Portal pametne poljoprivrede

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2017. godini ostvarena je vrednost izvoza od 3.178,7 miliona USD, što predstavlja pad od 1% u odnosu na ostvarene  rezultate u 2016. godini, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 18,7%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.789,7  miliona USD je za 15,4% veća od ostvarenog u 2016. godini, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,2%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2017. godini, beleži značajan od 16,3% u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 1.389 miliona USD, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od  177,4%.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 886,7  miliona USD, i sa učešćem od 5,2% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 582,4  miliona USD, sa učešćem od 3,4% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 495,9 miliona USD.

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 341,6 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,6% i sa suficitom u razmeni od 545,1 miliona USD, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 217,9 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%.

Prema ostvarenoj dinamici rasta izvoza u 2017. godini dominiraju odseci: žive životinje sa izvozom od 53,4 miliona USD i rastom od 39%, meso i prerada od mesa sa nominalnim izvozom od 115,6 miliona USD i rastom od 31,5%. Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imaju odseci: žive životinje sa uvozom u vrednosti od 25,8 miliona USD i rastom od 64,2%, uljano seme i uljani plodovi sa ostvarenim uvozom od 101,9 miliona USD i ostvarenim rastom od 170,7%, mleko, mlečni proizvodi i jaja  sa uvozom od 72,6 miliona USD i rastom od 35,7%, stočna hrana sa uvozom od 87,6 miliona USD i rastom od 55,9% i meso i prerada sa uvozom od 136,4 miliona USD i rastom od 23%.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu tokom 2017. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 274 miliona USD (smanjena vrednost izvoza u odnosu na prethodnu godinu za 72 miliona USD), cigarete od duvana u vrednosti od 235 miliona USD (smanjen izvoz za 42 miliona USD),  malina smrznuta u vrednosti od 233  miliona USD (smanjen izvoz za 15 miliona USD jabuke sveže u vrednosti od 125 miliona USD (snanjen izvoz za 2 miliona USD), šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 90 miliona USD (smanjen izvoz za 35 miliona USD), ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 86 miliona USD (rast za 2 miliona USD). Detaljnije u priloženom grafikonu.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih“ proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 77 miliona USD (povećana vrednost uvoza za 12 miliona USD), banane sveže ostale u vrednosti od 44 miliona  USD (povećan uvoz za 3 miliona USD)  i pomorandže sveže u vrednosti od 24 miliona USD (uvoz u istoj vrednosti). Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: duvan za cigarete ižiljeni u vrednost od 106 miliona USD veći uvoz za 19 miliona USD), proizvodi za ishranu, ostali u vrednosti od 79 miliona USD (povećani uvoz za 11 miliona USD), meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 68 miliona USD (povećana vrednost uvoza za 37 miliona UAD), cigarete od duvana u vrednosti od 47 miliona USD (veći uvoz za 6 miliona USD) i soja u zrnu u vrednosti od 39 miliona USD.

Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u 2017. godini  imao je region Vojvodine (38%), sledi Beogradski region (30%), region Šumadije i Zapadne Srbije (18%), region Južne i Istočne Srbije (13%), a 1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45%), slede regioni Vojvodine (27%), region Šumadije i Zapadne Srbije (15%), region Južne i Istočne Srbije (13%).

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su kao i do sada, pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u 2017. godini imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 89,1%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 90%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 74%.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Ta tendecija je nastavljena i u 2017. godini, izvoz je izneo 1.621 miliona USD, uvoz  1.146 miliona USD, uz pozitivan saldo u visini od 475 miliona USD.

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u 2017. godini pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 890 miliona USD, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 28%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 143 miliona USD ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od 8%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2017. godini je  izneo 747 miliona USD.

Više puta je ukazivano da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. U 2017. godini ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 386 milionaa USD. Ostvarena je vrednost izvoza od 350 miliona USD (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 11%); uvoz u visini od 36 miliona USD (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od 2%,  i sa suficitom od 314 miliona USD.

Регионална структура увоза пољопривредно-прехрамбених производа Србије

U 2017. godini poljoprivreda sa prehrambenom industrijom Srbije ostvarila je neznatan pad izvoza od 1%, dok je dinamika rasta  uvoza povećana za 15,4%. Međutim, i pored nepovoljnih kretanja u proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni, zadovoljen je prvi postavljeni cilj: obezbeđen je visoki stepen samodovoljnosti u ključnim prehrambenim proizvodima, dok poljoprivreda i prehrambena industrija nisu osposobljene za izvoz šireg asortimana proizvoda na najzahtevnija tržišta.

 U 2017. godini smanjen je izvoz svih vodećih proizvoda u poređenju sa 2016. godinom. Posebno kod proizvoda koji obezbeđuju vrednosno trćinu izvoza. Primera radi: vrednost izvoza kukuruza smanjena je za 72 miliona USD, cigareta od duvana manja je za 42 miliona USD, malina zamrznutih za 15 miliona USD, šećera od šećerne repe smanjen je za 35 miliona USD%, i kod svežih jabuka manji je za 2 miliona USD. Pomenute tendencije doprinose manjem suficitu za 16,3%, posmatrano u odnosu na 2016. godinu i pored toga što ostvaren suficit u vrednosti od 1.389 miliona USD, što je povoljna okolnost.

Koncept za povećanje izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije, pored stabilnog i održivog rasta proizvodnje,  podrazumeva prilagođavanje strukture izvoza zahtevima uvozne tražnje i unapređenje konkurentnosti izvoza korišćenjem komparativnih prednosti u izvozu, zasnovane pored agroekoloških potencijala i na tehnološkoj modernizaciji, poboljšanju koncepta obrazovanja, upravljačkih i organizacionih znanja i iskustava.

Vojislav Stanković