Portal pametne poljoprivrede

Predsednik SPOS-a dr Rodoljub Živadinović i direktor Instituta BIOSENS iz Novog Sada prof. dr Vladimir Crnojević nedavno su se sastali i razgovarali o mogućoj državnoj pomoći koja bi išla preko Instituta BIOSENS za formiranje katastra pčelinjih paša. Ovaj katastar, kako se planira, bio bi besplatan za pčelare. 

Predsednik SPOS-a je prof. dr Crnojeviću izložio kompletnu ideju SPOS-a i šta je sve pčelarima potrebno, a sve to, i mnogo više, BIOSENS-a može da ponudi i to praktično skoro potpuno besplatno. Dovoljno je posedovati samo pametni mobilni telefon i instalirati aplikaciju AGROSENS koju je razvio BIOSENS. Naravno, sistem još uvek nije prilagođen pčelarstvu i potreban je dodatni rad na sistemu, ali se on može izuzetno brzo osposobiti za uvođenje katastra pčelinjih paša možda već naredne godine u pilot formi, a nadamo se od 2020. godine i kao kompletno funkcionalan, moderan i inteligentan sistem. 

Pčelar bi mogao da pogleda snimke koji mu pokazuju gde je recimo zasađen suncokret, da izabere sebi mesto, te da ako mu sistem saopšti da je izabrano mesto slobodno i dostupno shodno propisima, da kontaktira odmah vlasnika parcele ako je on na ovom sistemu, a ako nije, da ga preko broja parcele nađe na sajtu RGZ, i da ga onda kontaktira radi dobijanja saglasnosti za postavljanje pčelinjaka.

Takođe će poljoprivrednici preko ovog sistema moći da trebuju potreban broj košnica za oprašivanje njihovog suncokreta, uljane repice i drugih ratarskih i voćarskih kultura.

Sistem bi za svaku lokaciju koju pčelar izabere, mogao tačno da izračuna koliko hektara suncokreta ili recimo bagremove šume se nalazi u krugu prečnika 1 km ili 2 km oko pčelinjaka, što je produktivna granica leta pčela, te bi pčelar tako lako izabrao pravu lokaciju koja mu odgovara i u čijoj okolini ima najviše paše. Predsednik SPOS-a je napomenuo da će na određenim specifičnim lokacijama morati da se primene drugačiji kriterijumi za izbor lokacije i udaljenost između pčelinjaka (na primer Fruška gora, kao i neke lokacije bagrema u određenim delovima Srbije). 

Sistem zaista nema granica, jer ako bi se u njega uvezali anonimni podaci sa SMS vaga od pčelara koji žele da u tome dobrovoljno i anonimno učestvuju, veštačka inteligencija bi poređenjem i tih podataka sa 7 meteoroloških parametara, mogla tačno da predviđa kako će neka biljka mediti na određenoj lokaciji u određenim uslovima. Takođe bi nakon par godina „učenja“ sistem mogao da na osnovu satelitskih snimaka i podataka koje je dobijao sa SMS vaga, razvije mehanizam da proceni kog dana treba preseliti pčele na recimo narednu bagremovu pašu na većoj nadmorskoj visini, iako nemate pčelarsku SMS vagu na narednoj lokaciji. 

Dogovoreno je da se ova godina iskoristi za detaljno praćenje bagremove paše (suncokret je već pokriven sistemom) i skupljanje podataka vezanih za bagremove šume.

Na kraju tog procesa, već u junu ove godine, mogli bismo da imamo tačnu procenu površina pod bagremovim šumama, sa tačno određenim lokacijama i granicama bagremovih šuma. Za sticanje detaljnijih podataka o fenofazi razvoja bagrema, i njegovog realnog stanja u određenom trenutku, biće potrebna pomoć pčelara, Oni će trebati da tokom cvetanja bagrema u raznim njegovim fazama razvoja, odu u bagremovu šumu sa aplikacijom AGROSENS instaliranom na njihovom mobilnom telefonu, i da preko aplikacije fotografišu bagrem. Kada odu u područje gde imaju WIFI, sistem će preuzeti te fotografije i podatke dobijene sa fotografija upoređivati sa podacima dobijenim satelitskim snimcima, i veštačka inteligencija će brzo naučiti da automatski samo na osnovu snimaka iz svemira, prepoznaje u kojoj je razvojnoj fazi bagrem na kojoj lokaciji, što će biti javni podatak dostupan svima. 

Ovaj revolucionarni sistem nudi neograničene mogućnosti pčelarima, samo je potrebno razraditi ga, što će biti urađeno u narednom periodu. Očekujemo i podršku države u ovom poslu, i nadamo se da sistem veoma brzo postane potpuno funkcionalan i prilagođen specifičnim potrebama pčelara. 

Izvor:SPOS