otplate, gde Republika Srbija nema obavezu ni prava po dodatnim uplatama.
Poredeći bilans stanja 2015. i 2016. godine može se videti da je u 2016. godini knjiženo povećanje vrednosti građevinskih objekata za 656 miliona dinara, odnosno oko 5,4 miliona evra, kao i ulaganje na tuđim nekretninama postrojenjima i opremi za 220 miliona dinara ili oko 1,8 miliona evra. Značajno povećanje vrednosti knjiženo u bilansu stanja 2016. godine odnosi se i na nekretnine postrojenja i opremu u pripremi za oko 398 miliona dinara ili oko 3,3 miliona evra.
Društvo je u 2015. godini ostvarilo neto gubitak u poslovanju od 217 miliona dinara ili oko 1,8 miliona evra, dok je u 2016. godini ostvarilo neto dobitak od 82,7 miliona dinara odnosno oko 677 hiljada evra.
Navedeni podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha, kao i Napomene uz finansijske izveštaje pokazuju da će Društvo svoje poslovanje, odnosno investiranje i proširenje kapaciteta bazirati na osnovu kredita matične kompanije, čije je učešće u Društvu 80%. Ako Društvo u prvoj godini poslovanja ima veliki gubitak od dva miliona evra, a u drugoj godini skromne finansijske rezultate, postavlja se pitanje iz kojih će sredstava servisirati dospele kreditne obaveze sa kamatnom stopom koja nije zanemarljiva.
Koji je interes Republike Srbije čije je učešće u Društvu 20%, pri ovakvim skromnim rezultatima i kreditnim obavezama, u skladu sa njenim učešćem u kapitalu, pitanje je ozbiljnije analize koja nije predmet ovog Izveštaja, zbog nedostupnosti svih podataka koji su proglašeni poslovnom tajnom, kako Ministarstva odbrane, tako i Republičkog geodetskog zavoda.
Savet nema ni informaciju na osnovu kojih parametara je utvrđena navedena vlasnička struktura u zajedničkom društvu, odnosno da li su ulaganja svakog ulagača srazmerna i raspodeli dobiti. Zaključivanje ugovora bez jasnih pravila, kao i ugovora o poslovno- tehničkoj saradnji, među ugovoračima Republikom Srbijom i privatnom ino – kompanijom, uz odsustvo transparentnosti, stvara prostor za sumnju da se privatni interes privileguje u odnosu na javni. Toj sumnji doprinosi i činjenica da ne postoje javne nabavke i da je način odabira ino – kompanije potpuno nepoznat.