Zašto nema subvencija za dizel gorivo
Ipak, vojvođanski paori se pitaju zašto je izostala podrška države kad je reč o nabavci dizela, a zanima ih i to da li su u resornom ministarstvu iznenađeni prošlogodišnjim velikim interesovanjem poljoprivrednika za obnavljanje mehanizacije. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović bio je izričit u izjavi: Onoliko koliko može država je „odrešila kesu“, a tek kada se utvrde razlike između onih upisanih u registar poljoprivrednih gazdinstava i pravih proizvođača moći će da se pristupi merama pomoći.
– Svako poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji može da koristi izuzetno povoljne subvencionisane kredite. To, praktično, znači da smo kamatnu stopu, koja kod komercijalnih bankarskih pozajmica iznosi sedam do osam odsto, spustili na jedan odsto za korisnike mlađe od 40 godina, odnosno na tri odsto ako je reč o ostalim kategorijama. Krediti, u visini od 300 do 5.500 evra, mogu se koristiti za nabavku repromaterijala, semena, đubriva i osnovnih sredstava. Osim toga, prvi put ove godine ne tražimo račune za đubrivo, nego ćemo svakom poljoprivrednom proizvođaču isplatiti po 4.000 dinara po hektaru – najavio je Nedimović.
U udruženjima poljoprivrednih proizvođača ističu da je za njih od presudnog značaja pomoć države za nabavku goriva, a ta mera još uvek nije usvojena.
– Dobro bi bilo da se isplata 4.000 dinara po hektaru obavi u martu, pred prolećnu setvu, podsetiću da je prošle godine ta pomoć kasnila. Za pohvalu je i to što su ponuđeni subvencionisani krediti za proizvodnju i nabavku repromaterijala. Ipak, treba naglasiti da to nisu subvencije, već samo jeftiniji novac koji moramo da vraćamo. Te pozajmice su, možda, dovoljne za zasnivanje proizvodnje, ali to nije dovoljno. Nije dobro što nema subvencija za gorivo. U ratarstvu se troši od 60 do 100 litara dizela po hektaru, što znači da je gorivo velika stavka za sve proizvođače. Podsetiću da se u svim susednim državama nabavka goriva subvencioniše, pa ne čudi što naši proizvodi nisu konkurentni na tržištu – objašnjava za Danas Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.
U ovom Udruženju upozoravaju i na to da isplate namenjene poljoprivrednicima svake godine kasne, odnosno prebacuju se iz jedne u narednu godinu, zbog čega se najčešće pregovara samo o isplati duga za realizovanu proizvodnju, a manje o tome kako dalje poboljšati agrar.
Ministar poljoprivrede poručio je da je veoma bitno napraviti sistem po kome bi subvencionisani dizel bio dostupan onima koji se zaista bave poljoprivredom. „Radimo na tome i u taj posao je, osim svih asocijacija poljoprivrednika, uključeno i Ministarstvo finansija. Moramo da razdvojimo one koji se stvarno bave poljoprivrednom proizvodnjom od onih koji su samo upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, a mnogi od njih se, zapravo, ne bave tim poslom“, kazao je Nedimović.
I agrarni analitičar, novinar Čedomir Keco, slaže se u konstataciji da su poljoprivrednici nezadovoljni zbog toga što se ne subvencioniše nabavka dizel goriva, jer bi to umanjilo veliku razliku između državnih podsticaja u državama iz kojih nam stižu poljoprivredni proizvodi po znatno nižim cenama. On, međutim, smatra da poljoprivredna udruženja ne sagledavaju u potpunosti situaciju u kojoj poljoprivreda, već dve decenije unazad, beleži godišnji rast od samo 0,40 odsto i nemaju jedinstven stav u vezi sa glavnim merama do ulaska u EU, a posebno o agrarnoj politici. On navodi da javnosti nisu poznati razlozi kašnjenja krovne uredbe, koja je trebalo da bude usvojena u januaru, i upravo tu treba tražiti razloge za mirovanje u isplatama iz Trezora. Ipak, smatra da je dobro što je ministar Nedimović omogućio da se za sticanje prava na isplatu 4.000 dinara po hektaru obavi samo prijavljivanje i novac će stići.
– Efikasnost u isplati i obim novca koji će biti isplaćen u 2018, uslovljeni su dugovanjima iz minule godine. Ovo će, po svemu sudeći, biti krizna godina, jer u 2017. nije bilo dovoljno novca za izmirivanje obaveze prema gazdinstvima. Treba podsetiti da je odobrena nabavka oko 2.000 traktora i to je napravilo rupu u budžetu, jer niko nije očekivao tako veliki broj zahteva za nabavku sitne mehanizacije i stoke. Kada se saberu sve stavke za koje su konkurisali poljoprivrednici, računajući i premije, onda dolazimo do iznosa od oko 10 milijardi dinara. To znači da bez priliva novca iz državne kase Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede neće moći da poboljša konkurentnost naših ratara, voćara i povrtara. Naprotiv, dugovi će se prenositi u narednu godinu, a u takvoj situaciji ni tužbe nisu retkost – kaže Keco i dodaje da će stočari i ove godine dobiti najveće podsticaje za proizvodnju mesa i mleka u regionu.
Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini, koja je objavljena 8. marta, za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju predviđeno je 7,85 milijardi dinara a podnošenje zahteva Upravi za trezor počelo je 1. marta. Potencijalni korisnici subvencionisanih kredita, sa rokom otplate od jedne godine do pet godina, mogu da podnesu zahtev za dobijanje pozajmice za nabavku materijala (semenskog i sadnog) za biljnu proizvodnju, zatim mineralnog i organskog đubriva i sredstava za zaštitu, kao i mehanizacije i opreme. Na kreditnu podršku mogu da računaju i oni koji se opredele za nabavku stoke (goveda, svinja, ovaca, koza, živine, pčela i riba), ali i hrane za životinje. Maksimalni iznos sredstava na koji u toku godine porodična poljoprivredna gazdinstva i preduzetnici mogu da ostvare pravo iznosi šest miliona dinara, dok je maksimum za pravna lica i zadruge 18 miliona dinara. Resorno ministarstvo preuzima obavezu da plati deo kamate bankama, dok nominalna kamatna stopa za komercijalna registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu iznosi tri odsto na neotplaćeni deo pozajmice.
Kap u moru
– Poljoprivredni proizvođači u Srbiji su u najtežem položaju u regionu. Podsetiću da su subvencije svojevremeno iznosile čak 14.000 dinara, pa su se smanjivale i sada su 4.000 dinara po hektaru i to za proizvođače koji obrađuju do 20 hektara. To je kap u moru i nije pomoć koja bi bitnije mogla da utiče na povećanje proizvodnje. Zato je naš zahtev da se direktne subvencije povećaju, kao i da se dizel gorivo učini dostupnijim, a ne da nam se nudi smanjenje cene za 15 odsto jer takav popust već dobijamo na pumpama kada uzimamo veće količine – objašnjava za Danas Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.