Portal pametne poljoprivrede

Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara.

Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te usklađen razvoj biljne stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. Poslednje dve decenije proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve atraktivnija. Stalni rast tražnje za organskim proizvodima u svetu ukazuje na to da ova proizvodnja može biti veoma profitabilna ukoliko se na pravi način koriste prirodni resursi, znanje i proizvodno iskustvo.

Prema podacima koje su u 2009. godini dostavile četiri ovlašćene sertifikacione organizacije, ukupna površina na kojoj su se primenjivale metode organske proizvodnje u Srbiji iznosila je 2.876,5 hektara.  Pošto se površine stalno povećavaju, prema poslednjim podacima organska hrana se u Srbiji gaji na blizu 16.000 hektara i  ovim poslom se bavi oko 2.000 proizvođača. Skoro 90 odsto organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na tržišta zemalja EU, SAD i Japana. U Srbiji je trenutno registrovano blizu 2.000 proizvođača organske hrane. S obzirom da je u 2010. godini osam sertifikacionih organizacija dobilo ovlašćenje od Republike Srbije za sertifikaciju organske proizvodnje, cilj je bio da se do 2014. godine poveća ukupna površina obradivog zemljišta kao organski sertifikovanog do 50.000 hektara. Ali, još smo mi daleko od te želje.

Planetu zemlju 60 odsto čini voda (okeani, mora jezera, reke…) i 40 odsto kopno (poljoprivredno i nepoljoprivredno zemljište). Ovaj odnos je praktično od nastanka planete do danas ostao nepromenjen. Na njega čovek ne može da utiče. Jednostavno to je proizvod prirode. Međutim, kopneni deo planete je podložan promenama. Te promene mogu biti izazvane delovanjem prirodnih činilaca – na šta opet možemo da utičemo, ali delovanjem čoveka. Zemljište je prirodni resurs, neumnoživ i neproširiv. U prošlom veku pritisak na ovaj resurs bio je ogroman. Taj pritisak je nastavljen i u XXI veku. Organsko tržište je jedno od najbrže rastućih tržišta i prema poslednjim podacima organizacije IFOAM-a (Svetska organizacija za organsku proizvodnju) u 2015. je njegova vrednost iznosila više od 80 milijardi dolara (75 milijardi evra), a proizvodnja se odvijala na skoro 51 miliona hektara u svetu. Vodeće organsko tržište su Sjedinjene Američke Države sa 35,9 milijardi evra, prati ih Nemačka (8,6 milijardi evra), Francuska (5,5 milijardi evra) i Kina (4,7 milijardi evra). U 2015. većina velikih tržišta je imala dvocifren rast. Najveći potrošači organskih proizvoda su Švajcarci (262 evra po stanovniku godišnje), a Danska ima najveći udeo organskih proizvoda na tržištu od 8,4 odsto.

Srbija se još uvek ne može pohvaliti dvocifrenim rastom tržišta, ali je evidentno da se potražnja i ponuda povećavaju iz godine u godinu. Prema podacima iz 2016. godine se pod ovom proizvodnjom nalazilo 14.359 hektara, od čega najveću površinu obuhvata proizvodnja žitarica, zatim voća, navodi „Serbia organika“.  Vrednost izvoza organskih proizvoda prema podacima Uprave carina u 2016. godini iznosila  je nešto oko 19 miliona evra. Tradicionalno, najviše se izvozi sveže i voće niskog stepena prerade: smrznute malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina, zatim koncentrati voćnih sokova, od čega najviše od jabuke, sušeni proizvodi: malina, kupina, višnja, lekovito bilje, pečurke.Vrlo malo izvozimo gotove proizvode.  Od voćnih vrsta u 2016. godini najviše je izvezeno smrznute maline – 10,1 miliona evra, smrznute kupine – 1,5 milion evra i sveže organske jabuke u vrednosti od 717.400 evra.

Od prerađevina od voća najviše je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti 1,6 milion evra, sušenog voća – 2,2 miliona i pirea od višnje, kupine, maline, šljive u vrednosti od preko 846.000 evra. Određen broj domaćih kompanija uspešan je u plasmanu organskih proizvoda na inostranim tržištima, međutim potencijal koji Srbija ima u pogledu proizvodnje i izvoza organskih proizvoda nije dovoljno iskorišćen, ocenjuju u ovoj organizaciji. Napominju da domaći manji proizvođači nisu konkurentni na inostranom tržištu, koje zahteva stabilnu isporuku proizvoda u odgovaraćim količinama, ujednačenog kvaliteta, s jedne strane, a sa druge strane zbog nedostatka informacija o stanju i zahtevima na stranom tržištu i mogućim partnerima. Kada je o lokalnom tržištu reč, uključujući promet na zelenim pijacama, ne postoji zvanična statistika. Iskustva malih proizvođača su pokazala da se zelene pijace od izuzetnog značaja za njih i potrebno je raditi na njihovoj održivosti, ali poslednjih godina su značajni kanali prodaje specijalizovane prodavnice kao i maloprodajni objekti većih trgovačkih lanaca.

                                               Globalni problemi

Broj stanovnika u svetu je u stalnom porastu – sa pet milijardi 1985. godine na 6,4 milijarde 2000. godine do 8,4 milijardi 2025. godine, a 2050. godine očekuje se i 11 milijardi stanovnika. Ukupna zemljišna površina planete iznosi 13 milijardi hektara ili 2,16 hektara po glavni stanovnika. Širenjem urbanih naselja, industrijskih i tehnoloških parkova i infrastrukturne mreže obradive i oranične površine se stalno smanjuju. Krčenjem šuma, zatim prevođenjem neplodnog zemljišta (livada, pašnjaka i pustinja) i pretvaranjem u plodno i obradivo zemljište ovaj problem se delimično ublažava. Istovremeno, sa dinamičnim rastom broja stanovnika na planeti, zatim rastom tražnje za hranom i kupovne moći stanovništva, problem racionalnog korišćenja zemljišta se stalno zaoštrava. Na primer, u svetu su se obradive površine povećale za 28,5 miliona hektara u 2002. godini u poređenju sa 1992. godinom. To je posledica krčenja šuma, razoravanja pašnjaka i ledina i njihovog pretvaranja u plodno zemljište. Ovaj proces je izuzetno važan, pre svega, u zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike gde je rast populacije visok. Upravo zbog toga obradive površine se smanjuju sa 0,28 hektara (1992. godine) na 0,25 hektara po stanovniku što znači da je u svetu priraštaj stanovništva dinamičniji od proširenja obradivih površina.

Resorno ministarstvo objavilo je spisak kontrolnih organizacija ovlaštenih da obavljaju poslove kontrole i sertifikacije.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije objavilo je spisak organizacija ovlaštenih da tokom naredne, 2018. godine obavlljaju poslove kontrole i sertifikacije organske proizvodnje. Ovu dozvolu dobilo je pet kontrolnih organizacija.

Reč je o organizacijama:

– „CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMIRNICA” ДОО, Београд, Змаја од Ноћаја 11;

– „ECOCERT BALKAN” ДОО, Београд, Главна 13М/III;

– „ORGANIC CONTROL SYSTEM” ДОО, Суботица, Трг цара Јована Ненада 15/I;

– „ECOVIVENDI” ДОО, Београд, Воје Вељковића 5/III;

– „TMS CEE” ДОО, Београд, Рудничка 2.

Kreatori agrarne politike u Srbiji ističu da je budućnost srpskog agrarnog izvoza baš u proizvodnji organske hrane. Jer, ona se danas u Srbiji, prema njihovim procenama, one su skromne, a mogućnosti i cilj su da to bude na najmanje 600.000 hektara. Za sada u Srbiji se oko 2.000 zemljoradnika, odnosno gazdinstava, bavi se organskom proizvodnjom hrane. Pioniri u proizvodnji takve hrane su firme ’’Slovan’’ u Selenči vlasnika Đure Bocke, zatim porodica Vozar u Kisaču, Mamužić u Ljutovu… Uzgajanjem povrća metodama za koje se do sada praktično nije ni čulo Andreja Vozar počeo je da se bavi još pre dve decenije. Od uzgoja organske hrane na oko 18 hektara poseda familija pristojno živi, kao i još 25 porodica dodatno angažovanih stalnih i sezonskih radnika.

Njihov specijalitet su organska salata, cvekla, kupus i karfiol, a proizvodnja se sad proširila na pedesetak kultura. Da bi se takva stvar pogurala 2007. godine osnovan je i Fond ’’Organska Srbija’’ u kojem ističu da treba da rešimo još niz problema da bi stali rame uz rame s vodećim evropskim i svetskim proizvođačima ove hrane. ’’Jedna od osnovnih poteškoća je niska društvena i politička svest o značaju organske poljoprivrede po zdravlje ljudi, zatim nedovoljna edukacija poljoprivrednika, građana i poljoprivrednih stručnjaka, pomanjkanje organskog semena i zaštitnih sredstava, nedovoljna podrška države, harmonizacija standarda, sertifikacija, marketing i jako tržište.

Organska proizvodnja za Srbiju ima poseban znači jer u njoj 56 odsto poljoprivrednih gazdinstava ima manje od tri hektara u proseku, dok u ruralnom području živi 54 odsto stanovništva. Za dalju proizvodnju neophodno je razrešiti pitanje proizvodnje organskog semena i sadnog materijala, sertifikovanih đubriva i i biopesticida za biološku kontrolu proizvodnje’’, navodi profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Branka Lazić, koja je i idejbni tvorac organske proizvodnje na prostoriam eks Jugoslavije. Po njenim rečima uspešna organska poljoprivreda zasniva se na agronomskom i biološkom znanju. Poljoprivreda zasnovana na biološkim procesima otvorena je za različite promene, ali je uvek karakteriše stvaranje, potrošnja i razgradnja organske materije.

Njena promenljivost omogućuje stalni razvoj, gde je uloga znanja najveća. Organska proizvodnja bazira se na prirodnim, biološkim i agrobiološkim ciklusima i zato ona ima punu vrednost na ekološkoj farmi (eko – farmi), gde je ravnotežena biljna i stočarska proizvodnja. Međutim, u Srbiji je razvijena biljna, ali nazaduje stočarska proizvodnja jer ima u proseku samo 0,30 uslovnih grla stoke po hektaru!

Razlozi se nalaze u tome što stočarstvo Srbije opada već tri i po decenije dva do tri odsto godišnje. Tamo gde je nerazvijeno stočarstvo, kao što je danas slučaj u Srbiji, sporije se razvija i organska poljoprivreda. Inače, danas se iz naziva izbacuje dosadašnji naziv ’’zdrava hrana’’, jer nema bolesne hrane za ljudsku upotrebu. Zbog toga je adekvatniji naziv funkcionalna hrana. To je ona hrana sa čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlja ljudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili ’’ojačana’’ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Hipokrit je pre više od 2000. godina dao jednostavno objašnjenje – neka tvoja hrana bude tvoj lek i neka tvoj lek bude tvoja hrana. To se danas može reži za organsku hranu!

Nedovoljna organska proizvodnja

U Vojvodini se nalazi malo više od polovine ukupnih površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji, a prepeoruka je da bi država na svim nivoima trebalo znatno više da podrže ovaj vid proizvodnje.

Organska proizvodnja je, kako je navodi prof. dr Branislav Vlahović, zastupljena na nešto više od 15.000 hektara, odnosno na samo 0,41 odsto ukupnih poljoprivrednih površina, a ovom proizvodnjom, prema njegovom mišljenju, bavi se manje od 3.000 poljoprivrednika. Potrebno je da se pojačaju intenzitet i brzina ulaska poljoprivrednika u ovu vrstu proizvodnje, a to je moguće samo uz ozbiljno učešće države. Sam plasman proivoda, kako navodi Vlahović, ne bi bio problem jer je vrednost tržišta organskih proizvoda u Srbiji oko 40 miliona dolara, dok je u Nemačkoj ovo tržište vredno više od osam milijardi evra.

,,Evropska unija, i pored velike proizvodnje, nema dovoljno organske hrane, tako da je to velika šansa za nas’’ jasan je Vlahović. I sada mi izvozimo organskih proizvoda u vrednosti od 19 miliona dolara godišnje, od čega 70 odsto završava u EU, ali kada se uzme u obzir da se u Austriji, na primer, može kupiti više od 9.000 organskih artikala, a da se kod nas taj broj meri desetinama, jasno je u kakvoj se situaciji nalazimo, i koliko treba da radimo na razvoju.

U Srbiji je, inače, za podsticaje u organskoj proizvodnji, 2016. godine izdvojeno oko 750.000 evra, a u EU proizvođači u zavisnosti od vrste proizvodnje imaju podršku od 245 do više od 700 evra po hektaru.

Gordana Šoškić, iz Taraša kod Zrenjanina, koja sa porodicom gaji organsko povrće na oko sedam hektara, ističe da je veoma važno da se pronađu nove linije za podršku organskoj proizvodnji. Za sada je tu podrška za sertifikaciju zemljišta. Ako bismo dobili više podrške, to bi automatski značilo da nismo sami, a i država bi imala daleko više koristi.

Subvencije

Novi Sad, u čijoj se okolini  se organskom proizvodnjom  pre nekoliko godina bavilo sedam poljoprivrednika, na oko 5,5 hektara, kako je naveo Milorad Radojević, član Gradskog veća zadužen za privredu, jedina je lokalna samouprava koja sa 100 odsto subvencioniše troškove sertifikacije zemljišta. Novi Sad kontinuirano od 2011. godine podržava organsku poljoprivredu.Uz ovaj vid podrške, tu je i podrška u nabavci semena, a takođe i za studijska putovanja organskih proizvođača.

Organska poljoprivreda koja je u svakodnevnoj ekspanziji, praktikuje se u više od 120 zemalja sveta i njen udeo u poljoprivrednom zemljištu neprekidno raste. Današnja vrednost ove proizvodnje u svetu procenjuje se na oko 80 milijardi dolara. U svetu pod organskom kultivacijom nalazi se 51 miliona hektara na  više od 633.891 farmi, što je bilo 2015. Godine ukupno 0,7 odsto poljoprivrednog zemljišta na planeti. Tada su zemle sa najvećim organskim površinama su Australija (11,8 miliona hektara), Argentina (3,1 miliona hektara), Kina (2,3 miliona hektara) i SAD (1,6 miliona hektara).

Broj poljoprivrednih dobara i odnos površina obradive zemlje pod organskim kulturama u poređenju sa konvencionalnim, međutim, najveći je u Evropi. Rast površina pod organskom proizvodnjom najveći je u Severnoj Americi i Evropi. U poređenju sa 2004. godinom porast na oba kontinenta je za oko pola miliona hektara, odnosno za 30 procenata. Takva hrana je tražena u svetu, i ima za 30 do 50 odsto višu cenu na tržištu. Da je to veoma značajno najbolja potvrda je i sama činjenica da je u Srbiji 2010. godine donet novi Zakon o ovoj proizvodnji pa proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom moći će da računaju i na znatno veće podsticaje iz državne kase. Samo u 2010. godini Ministarstvo poljoprivrede Srbije namenilo je 10 miliona dinara za podsticaje razvoju organske proizvodnje. Planirana su tri modela podrške: direktna plaćanja po hektaru proizvodne površine, zatim direktna plaćanja po grlu stoke koja se gaji uz primenu metoda organske proizvodnje i pokrivanje dela troškova certifikacije za proizvode dobijene metodama organske proizvodnje.

Struktura zemljišta 000 hektara u svetu:

Posebno zabrinjava pad obradivih površina u Srbiji i Crnoj Gori za oko 350.000 hektara u proteklom vremenu (1992. do 2002. godine) ili sa 0,39 na 0,35 hektara po stanovniku. To nije dobro. Očigledno da se nedomaćinski i neracionalno ponašamo prema ovom poljoprivrednom resursu koje smo samo pozajmili od budućih generacija. Oni nam to arčenje neće oprostiti

Posmatrano na globalnom nivou najmanje obradivog zemljišta po stanovniku ima Japan, svega 0,03 hektara, Kina 0,08 hektara, Holandija 0,06 hektara, Bugarska raspolaže sa 0,45, Francuska sa 0,33, Brazil 0,36, Zajednica nezavisnih država 0,79, Australija 2,8 hektara, Srbija 056 hektara… Zemlje razvijene tržišne privrede, pre svega, EU i prekookeanske zemlje vode dvostruko “mudru“ politiku. Posmatrajući svet, zabrinjava što se sve više širi degradacija poljoprivrednog zemljišta. Procene su da je trenutno ugroženo čak 550 miliona hektara zemljišta, a to čini jednu trećinu od ukupno raspoložive zemlje koja se obrađuje u uslovima farmerske proizvodnje u svetu.

“Mi sad moramo da razmišljamo globalno, ali se mora delovati lokalno. Nas, pre svega, interesuju problemi u korišćenju obradivog zemljišta (Srbija raspolaže sa 5,11 miliona hektara poljoprivrednog i 4,1 miliona hektara obradivog zemljišta). Ona sad sa zemljištem ima četiri krupna problema i to: ekstenzivan način korišćenja i isto takvu setvenu strukturu, relativno malu veličinu poseda privatnih gazdinstava (ispod tri hektara po domaćinstvu), a to čini prepreku da poljoprivrednici postanu robni proizvođači. Smanjeno je i unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, posebno stajnjaka. Prisutna je i stalna degradacija zemljišta“, navodi Radojević.

                                            Zadatak i misija

Osnovni zadatak i misija poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljno hrane i sirovina organskog porekla za postojeću ljudsku populaciju. Pravdajući se tim zadatkom, s naročitim osvrtom na stalnu potrebu povišenja produktivnosti proizvodnje, zbog još uvek velikog broja gladnih širom sveta u vremenu posle Drugog svetskog rata počele su se razvijati poljoprivrede zasnovane, pre svega, na veštački sintentizovanim materijama (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni…), teškim poljoprivrednim mašinama i u velikoj zavisnosti od inputa čije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina je da su nove tehnologije doprinele da se prinosi značajno uvećaju, a po nekim saznanjima čak i učetvorostruče. Međutim, u 2000. godini u svetu je proizvedeno žitarica da ishrani osam milijardi ljudi (trenutno na našoj planeti živi više od sedam milijardi, a ipak je više od 800 miliona gladnih), jer tako “napredne“ tehnologije proizvodnje zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji su još uvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemljama se pojavljuju viškovi proizvoda i proizvođačima se plaćaju premije ukoliko odluče da ne proizvode poljoprivredne proizvode u određenom periodu ili se gotovi proizvodi uništavaju kako ne bi došlo do pada cena proizvoda. S druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna primena teške poljoprivredne mehanizacije u obradi zemljišta, kao i narušavanje prirodnih procesa, doveli su do značajnog narušavanja životne sredine.

                           Razvoj organske, biološke poljoprivrede

“Kao je reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekološka, biološka) poljoprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne teškoće, ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanje životne sredine i za smanjenjem kvantiteta na račun kvaliteta hrane, pri čemu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati poljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacije za hranu i poljoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije) organska poljoprivreda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući i biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isključuju upotrebu inputa van farme“, navodi profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Zorica Sredojević.

Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj održive poljoprivrede i očuvanje ekosistema, održavanje i povećanje plodnosti zemljišta preko uzgoja mahunarki, primene zelenišnog i stajskog đubriva i biljaka sa dubokim korenom u višegodišnjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostirane organske materije u zemljište. Podrazumeva se maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije, održavanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema i zaštite životne sredine, smanjenje svih oblika zagađivanja koji mogu da budu posledica poljoprivredne proizvodnje kako bi se stvorili uslovi za zadovoljenje osnovnih životnih potreba poljoprivrednih proizvođača, sticanje odgovarajuće dobiti i zadovoljenja potreba sopstvenim radom.

                                          Kontrolisana proizvodnja

Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Pojmovi “alternativna“, “ekološka“, “biološka“ ili “organska“ poljoprivreda označavaju se u nauci, praksi i politici sistemi i načini obavljanja biljne i stočarske proizvodnje koji su suprotni sistemu uobičajene – tradicionalne ili konvencionalne poljoprivrede. Pod navedenim sinonima se podrazumevaju sistemi agrarne proizvodnje u kojima su dominirajući faktori ekonomski principi dovedeni u najbolji mogući sklad sa ekološkim zahtevima. Organsko – biološka poljoprivreda, razvijena je tokom 30 – tih godina prošlog veka u Švajcarskoj. Đubrenje se kod ovog načina proizvodnje obavlja organskim gnojivom koje se u tankom sloju rasipa po površini zemljišta. Osim određenih izuzetaka nije dozvoljena upotreba hemijskih sredstava za zaštitu. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruženje organskih proizvođača) moraju prilagoditi specifičnim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski se mora regulisati. Tako da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati definisane uslove. U razvijenim zemljama gde je konvencionalna (intenzivna, savremena) poljoprivreda već dovela do narušavanja prirodnih ciklusa i značajnog nakupljanja rezidua agrohemikalija u zemljištu, uslovi za zasnivanje organske poljoprivrede ne postoje. S druge strane, nakon svih skandala koji su izbili na tržištu hrane (BSE, slinavka, šap, dioksini, GMO…) veoma se povećala tražnja za proizvodima organske poljoprivrede. U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostručena. Potrošači ovu hranu kupuju, pre svega, iz zdravstvenih razloga (46 odsto) i boljeg ukusa (40 odsto). U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda već predstavlja značajan deo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13 odsto, u Austriji 10 odsto, u Švajcarskoj osam odsto… Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj sa godišnjim rastom od 10 odsto i dvostruko je veće od drugog po redu tržišta Francuske. Procenjuje se da je u SAD, Francuskoj i Japanu godišnji rast ove proizvodnje oko 20 odsto!

                                                  Površne ocene

Protivnici organske poljoprivrede tvrde da su organsku proizvodi znatno skuplji od onih iz konvencionalne proizvodnje. To je istina samo ako se gleda površno. Više cene organskih proizvoda su, pre svega, posledica većeg angažovanja radne snage koja je u razvijenim zemljama veoma skupa, a sa druge strane na tržištu su ovi proizvodi deficitarni, što sigurno utiče na visinu cena. Trenutno na našem tržištu prehrambenih proizvoda vlada prava stihija proizvoda koji nose oznaku “zdrava hrana“ ili neke druge oznake koje pogrešno upućuju kupce da se radi o proizvodu iz ekološke proizvodnje. Očigledno da je, rastuća ekološka svest građana za kvalitetnom ishranom, veoma pogodno tlo za ostvarivanje i ne tako male finansijske dobiti proizvođača ovih proizvoda, jer je poznato da su artikli iz ekološke proizvodnje na tržištu 20 do 80 odsto skuplji od proizvoda iz konvencionalne poljoprivrede. Međutim, ako se sagleda dublje, cene proizvoda iz konvencionalne proizvodnje su daleko više od onih koje mi direktno plaćamo, pa tako i od cena organskih proizvoda. Ta konstatacija opravdava se tvrdnjom da se u obzir ne uzima cena lečenja ljudi, a ona je samo u 1996. godini u Velikoj Britaniji iznosila 2,34 milijarde funti, odnosno 208 funti po hektaru obradive površine, a oko 120 miliona funti godišnje se izdvaja za čišćenje vodotokova od pesticida. Pojava BSE je koštala 4,5 milijardi funti, ne računajući emocionalne i fizičke traume obolelih ljudi i njihovih porodica. Konačno, većina živih bića zavisi od zemljišta, ali postoji zabrinjavajući trend erozije zemljišta i smanjenja njegove plodnosti. Uz sve to svet danas izdvaja značajna sredstva za poboljšanje plodnosti zemljišta. Posmatrajući sve na ovakav način može se reći da potrošač plaća daleko skuplje proizvode iz konvencionalne proizvodnje jer je njihova prikrivena cena veoma velika. Pored svega razvoj ekskluzivnog turizma, u čemu mi posebno težimo narednih godina, zahteva ponudu visokovredne hrane koja plasirana na taj način ima i do četiri puta veću cenu. Njeni prinosi po jedinici površine su manji nego u tradicionalnoj proizvodnji, ali su zato zdravstveno bezbedniji. Najuspešnija zemlja u pogledu izvoza proizvoda iz organske poljoprivrede u Evropi je Mađarska. Ona izvozi oko 80 odsto svojih proizvoda, upravo zahvaljujući stimulativnim merama vlade, koja izdvaja čak 30 odsto svog budžeta za razvoj organske poljoprivrede.

U proizvodnji te hrane Srbija ima sve uslove i izvanrednu šansu. Privredna komora Srbije je 2007. godine bila predložila da se ceo njen prostor proglasi za područje bez genetski modifikovanih proizvoda, odnosno za region gde je razvijena organska poljoprivreda i gde se proizvodi zdravstveno bezbedna hrana.  Posebna šansa je i u tome pa je Srbiji i Crnoj Gori, uključujući i teritoriju Kosova i Metohije, priznat status “zemlje slobodne od slinavke i šapa bez vakcinacije“. Ova odluka je jednoglasno doneta na 74. generalnoj sednici skupštine Svetske zdravstvene organizacije za zaštitu životinja.

U sistemu ekološke poljoprivredne proizvodnje ostvaruju se veći ekonomski efekti, doprinosi se zaštiti životne sredine i u okviru toga i biodiverziteta što je pravo nacionalno blago zemlje. U takvim uslovima agrarna proizvodnja se zasniva na kriterijumima održivog razvoja koji integriše ekonomske i ekološke interese sadašnjih i budućih generacija sa ciljem da se proizvede kvalitetna i bezbedna hrana za sopstvene potrebe i izvoz, ostvari profit i zaštiti životna sredina. To treba da postane i naš agrobiznis.

                                                        Svet

Zemlje razvijene tržišne privrede, pre svega, EU i prekookeanske zemlje vode dvostruko “mudru“ politiku. Prvo putem kontrolisanog priraštaja stanovništva i brigom o prirodnim resursima, zaštiti prirodne sredine i čovekove okoline i posebno o poljoprivrednom i obradivom zemljištu. To je regulisano mnogobrojnim zakonima, propisima i uredbama. Ovo je izuzetno važno jer se tu prepliću i usaglašavaju interesi – proizvođača (čiji je motiv veći profit), potrošača čiji je interes kvalitetnija i jeftinija hana i vlada nacionalnih država grupacija država čiji je interes briga o resursima. S druge strane gusto naseljene zemlje (Kina, Indija…) primorane su na dve žetve godišnje i na veće površine pod navodnjavanjem (u svetu se navodnjava prosečno 17 odsto površina, a u Srbiji samo 1,2 odsto) veću upotrebu hemikalija kako bi obezbedile hranu za brojnu rastuću populaciju, što je pritisak na resurse.

                                                        Rizik

Rezultati istraživanja širom sveta pokazuju da se u proizvodima iz konvencionalne poljoprivrede sve češće pronalaze rezidue agrohemikalija (pre svega pesticida) koje su veoma štetne po zdravlje ljudi. Podaci WTO (Svetske trgovinske organizacije) ukazuju da se pesticidima svake godine otruje oko tri miliona ljudi. Prema najnovijim istraživanjima Ministarstva poljoprivrede Velike Britanije (MAFF) u polovini kontrolisanih proizvoda su nađene rezidue pesticida i zato se potrošačima preporučuje ljuštenje sa kore voća i povrća kako bi se smanjio rizik od njihovog unošenja u organizam. Istraživanja pokazuju da se kod žena koje su bile u blizini polja na kojima su primenjivani pesticidi za 40 do 120 odsto povećava rizik od spontanih pobačaja usled deformacija ploda i pojave raka dojke. Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede je bezbedna od prisustva bilo kakvih veštačkih sintetizovanih materija pa i pesticida.

                                       Korak do organskog zrna

Poljoprivredni institut ’’Tamiš” u Pančevu za ratare koji žele da uđu u organsku proizvodnju pripremio je sertifikovano seme soje, koje je nastalo u prvoj godini konverzije i nalazi se samo korak do naziva ’’organsko seme”. Za tržište se preporučuje sorta „Dukat” (nulte grupe zrenja) i sorta „Galeb” (prva grupa zrenja). Institut „Tamiš” u Pančevu je vodeća savetodavna služba u Vojvodini, koja se uspešno bavi inovacijama u ratarstvu. Institut za jesenju setvu pšenice nekoliko godina nudi seme spelta sorte’’Nirvana”, koja se takođe nalazi na polovini postupka da bude organsko. Ova pšenica ima ‘’obučeno zrno”, više vitamina i 15 odsto proteina, a poseduje i kvalitetniji gluten. Korišćenjem semena soje i pšenice na putu stvaranja organske proizvodnje u Vojvodini će biti zasejano oko 90 hektara. Inače, u Srbiji ne postoji proizvodnja organskog semena, što  posebno nedostaje povrtarima, pa se ovim poslom baviti novootvoreni Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

                                 Zakon za organsku proizvodnju

U Republici Srbiji 2006. godine donet je prvi Zakon o organskoj proizvodnji. Vlada premijera Mirka Cvetkovića, u kojoj je ministar poljoprivrede dr Saša Dragin, u maju 2010. godine donela je nov Zakon o organskoj proizvodnji. On uređuje proizvodnju poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama koje isključuju genetički modifikovane organizme, kao i upotrebu jonizujućeg zračenja, odnosno metode, ciljeva i načela organske proizvodnje, kontrola i sertifikacija u tvoj vrsti proizvodnje, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, se obavljaju na poseban način, kaže ex državni sekretar u Ministarstvu za poljoprivredu Vlade Srbije dr Mirjana Milošević. Po njenim rečima ovaj Zakon je usaglašen sa regulativom Evropske unije. U Selenči je formiran Centar za organsku proizvodnju, dok je u Privrednoj komori Srbije formirana i Grupacija za organsku proizvodnju. Cilj je da se te površine prvo povećaju na 600.000 hektara, a za dve decenije da to bude milion hektara. Takvu hranu svet traži i ona je skuplja od obične za 20 do 50 odsto! Samo u Evropskoj uniji 10 odsto stanovništva ili 50 miliona njih se izjasnilo da hoće da troši hranu bez GMO sastojaka, odnosno da potiče iz organske proizvodnje, kaže ex potpredsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić. Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sredinama razvija organska proizvodnja, specifična za različite regione.

Organska proizvodnja je sistem koji proističe iz bazičnih standarda formulisanih u
okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, osnovana 1972. godine). Na tim principima zasnivaju se dokumenta EU (Direktiva 2092/91, revidirana 1999), Codex Allimentarius iz 2001. (FAO/WHO), kao i naša zakonska regulativa (Savezni zakon o organskoj proizvodnji, 30. juni 2000. god)
i odgovarajući pravilnici (11. septembar 2002. godine), a u toku su dopune i izmene.
IFOAM je u bazičnim smernicama za organsku poljoprivredu i preradu istakao glavne ciljeve, (na kojima su građeni svi postupci i standardi) a to je i u našoj zakonskoj regulativi.

Organske maline iz Rađevine

Organske maline proizvedene u Rađevini, na severozapadu Srbije, prvi put su 2010. godine ponuđeni na tržištu, saopštio je Zavod za poljoprivredu u Loznici. Oko 70 malinara iz rađevskih sela Kostajnik i Šljivova, koji su se opredelili za organsku proizvodnju hrane, ovoga leta su hladnjači „Beri frost’’ (Berry frost) u Loznici ponudili prve maline proizvedene bez upotrebe hemijskih sredstava. Stručnjak za voćarstvo u ovom zavodu Zlatica Krsmanović rekla je da je organska proizvodnja hrane prirodna, zdrava i unosnija. Ona je napominje da je prošle godine taj vid uzgajanja maline u Srbiji donosio cenu 10 odsto višu od konvencionalne proizvodnje. Zlatica Krsmanović ističe da Rađevina ima velike mogućnosti za organsku proizvodnju, pošto poljoprivredna delatnost do skora nije ni uključivala upotrebu hemijskih sredstava. Zavod za poljoprivredu pokriva lozničku i susedne opštine Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik. I hladnjača ‘’Sirogojno kompani’’ planira da svake godine proizvede najmanje oko 150 tona organski uzgajanih malina. Sertifikat proizvodnje organske maline koji je ‘’Sirogojno kompani’’ dobio 2008. godine, kao prvo preduzeće u zapadnoj Srbiji, bio je vetar u leđa celokupnoj proizvodnji organske hrane u našoj zemlji. Specijalna pakovanja maline ove firme već su našla mesto na policama supermarketa u Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Velikoj Britaniji, Belgiji, Japanu i Australiji. Značajan doprinos izvozu hrane iz Srbije u svet u 2009. godini u vrednosti od 1,94 milijarde dolara dao je i izvoz voća, pa je ostvaren u ovoj oblasti i trgovinski suficit sa svetom od 640 miliona dolara, navodi istraživač.

                                              Pesticidi na kašičicu

Budući da smo zemlja koja je više od dve i po decenije koristi malo veštačkog đubriva, a ponajmanje je imala novca za nabavku pesticida i herbicida, stvoreni su uslovi za razvoj organske poljoprivrede koja postaje izuzetno atraktivna. U našoj zemlji se pre jedne decenije godišnje trošilo na ovim prostorima 14.000 tona pesticida, dok je to danas svedeno na 3.000 do 4.000 tona. Ali, pesticide koji su se uvozili u ovim, količinama zamenili su mnogi drugi artikli koje sami proizvodimo. Smanjena je i proizvodnja veštačkog đubriva. Pre deceniju i po trošili smo 120 kilograma po hektaru i po tome bili među poslednjima u svetu. Danas trošimo samo 46 kilograma!  Mala potrošnja veštačkog đubriva bila je zbog nemaštine i siromaštva, a ne želje da se ono upotrebljava u što manjim količinama.  

Pre dve decenije trošili smo godišnje na ovim prostorima blizu 1,5 miliona tona đubriva, a danas samo 700.000 tona godišnje, kaže ex sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Milan Prostran. Organska proizvodnja hrane treba da donese čiste proizvode bez primesa hemijskih supstanci, što je veliki izazov. Za proizvode tretirane prirodnim materijalima naročito je Evropa zainteresovana, jer je ona i najveći zagađivač životne sredine. Primera radi Austrija je prva zemlja u Evropi pre dve i po decenije počela organsku poljoprivrednu proizvodnju da bi danas ona bila zastupljena sa blizu 20 odsto i time postala veliki izvoznik ove hrane. Ova proizvodnja treba da zauzme reprezentativno mesto u našoj ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji koja će imati svoju profitabilnost. Organskom poljoprivrednom proizvodnjom niko ne treba da se bavi po sili zakona, već na bazi dobrovoljnosti i želje da se proizvede najskuplji i najcenjeniji u svetu proizvod.

                                                 Potrošači i firme

Među najvećim potrošačima organske hrane su Nemci, zatim Italijani i Francuzi. Najveći udeo tržišta organskih proizvoda u odnosu na ukupno tržište zabeležen je u Švajcarskoj, a najviša potrošnja po glavi stanovnika je takođe u toj zemlji, sa više od 100 evra mesečno potrošenih za organsku hranu. Ukupni razvoj tržišta Evrope procenjuje se na oko 10 odsto godišnje. Ljudi svakodnevno pridaju sve više značaja organski proizvedenoj hrani, na prirodan biološki celishodan način. U organskoj proizvodnji ne koriste se genetski modifikovana semena, a broj pesticida je veoma ograničen, od potpune zabrane do manjih količina, u zavisnosti od standarda, navodi dr Branka Lazić. Proizvođači organske hrane teže da obezbede dobre namirnice iz zemljišta u kojem su sve komponente u ravnoteži. Stroga pravila i standardi regulišu šta poljoprivrednik može, a šta ne može da radi, dodaje profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Stevan Maširević. U organskoj proizvodnji postoji svest i snažan naglasak na zaštiti prirodne sredine, dodaje on.

Oni koji su se opredelili za organske proizvode dobro znaju da se takva hrana od konvencionalne razlikuje po ukusu, ali ne treba zanemariti ni bezbednost. Pomenimo i one koji su se u Srbiji već dokazali u ovom poslu. Vodeće pozicije zauzimaju firme poput ‘’Slovana’’ u Selenči, ‘’Fudlenta’’ i ‘’Zadrugara’’, BMSD je poznat po šumskim plodovima, pečurkama i začinima, tu su i ‘’Marni’’, ‘’Lajn fud’’, ‘’Suncokret’’, ‘’Lela’’ iz Torka, biofarma Mamužić u Ljutovu, ‘’Bilje borča’’ u Borči… Opština Svilajnac je nosilac projekta pokretanja ’’Inicijativa za razvoj organske proizvodnje i primenu standarda ISO/DIS 22.000 u regionu Šumadije i Pomoravlja’’ (sedam opština u partnerstvu – Svilajnac, Lapovo, Batočina, Despotovac, Velika Polana, Rača i Jagodina), a vrednost projekta bila je 66.785 evra. Program je napravljen u saradnji sa Beogradskim univerzitetom, a po ugledu na slovenački i holandski model, a počeo je da se sprovodi od 2007. godine.

Kada je reč o pojedincima, među liderima organske proizvodnje su, osim Andrije Vozara iz Kisača, i Đure Bocke iz Selenče, još i Josip Mamužić iz Ljutova kod Subotice, Janoš Farago iz Oroma i desetine drugih malih proizvođača koji to rade za sebe, a sad počinju da im se javljaju i tržni viškovi. I Stevan Nikolić iz Opova, proizvodi organsku hranu na oko 130 hektara podeljenih u četiri gazdinstva. Gaji nekoliko kultura, a proizvodi su namenjeni ne samo našem, već i stranom tržištu. Prošle godine je ovaj proizvođač na 30 hektara gajio semensku slačicu za tržište Holandije. Na oko 15 hektara gajio je suncokret za ishranu ptica koji je takođe bio namenjen stranom tržištu.

Predsednica Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje ‘’Serbia Organica’’ Nada Mišković kaže da postoji mnogo problema koji muče tu oblast.  Kod nas nije dovoljno razvijena ni svest potrošača ni svest proizvođača, pa u skladu s tim ne postoji ni odgovarajuće tržište za ovu hranu. I pored toga mislim da bi organska proizvodnja trebalo da bude i strateški cilj zemlje, navodi Miškovićeva.

Istovremeno Vaso Lekić, nekadašnji vlasnik firme ‘’Foodlanda’’, kompanije koja se već godinama bavi proizvodnjom i preradom organske hrane, kaže da je sada najbolje vreme za bavljenje ovom proizvodnjom. To nikako nije posao koji može preko noći da donese zaradu, kaže on. S obzirom na to, sada je pravo vreme za započinjanje, jer je organska hrana hit u svetu. Treba biti svestan ekonomske koristi od tih proizvoda, jer u svetu za njima vlada prava pomama.

Vlasnik biofarme ,,Mamužić’’, Josip Mamužić, se odlikuje time što gaji pšenicu speltu (Spelta triticum), staru sortu koja je prvi put nađena u dolini Nila 4000. godina pre nove ere. Poznavali su je i stari Rimljani, a u upotrebi je dugo bila i u Nemačkoj, alpskim predelima i delovima Panonske nizije. Vremenom sorta je skoro isčezla i održavana je samo u bankama gena širom sveta. Ponovo je otkrivena sedamdesetih godina prošlog veka, buđenjem ekološke svesti stanovnika i povećanjem potrošnje zdravstveno bezbedne hrane. Ta stara sorta sve više zauzima mesto na  tržištu i ljudi shvataju njen značaj. Struktura njenog klasa je prirodno takva da ne može da uspe ako u zemljištu ima teških metala, zbog čega je idealna za organsku proizvodnju. Spelta je pšenica izuzetno zdrava, a mogu da je koriste i osobe koje su alergične na gluten!

Šansa Srbije je u proizvodnji organskog voća i povrća koji ne uspevaju ili uspevaju sa slabijim prinosima na teritoriji EU, gde se pod organskim proizvodima nalazi 7,3 miliona hektara. Ako pogledamo zemlje u okruženju organski proizvodi se u Grčkoj nalaze na 278.000 hektara, a u Bugarskoj na 166.000 hektara.  Do kraja 2009. godine 12 kompanija u Srbiji je dobilo sredstva za organske sertifikate, dok u njoj sad postoji blizu 30 prerađivačkih kompanija koje poseduju i ‘’Organik sertifikat’’ za preradu hrane kao što su: zamrznuto voće, sokovi, džemovi, voćna punjenja, pečurke i biljna ulja. Kompanije koje su posredstvom SIEPE uvele ‘’BIO sertifikat’’ imaju višestruku korist. SIEPA je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede Vlade Srbije organizovala četiri puta učešće privrednih društava iz Srbije na sajmu BIOfach, najvećem sajmu organskih proizvoda na svetu. Svake godine u martu se održava ovaj sajam u Nirnbergu (Nemačka).

Organska proizvodnja hrane, budućnost Srbije

Ovakva proizvodnja hrane može biti izlaz za sitne poljoprivredne proizvođače koji ne mogu da proizvedu dovoljno da bi bili tržišno održivi. Organska proizvodnja hrane je budućnost, kako Srbije, zemlje sa usitnjenim posedom, tako i Evropske unije, čija je zajednička agrarna politika od 2013. godine, uzela baš nju kao model održive poljoprivrede. Ovakva proizvodnja hrane je etička, oni koji se njom bave imaju pošten odnos prema kupcu i zemljištu, a to je i princip koji ih pokreće i na kome se zasniva sve što rade, poručeno je pre nekoliko godina sa Međunarodnog foruma čija tema je bila organska proizvodnja hrane. Predsednica Upravnog odbora Foruma dr Branka Lazić je naglasila da je organaska hrana prisutna u zemlji, da se površine pod njom stalno povećavaju što ukazuje da smo napravili ozbiljan korak ka zdravijoj trpezi. Predsednik Centra za organsku proizvodnju hrane u Selenči Jozef Gašparovski ističe da već u okolini ovog mesta nalazi njiva sa ovim proizvodima na 1.000 hektara, a tu je i fabrika organske hrane ZDRAVO ORGANIK gde se proizvodi ova hrana. Po njegovim rečima tu će uskoro toviti 1.000 goveda, koja će trošiti organsku hranu, pa će se zaokružiti ova proizvodnja od njive do trpeze. Inače, ovaj Centar u Selenči je jedan od planirana četiri centra u zemlji. Na Forumu se čulo da predstavnici Evropske komisije smatraju da je Srbija spremna da podnese zahtev za stavljanje na listu trećih zemalja kojima će biti odobren izvoz organskih proizvoda na tržište EU. To je veoma bitno, jer je organska hrana znatno skuplja od obične, a to će predstavljati i šansu za sitne poljoprivredne proizvođače koji imaju male posede pa na njima ne mogu da proizvedu dovoljno da bi bili tržišno održivi

                               Pet centara za proizvodnju

Na konferenciji o organskoj proizvodnji hrane, koju su organizovali Ministarstvo poljoprivrede i grad Valjevo (septembra 2010) državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede Mirjana Milošević je istakla da će za uzgajanje ratarskih i povrtarskih useva biti formirano pet centara.  Ona je ocenila da se organska proizvodnja hrane u Srbiji za tada organizovala na oko 1.200 hektara, a cilj je da se do 2015. godine ta površina poveća na 50.000 hektara. Međutim, to je ostala neispunjena želja, te ali I ostalih vlada Srbije.

„Samo 2010. godine Ministarstvo je za te namene, na osnovu Zakona o proizvodnji organske hrane, izdvojilo 10 miliona dinara. Subvencije domaćinstvu koje se bavi proizvodnjom organske hrane su dvostruko veće od subvencija koje se daju za proizvodnju konvencionalne hrane“, navela je ona. Učesnici konferencije ocenili su da se u Srbiji već više od 100 godina narušavaju organski procesi u zemljištu, vodi i vazduhu, zbog čega je izgubljeno na hiljade biljnih i žvotinjskih vrsta i mirkoorganizama. Sve to može da dovede do većih klimatskih promena, ali i do situacije da čovečanstvo ne može da prehrani sebe, pa je neophodno učiniti sve da dođe do obnove kvaliteta zemljišta, pre svega putem smanjivanja upotrebe sintetizovanih mineralnih đubriva i pesticida, koji ozbiljno smanjuju zdravstvenu vrednost hrane ali i upotrebu aditiva i veterinarskih lekova.

Da bi se to postiglo, neophodno je obnavljanje biodiverziteta putem formiranja malih i srednjih preduzeća i pomoći seoskim gazdinstvima kako bi se nakon 100 godina , koliko toliko nadoknadilo uništeno okruženje i obnovila proizvodnja. Za to je neophodna i pomoć Evropske unije u ostvarivanju proizvodnje zdrave hrane, za koje se na tržištu postiže i za 30 odsto veća cena od konvencionalne proizvodnje. Bilo je reči o nacionalnom programu ruralnog razvoja u Srbiji, iznet je podatak da se u Srbiji od 328.000 domaćinstava, 25 odsto bavi proizvodnjom hrane za tržište i da bi, uz pomoć mera vlade i sredstava dobijenih od EU, trebalo podsticati ovu proizvodnju, putem olakšica koje se kreću i do 50 odsto od vrednosti investicija. Značajnu ulogu moraju da imaju i lokalne samouprave, koje treba da prepoznaju svoje potencijale i kroz donetu strategiju razvoja, konkurišu za dobijanje potrebnih sredstava za ostvarivanje tih ciljeva iz EU. Takođe je neophodna i fiskalna decentralizacija u Srbiji, jer opštine ne mogu same da ponesu teret ovoga što žele da ostvare. Valjevci planiraju da naprave jednu od najvećih parcela za proizvodnju organske hrane na Balkanu.

ORGANSKA PROIZVODNJA U PLANOVIMA

Projekat za povecanje organske proizvodnje

Kompanija Jovanjica počela je projekat zasnivanja organske proizvodnje na 7.000 do 10.000 hektara u Srbiji u kojem očekuje zapošljavanje do 5.000 ljudi

„Pripremljen je kompletan plan. Imamo mogućnosti da sa organskim proizvodima snabdevamo 2.000 radnji u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj i već su potpisani sporazumi o namerama“, kaže suvlasnik kompanije Predrag Koluvija. Koluvija navodi  da će deo zemljišta za organsku proizvodnju biti obezbeđen kroz saradnju sa Gradom Beogradom i Srpskom pravoslavnom crkvom. „Grad Beograd ima oko 3.600 hektara zemljišta koje će opredeliti za organsku proizvodnju. Od toga oko 800 odmah može da se koristi jer nije obrađivano duže od tri godine“, rekao je on i dodao da će na oko 2.500 hektara zemljišta odmah početi proizvodnja.  „Plan je da do kraja 2015. bude 3.000 farmera koji proizvode organsku hranu. Ja sam obezbedio kupce, finansiranje od strane kupaca i njihove garancije“, rekao je Koluvija.  „Proizvodićemo bukvalno sve, voće, povrće, druge useve. Moja želja je da Srbija bude poznta kao organska zemlja, a ne zemlja filijala. Vrednost izvoza biće nekoliko desetina miliona evra“, rekao je on. Koluvija, koji je odrastao u Nemačkoj, vratio se u Srbiju da bi započeo organsku proizvodnju hrane. Na početku je imao jedan hektar pod plastenicima i dva hekatra useva na otvoreno. Za par godina uspeo je da postane glavni snabdevač organskom hranom za trgovinske lance Delez i Metro u Srbiji, a sarađuje i sa 186 organskih farmera u Staroj Pazovi.  Koluvija kaže da želi da Srbija postane zemlja poznata po organskoj proizvodnji.  „Dok sam odrastao u Nemačkoj, kad bih rekao da sam Srbin najčešća asocijacije bile su rat i kriminalci, ko zna za koju godinu možda postanemo poznati kao organci“, rekao je Koluvija, koji je projekat razvoja organske proizvodnje predstavio na Dunavskom biznis forumu u Beču, koji je organizovala Privredna komora Austrije. Predsednica Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia organika Nada Mišković rekla je da je u Srbiji u 2010. godini bilo oko 8.200 hektara pod organskom proizvodnjom od ukupno 3,8 milona hektara obradivog zemljišta, a organske farme u proseku poseduju po dva hektara zemljišta. Miškovićeva je rekla da Srbija ima postavljen zakonski okvir za organsku proizvodnju, posluje u nekoliko sertifikacionih kompanija za organsku proizvodnju, a ono što nedostaje su marketing i stručnjaci koji poznaju specifičnosti organske proizvodnje na većim površinama. Kao pozitivan primer razvoja organske proizvodnje Miškovićeva navodi austrijski model. „Austrijanci su postavili sistem kojim su za četiri godine pre ulaska u EU bez para uveli 16.000 proizvođača i 16 odsto svojih površina pretvorili u organsku proizvodnju, a imali su i marketing za stvaranje tražnje“, rekla je ona. Miškovićeva je pojasnila da bi se jedne godine pojačano reklamirali određeni organski proizvodi, na primer krompir, šargarepa i zelena salata, tako da bi se i kod potrošača stvorila svest i time i tražnja na tržištu, što podstiče proizvođače.

Proizvođači organske hrane u Srbiji sada se okupljaju i razmatraju kako na najbolji način organizovati proizvodnju soje koja je neophodna Nemačkoj, jer od 2015. povećava udeo organskih sirovina u lancu proizvodnje sa 95 odsto na 100 odsto, a u tih pet odsto uglavnoj je bila soja, rekla je ona. Miškovićeva je istakla da organski poljoprivredni proizvođači u Srbiji dobijaju 40 odsto veće subvencije od onih koji proizvode na uobičajen način. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, organskom proizvodnjom u Srbiji u 2013. godini bavilo se oko 1.280 proizvođača, što je za oko 20 odsto više nego u 2012. godini. Vrednost izvoza organske hrane u tada je  bila je oko 11 miliona evra, a najviše se izvozi voće niskog stepena prerade – koncetrati voćnih sokova, sušeno i smrznuto voće.

Hleb za dubok džep

Proizvodnja organskog hleba u mnogome se razlikuje od proizvodnje uobičajenih vrsta. Ceo proizvodni proces se odvija u ekološki strogo kontrolisanim uslovima. Organsko žito nema ostatke teških metala niti hemijskih supstanci, što znači da pšenica, ječam, ovas ili raž koji se koriste za pravljenje ovih proizvoda nisu prskani pesticidima i herbicidima, već su štićeni i đubreni prirodnim sredstvima. Žitarice se melju na kamenu. Zbog toga su troškovi proizvodnje organskog hleba viši. Nemoguće ga je, poput beli, pazariti za 38 dinara. Organski hleb od 300 grama najmanje košta oko 120 dinara, a vekna sa posipom od lana, suncokreta i semenki bundeve teška takođe 300 grama koštala je 210 dinara do sredine avgusta 2010. godine.

Idealne lokacije u Srbiji

U Srbiji postoji 35 idealnih lokacija za proizvodnju organske hrane. To su Fruška gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, delovi Šar planine, Prokletije, Kamaraš, Palić, Tikvara, Begečka jama, Vršačke planine, Ponjavica, Golija, Sićevačka klisura, Stara planina, Grmija, Subotička peščara, Zobnatica, Kompleks Panonija, Klisura reke Gradac, Raja, Rogot, Klisura reke Resave, Ovčarsko – kablarska klisura, Sokograd, Ozrenske livade, Park šuma Ivlje, Klisura reke Mileševke, Miruša, Dolina Pčinje, Avala, Kosmaj, Mokra gora, Radan i Vlasina.

Kako do zdravog proizvoda

1. Pre početka proizvodnje na njivi se hemijska sredstva i pesticidi na smeju koristiti najmanje tri godine
2. Moraju da postoje jasne granice parcele kako biljke ne bi dolazile u dodir sa okolnim kulturama
3. Zabranjen je genetski inženjering – sve mora biti u skladu sa prirodom
4. Problemi sa štetočinama rešavaju se postavljanjem zamki i mamaca
5. Odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje
6. U ishrani životinja ne smeju se koristiti hormoni koji veštački podstiču rast, lekovi i ostala veštačka sredstva

Svilajnac postao nacionalni centar za organsku hranu

Svilajnac je, odlukom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, postao nacionalni centar za organizaciju proizvodnje organske hrane u oblasti stočarstva, izjavio je zamenik predsednika opštine Predrag Milanović. Centar će početi da radi do nove godine i pripreme su u punom zamahu, rekao je Milanović i objasnio da se on neće baviti proizvodnjom, već izradom projekata, organizacijom i edukacijom poljoprivrednika. Prema njegovim rečima, u Svilajncu će se raditi projekti za ovu vrstu proizvodnje i za nekoliko potcentara čije se otvaranje planira na teritoriji Srbije.  Svilajnac, koji više od pola veka ima Poljoprivredno veterinarsku školu a od ove godine i Poljoprivredni fakultet biološki zdrave hrane, u ovoj oblasti proizvodnje ima međunarodni ugled i u članstvu je Evropskih udruženja uzgajivača stoke simentalske pasmine. Milanović je podsetio da je Srbija donela Zakon o proizvodnji organske hrane, a Ministarstvo poljoprivrede dalo brojne subvencije. Slične centre imaju Valjevo i Pirot, a novu instituciju u Svilajncu podržaće i nevladina američka organizacija ACDI VOCA, kroz kupovinu opreme i softvera.

Promocija malih poljoprivrednika

Ministarstvo poljoprivrede Srbije sprovodilo je jednogodišnju edukativno-promotivnu kampanju malih poljoprivrednih proizvođača koji proizvode kvalitetnu i zdravu hranu – „Prirodno iz Srbije“. „Kampanja, koju je osmislilo Ministarstvo služilo je, ali na kratko, da pomogne da promoviše srpsko selo i domaćine koji proizvode tu hranu, da pokažu put nastajanja, kontrole, prerade i svega što se dešava dok hrana ne dodje do tanjira. U Srbiji se pravi hrana dobrog kvaliteta i ukusa, a postoje i zakoni koji su usklađeni sa regulativom EU, poput Zakona o bezbednosti hrane i Zakona o organskoj poljoprivredi, a koji su osnovna pretpostavka da se u zemlji proizvodi, prerađuje i plasira kvalitetna hrana. Predsednica Nacionalne organizacije za proizvodnju organske hrane „Serbija organika“ (Serbia Organica) Nada Mišković navodi da „Srbija ima velike potencijale da prizvodi organsku hranu“.  „Ideja nam je da u narednih pet do 10 godina Srbija ima oko milion hektara pod organskim usevima, što bi bilo oko 20 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje“, kazala je ona. Po njenim rečima, „organska proizvodnja u Srbiji postoji 25 godina, ali nikada nije urađen tačan popis koliko i čega ima“, zbog čeha je počela izrada projekta „Ko je ko u Srbiji u organskoj proizvodnji“, pa treba da bude urađena evidencija proizvođača i prerađivača organske hrane. U Srbiji postoji više od 70 poljoprivrednih škola, koje svake godien završi više od 2.500 đaka, pa je cilj da oni ostanu na selu i da budu za za proizvodnju kvalitetne, ukusne i tražene hrane. Po njenim rečima, cilj je da Srbija ne bude samo proizvođač hrane, već i da je prerađuje, jer će to omogućiti dodatnu zaradu. U Srbiji se proizvodi organsko povrće, žitarice, voće, a neke mlekarske industrije se pripremaju za prelazak na organsku proizvodnju i sireva. Onas ističe da „30 odsto organske maline koja se proizvede u svetu poreklom iz Srbije“.

Tadašnji Ministar poljoprivrede Saša Dragin je kazao da ove godine država prvi put daje subvencije za organsku poljoprivredu i da svako ko hoće da dobije sertifikat za uvođenje organske poljoprivrede dobija 400.000 dinara, dok subvencije po hektaru organske proizvodnje dostiže kod pojedinih kultura i do 45.000 dinara.

Organska hrana dva puta skuplja od GMO hrane

Srbija treba da se okrene proizvodnji organske hrane, pre svega, iz komercijalnih razloga, izjavio je danas vlasnik „MK grupe“ Miodrag Kostić, istakavši da nije tačno da je ta poslovna grupacija lobista za uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO) na naše tržište. Kostić je, na konferenciji „Klimatske promene i zelena ekonomija“, predočio da se razlika u ceni između GMO i konvencijalno proizvedene hrane povećava u korist organskih namirnica. Nije daleko dan kada će organska hrana biti dva puta skuplja od GMO hrane – ocenio je Kostić.  On je naglasio da to predstavlja istorijsku šansu za Srbiju, podsetivši da naša zemlja ima dva miliona hektara obradivog zemljišta koej može da se korsiti za proizvodnju organske hrane, što je, kako je rekao, malo u poređenju sa, na primer, Rusijom koja raspolaže sa 170 miliona hektara oranica i Ukrajinom koja ima 42 miliona hektara oranica.

Novembar 2014.