Portal pametne poljoprivrede

Prva ili druga Srbija, vlast ili vajna opozicija? Za poljoprivredu se ne zna ko je gori.

Kako naprednjaci vode srpsku poljoprivredu i kuda je vode bog sveti zana, a da vidimo kakav plan su za razvoj poljoprivrede imali oni pre njih i oni koji nameravaju da dođu posle naprednih genijalaca.

Tačnije, kako postati uspešan poljoprivrednik na osnovu primera bivših i sadašnjih opozicionih političkih i državnih funkcionera, onih kojima su omogućili eneormno bogaćenje.

Možda se tu i krije odgovor zašto po vojvođanskim selima 80 odsto seljaka glasa za onakve kakav je Vučić i zašto je Demokratska stranka skoro pa uništena.

E da vidimo sad, šta bi posle ratova i Slobe i šta je trebalo da radite  da biste bili uspešan domaćin i razvili svoje porodično gazdinstvo.

Da bi ste poslali najuspešniji poljoprivrednik u Srbiji morate biti ljuti protivnik Slobodana Miloševića za vreme čije strahovalde ste  počeli da se bogatite. Pa onda taj Zloba mora da vas progoni, pa da vi postanete direktor Demokratske stranke, a i kum predsednika Skupštine Vojvodine Nenada Čanka, pa da se posvađate s deomokratama jer nisu hteli da vam navodno daju da budete predsednik Vlade Vojvodine, pa da potom kao svaki pošten zemljoradnik i posvađan s demokratama kupite fabrike šećera za tri evra ili nešto drugo za iste pare…

I meni je nekad muka što se jadnom Koletu s demagoških pozicija stalno spočitavaju ova tri evra jer je čovek preuzeo obavezu da vrati dugove i da investira u razvoj fabrika. Šerćerane je kupio po tržišnoj ceni, a ne knjigovodstvenoj i procenjenoj pa su tri evra u redu. Dugove je vratio tako što se osnovano sumnjalo da je deo prema javnim preduzećima otpisao, to jest nije vratio sve za šta se obavezao kupoprodajnim ugovorom. Da pojasnimo. Državi se obavezao da će uz tri evra otplatiti dugove, a onda mu je ta država kao vlasnik javnih preduzeća otpisala deo. U razvoj fabrika je investirao tako što je za jednu fabriku kupio polovnu opremu, a na carini prijavljivao deleko veću vrednost nego što je polovna oprema plaćena u Hrvatskoj. Platio 480.000 evra i uz sve zavisne troškove nije ga koštala više od 965.000 evra, a prijavio na carini 4,46 miliona evra.

Vrednost je naduvana da bi se opravdao uslov o investicijama. Kad Kole kupuje šećerane onda nije važna procenjena vrednost već tržišna, a kad investira onda nije važna tržišna vrednost već procenjena.

Da ste i vi znali da može tako, svaki seljak bi bio vlasnik tri šećerane za devet evra. Preuzemete obaveze, a onda ih izvrdate i sve po zakonu. Kad vas država to jest neki naivni policijski inspektor  priupita kako ste sproveli reprogram dugova  i po kom zakonu i šta to bi na carini, onda vas kao žrtvu režima Vojislava Koštunice u zaštitu uzme Nenad Čanak i postavi za savetnika predsednika Sklupštine Vojvodine. Onda vas, naravno u sudskom postupku, naši vajni sudovi oslobode jer naši vajni sudovi ni jednog biznismena od časti i ugleda osudili nisu. Valjda zbog poštenja, časti i ugleda. Ili iz straha. 

Da se vratimo šerćeranama. Sve je po zakonu i Kole je apsolutno nedužan kao što su po našem pravosuđu nedužni i Karić, Stanko Subotić, Beko, Mišković, Bogićević iz Minakve, Bogićević iz Šapca… svi su gonjeni pa oslobođeni.

Nenad Čanak je sam izjavljivao da živi od nedostatka dokaza, ali niko to od nadležnih organa nije proverio. Zato valjda što je Čanak mnogo duhovit, pa se doskočicama dodvorava Vučiću i svima kojima treba.

Posle šećerane Kole je kupovao po Srbiji i to sve s Kipra, a para je bilo da se investira u Ukrajinu, a nije bilo dovoljno da se spasu neke fabrike u Srbiji koje je nakon kupovine zatvorio. Sve u svemu, to je jedan od predloga našim mladim poljoprivrednicima kako da postanu uspešni.

Danas samo u Srbiji Kole obrađuje 30.000 hektara i ima grdnih problema da nađe sezonce da mu beru jabuke. Žali se na radnike jer malo rade, a samo misle o platama. Proklinje naš obrazovni sistem jer nije u stanju da stvori 10 vrhunskih poljoprivrednih inženjera … Čovek 15 godina  obrađuje desetine hiljada hektara, a nema 10 inženjera  ili ne može da ih stvori. Već traži da čim diplomiraju odmah budu sposobni da rade besprekorno. Praksa, obuka, Kole nikad za to čuo nije. On je krenuo s odžačarima pa dogurao do  bankara. Dakle, kada s se obogatite na pošten način u poljoprivredi imaćete i silnih problema i glavobolja. Pazite se…

Ovo je bio Koletov način kako svaki seljak u Srbiji da postane uspešan. Da ne bude zabune, Kole je davno navodno napustio demokrate i politiku. A i šta će mu.

Evo vam i primer Miroslava Miškovića u narodu poznatijeg kao Delta u čijim je odajama predstavljana i jedna od čuvenih strategija razvoja srpske poljoprivrede. Zamislite kakav je tek on uspešan  seljak. Na pošten način se obogatio. Pošteno stvorio  banku koju je prodao, pa pošteno napravio trgovački lanac pa i njega prodao, a pre i posle toga  silne novce  uložio i ulaže u poljoprivredu.

Ovo  i nije najbolja strategija za razvoj poljoprivrednih gazdinstva, ali je najbolja za razvoj ekonomije jedne države. Zamislite kada bi najbogatiji ljudi u Americi Kinezima prodavali banke i trgovinske lance, a oni kupovali poljoprivredno zemljište. Zamislite kada bi bogati Nemci prodali akcije Mercedesa Arapima, a oni od tih para kupovali njive po Nemačkoj. Da li je to uspeh nacionalne ekononomije ili put u propast države. Seli pare koje je nagrabio iz biznisa sa velikim obrtom kapitala u poljoprivredu gde je obrt najmanji. Davite ekonomiju i pokopavate  razvoj blokirajući i ono malo kapitala što  je u Srbiji bilo.

Kako je napravio banku nije poznato, ali je sve sigurno bilo po srpskim zakonima. Međutim, znamo da je trgovinski lanac razvijao tako što dobavljačima nije plaćao po godinu dana. I to je bilo po zakonu, samo je pritanje koliko je usput propalo malih preduzeća iz prerađivačke industrije jer su morali da kreditiraju Miškovića i njegovu firmu. Zamislite kako je poslovanje njegovog lanca uticalo na razvoj preduzetništva u Srbiji i kako je pomogao zapošljavanje u malim kompanijama kojima robu nije plaćao po više od godinu dana.

Međutim, nije ovde važna država, razvoj malih firmi prerađivačke industrije i prehrambene, već je pitanje kako da naš seljak ima veliko i uspešno imanje, a tu je Mišković slika i prilika. Formirajte banku i trgovinski lanac pa razvijajte onda vaše porodično gazdinstvo.

Postoji i mustra za uspešan razvoj poljoprivrednih gazdinstva, a zove se Zoran Živković. Da ne spominjemo opet  Slobu  pa borbu, ali važno je da morate postati predsednik vlade pa kada vas oteraju i odatle  i umesto vas za predsednika stranke izaberu Borisa Tadića. Vi onda da se bacite u poljoprivredu, tačnije u vinogradarstvo. Uzmete subvencije od države i bog da vas vidi.

Ministarstvo poljoprivrede je 2007. godine godine bivšem premijeru Srbije Zoranu Živkoviću dalo bespovratnu subvenciju od 41 milion dinara, što je tada bilo čak 525.000 evra. Državne pare Živkoviću su bespovratna sredstva isplaćaena za podizanje 47 hektara vinograda u Krčedinu.

Svako poljoprivredno gazdinstvo bi procvetalo kada bi seljaci bili sposobni kao Zoran Živković da nabave subvencije. Međutim, kao vinogradar se nije proslavio pa je krčedinski zasad prodao gore navedenom Miodragu Kostiću. Gle čuda. Kažu da je procenjena vrednost vinograda bila 1,5 milion evra, a da ga je Kole platio … Više od tri evra….

Ima jedan novopečeni seljak i to vrlo uspešan. Zove se Dragan Đilas, ali da bi ste stigli do cilja opet morate da idete naokolo. Morate krenuti od marketinga i marketinških agencija. Morate se namlatiti para prodajući reklame po svim medijima u Srbiji a kad zaradite milione onda se bacite u poljoprivredu. Pa da vidite šta je pravo bogato poljoprivredno gazdinstvo i to registrovano koje neće kukati zbog subvencija od 4.000 dinara po hektaru. Kupio je 20 hektara zemljišta kod Negotina za oko 50.000 evra, a planira da u taj posao uloži još oko pola miliona evra. Kaže Đilas da je poljoprivreda naša velika šansa.

Ima okvih primera za ravoj poljoprivrede koliko god hoćete. Da ne nabrajamo od onog  što je posle petooktobarskih promena bio direktor jednog novosadskog komunalnog preduzeća pa posle kupio poljoprivredno preduzeće pa do ministra poljoprivrede savezne vlade koji sada čuva krave simentalke i to uspešno… Pa Viktorija grupa..

Sve u svemu, pouka je sledeća. Naši dragi seljaci da bi ste bili uspešni poljoprivrednici prvo morate da napustite poljoprivredu i da se bacite na nešto drugo. Tek kad namlatite pare treba da se vratite u agrar jer je poljoprivrede razvojna šansa. Morate požuriti, jer ovi kvazipoljoprivrednici će sve pokupiti a vi ćete ostati seoska sirotinja i glasačka mašinerija za sve i svašta, a najviše za farme, parove…

Milovan Lukić