Od pšenice se lako ne odustaje, zasejali 20 odsto više nego 2106.
U Republici Srbiji u 2017. godini u jesenjoj setvi zasejano je 813.647 hektara površine, što u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2016. godini predstavlja povećanje od 19,7 odsto, kaže Vojislav Stanković.
Posmatrano po kulturama, zasejano je više: pšenice (17,3 odsto), ječma (30,0 odsto), raži (38,4 odsto) i ovsa (32,2 odsto).
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2007‒2016), površine pod pšenicom povećane su za 15,2 odsto, ukazuje on.
-Motivisanost proizvođaća za povećanim setvenim površinama je u prednosti koje ima proizvodnja pšenice, u odnosu na druge biljne kulture, a sadržane su u činjenici što ona zahteva manja ulaganja u vremenu kada su finansijska sredstva nedostupna proizvođačima i relativno skupa, zatim procenama da će situacija na svetskom tržištu u narednom periodu biti za proizvođače i izvoznike relativno povoljna, dalje, potrebom poštovanja plodoreda, činjenicom da se pšenicom najefikasnije, bez zagađenja zemljišta, može boriti protiv korova i drugih biljnih štetočina, kao i činjenicom da je još uvek visoka potrošnja pšenice (hleba u ekvivalentu pšenice od oko 130 kilograma po stanovniku) u Srbiji zbog niskog standarda stanovništva – kaže Stanković.
