banner-image

U Australiji sve više žena šiša ovce

U sparnoj šupi na farmi u blizini ruralnog australijskog gradića Trangi, Ema Bilet vuče uplašenu ovcu iz tora na mesto gde će je ošišati. Ona je jedina žena u ekipi od pet strigača, ali se stavovi o rodnim ulogama na australijskim farmama polako menjaju, pa sve više žena ulazi u tu profesiju.

„To je fizički posao u kome uživam. Volim da naporno radim“, kaže u pauzi Ema, 28-godišnja devojka koja može da ošiša 130 ovaca dnevno.„Na kraju radnog dana se zaista osećam kao da sam nešto postigla.“

Broj žena koje rade sa domaćim životinjama, kao dreseri, veterinarske medicinske sestre ili strigači, porastao je sa 11.700 2006. godine na skoro 19.200 deceniju kasnije, prema podacima Australijskog biroa za statistiku.

„Sve je uobičajenije da žene poseduju farme i na njima vode posao. Vremena su se jednostavno promenila. Lepo je to videti.“

Iako još uvek manje od 100 žena rade kao strigači, stručnjaci kažu da je u poslednjih nekoliko godina došlo do značajnog rasta.

„Žene odavno rade po torovima, ali su ranije samo kupile ošišanu vunu sa zemlje“, kaže Glen Hejns, koordinator strigačkog programa u TAFE, vodećoj južnoaustralijskoj stručnoj školi.

Međutim, u prošlosti je postojao otpor prema ženama u toj profesiji. Starija generacija je imala „prilično negativan stav prema ženama“ i nije verovala da su one fizički sposobne da šišaju ovce, dodaje Hejns.Međutim, to se menja i uvode se novi pristupi obuci, uključujući i programe samo za žene, kako interesovanje među ženama raste, dodao je on.

Hejns je 2016. godine počeo da drži radionice samo za žene, ali samo njih nekoliko se odlučilo za karijeru strigača, međutim, nedavno je čak 25 žena odabralo taj zanat.

Australija je jedan od najvećih svetskih izvoznika vune i proizvodi oko 25 posto neobrađene vune koja se prodaje na svetskim tržištima. To je industrija koja ostvaruje zaradu od više milijardi dolara. Svake godine ošiša se više od 70 miliona ovaca.

Džim Marej, rukovodilac industrijske grupe Australijan Vul Inovejšn, kaže da je strigačka profesija mnogo inkluzivnija nego što je nekada bila.

„Došlo je do povećanja broja žena strigača iz raznih razloga – zbog bolje obuke, savremene tehnologije i profesionalizacije industrije“, kaže on. „Žene je mnogo lakše naučiti da šišaju ovce, jer uglavnom nemaju predrasude o tome kako ovaj posao izgleda“, dodaje Marej.

Ema Bilet, koja već deset godina radi ovaj posao, kaže da je nedostatak ženskih toaleta i tuševa i dalje problem. Kako dodaje, modernizacija poljoprivredne opreme je od najveće važnosti. Njen prijatelj je zbog decenijama zastarele opreme prošle godine skalpiran.

Bez obzira na pol, šišanje ovaca „nije za one sa slabim srcem“, kaže Biletova. „Osećaćete se kao nikada pre, ali ako stvarno želite da budete strigač, iko i ništa vam neće stajati na putu“, poručuje ona drugim ženama.

 Izvor:Bizlife