Portal pametne poljoprivrede

Vreme prolećne setve je pristiglo, mnogi paori su u zimskom predahu koji je potrajao i više nego što su očekivali razmišljali ili se  zadnji čas premišljaju koje seme da unesu na njive, a izvesno je da većina poljoprivrednih gazdinstava u setvu ulazi sa zaduživanjem, na veresiju kod zadruga i prerađivača.

Novak Matejašev iz Mošorina je odlučan da seje sve samo semena kukuruza i suncokreta “Pionira”.

Mnogi poljoprivrednici su u dilemi, šta sejati u predstojećoj prolećnoj setvi, zbog velikih ulaganja, niskih cena poljoprivrednih proizvoda i neizvesnosti u plasmanu.

Jovan Grujin

Jovan Grujin iz Bogaraša čije gazdinstvo je na oko 100 hektara, kaže da je u velikim razmišljanjima ali da je prelomio.

– Lanjska godina je kod nas je bila strašno, ali u odnosu na druge hibride, one koje sam sejao dobro su se pokazali i opet ću ih sejati. Obrađujem 35 lanaca, samo ratarim, pa ove godine priželjkujem da bude više kiše i ništa više. Svu agrotehniku ispoštujemo i ja i moje kolege, nismo u mogućnosti da utičemo da li će biti kiše, a uslova za navodnjavanje nemamo – kaže Matejašev

– Šećernu repu sam do sada sejao na petnaestak hektara, ali više neću, zbog cene i durgih nokolnosti. Prvi put sam sejao uljanu repicu, koja je prethodnih godina bila profitabilna, ali već se zna da joj je cena pala, pa ne znam kako će biti. Ostajem veran proizvodnji sirka, suncokretu i kukuruzu. Kod sirka je veliki problem što nema dovoljno radne snage, jer je otišla u inostranstvo – kaže Grujin

Oko 70 jutara obrađuje Brane Zorad iz Čoke, koji pretežno seje kukuruz, pšenicu i soju, za prošlu sušnu godinu kaže da je bila nikakva.

– Kukuruz je podbacio 50 posto, led nam je potukao pšenicu, a jedino je soja dala solidan prinos oko tonu i po zrna po jutru, mada je i ona dobila leda. Jesenas sam zasejao deset jutara pšenice i 22 jutra ječma. Zasad lepo izgledaju, ali kako će biti do žetve, ne bih mogao ništa da kažem, uvek je neizvesno. Sada ću sejati kukuruz i suncokret. Najveći problem je skupo gorivo, a cena semena je ostala otprilike ista. Država je ta koja bi trebala da stane uz poljoprivredu. Uporno nas teraju da idemo na kredite, a ne znaju da smo mi prezasićeni kojekakvim zaduženjima. Što god uzimamo, semena i ostalo, sve idemo na zaduženja, jako malo imamo da sopstvenim parama finansiramo proizvodnju, jer finansijski smo iscrpljeni do daske – konstatuje Zorad.

Gazdinstvo Zorana Simića iz Mokrina prostire se na svega 24 jutra, a smatra da se na malom posedu jako teško može opstati samo ratarstvom, pa je uz ratarstvo okrenut intenzivnijem povrtarstvu.

– Od povrća uzgajam industrijsku papriku, kupus, pasulj i drugo povrće, a tržište je na pijaci. Stočarstvom se bavim samo za sopstvene potrebe. Jedino industrijsku paprika uzgajam ugovaranjem za firmu “SD” iz Martonoša. U povrtarstvu nikada se ne zna šta će biti profitabilno, pa kako koje godine bude. Tržište je varljivo, a u suštini kad ima više kultura jedna pokriva troškove, druga ima zarade, a treća je bankrot. Tako to obično biva. Kupus i pasulj ne ugovaram, radim sve u sopstvenoj režiji, bez kredita. Očito je intencija da svi mi na malim gazdinstvima propadnemo, nema nikakve mogućnosti za napredak jer dobiti nema za neki razvoj nego samo za čisto preživljavanje. Skupe su investicije u sisteme za navodnjavanje i drugo. Deo površina navodnjavam, jer bez zalivanja nema povrtarstva, a kako nam suše zadaju nevolje bez zalivnih sistema ni ratarstvo nema perspektivnu. Mogle bi da nam pomognu dobre kreditne linije, ako ih ima. Izlišno je očekivati da vam neko nešto da tek tako. Gazdinstvo samo da se izbori, to je jako teška, gotovo nemoguća misija. Kreditne linije su toliko nepovoljne da je neverovatno, jer mala gazdinstva nemaju čime za njih da garantuju, jer šta ćeš ako samo jedna godina kiksne. Oni koji nude kredite, ne znam kako povoljne, najpovoljniji su za njih, a veliko je pitanje koliko su povoljni za nas – smatra Simić.

Živa Đurić

Uoči setve paor Živa Đurić iz Melenaca, koji je preko svojih pleća prevalio skoro osam decenija života, veli kako se svake godine priča da li je ona skupa, predočavajući da je svaka sve skuplja.

On ukazuje da je veliki problem što se paori zadužuju, da je država, odnosno resorno Ministarstvo poljoprivrede kasnilo u donošenju mera koje paori uvek željno iščekuju.

– Mi smo svi već napravili ugovore, naručili semensku robu, veštačko đubrivo i tu smo se mnogo zadužili, jer drukčije ne možemo obaviti stevu. Ovo Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi najkasnije u januaru ili februaru da izađe sa takvim merama da seljak zna da može da ih koristi, a ne kada smo već na pragu setve objašnjavaju kako imamo prava da uzme kredit preko banke i ostalo – kaže Đurić. 

Šandor Dobo iz Novog Kneževca ukazuje da u poljoprivrednoj proizvodnji uvek ima novih potreba i problema, a da stari još nisu rešeni.  

– Neke hemikalije i preparati koje smo do sada koristili u zaštiti useva se izbacuju iz proizvodnje i upotrebe iz raznoraznih razloga a ubacuju se novi. Mi se moramo upoznati sa tim preparatima i sa njihovom primenom da bi ih mogli u praksi pravilno primeniti – napominje Dobo.

Dobo napominje da poljoprivrednici uvek sa novim nadama ulazim u novu proizvodnju, a u predstojeću pogotovo, jer je lanjska godina bila jako sušna.

– Početak ove godine više obećava, bar kada je reč o padavinama, vlage ima dovoljno, na nekim njivama i previše, pa se nadamo da ćemo imati uspešniju sezonu od lanjske. Novim elanom probamo rešiti nestašicu para, u koju smo zapali zbog lošeg lanjskog roda. Besparicu pokušavamo prebroditi raznim zajmovima, kreditima, da bi obezbedili sve što je potrbeno za setvu, koja će donekle biti skuplja. Skuplja su neka semena i ove novije hemikalije, nafta takođe. Ponuda  ne manjka, svega ima u izobilju. Izbor je veliki, pa je teško napraviti pravi izbor – kaže Dobo.

Direktor ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine Ištvan Vereš predočava da su pred početak prolećne setve problemi jako veliki, koje paori itekako osećaju.

– Besparica je velika, krediti su dosta skupi, uslovi banaka su zahtevni tako da mislim da će biti ozbiljnih problema i na uštrb agrotehnike i prinosi će bez obzira na vremenske prilike u ovoj godini biti umanjeni, zbog toga što zemljoradnici neće moći da na njivama ispoštuju punu agrotehniku – smatra Vereš.

Najveći problem Vereš vidi kod stočara, koji su u ozbiljnim problemima, više nego ratari, mada ih i oni imaju. On dodaje da ZZ „Agrosoj“ nema većih problema u pogledu razduživanja, a sa onima koji ne mogu da ispune obaveze ušlo se u reprograme.

– Mi smo to kao Zadruga dobro odradili, ali od kolega iz drugih zadruga čujem da ima velikih problema. Jer čim gazdinstva ne mogu da se razduže za lanjsku proizvodnju, nisu u mogućnosti da se zaduže za ovu setvu i tu je osnovni problem. Podsticajna sredstva se koriste ali mnoga od tih sredstava nisu realno dostupna, jer na papiru su obećana, čak i dodeljena a realno ih nema – ukazuje Vereš.

Ištvan Vereš

Prema rečima direktora Vereša ZZ „Agrosoj“ osigurava skoro 95 posto proizvodnje u ratarstvu jer su uslovi povoljni, ali napominje da do problema dolazi kada dođe do određene štete, kada treba utvrditi visinu štete i način usled čega i kako je nastala.

– Imamo iskustva, pa kod sledećeg ugovaranja osiguranja na sve detalje ćemo obratiti pažnju, što i drugima savetujemo, da se precizno utvrdi način utvrđivanja štete i uslovi za njenu naplatu – napominje Vereš.

Direktor ZZ “Novo Miloševo” iz Novog Miloševa Velimir Berbakov podseća da je suša najviše pogodila ratare u srednjem Banatu.

– Što se tiče semena, veštačkih đubriva i drugih inputa neophodnih za setvu, poljoprivrednici ih uzimaju i zainteresovani su najviše za malo jeftinija semena kukuruza i suncokreta – kaže Berbakov. – Karakteristično je da poljoprivrednici u početku uglavnom traže repromaterijal za setvu na odloženo plaćanje i za gotovinu jako malo pazare. Uglavnom se traži rok za plaćanje u maju ili negde u septembru i oktobru, a tome je prilagođena ponuda nekih semenskih i hemijskih kuća.

Protekla zima najviše je pogodila stočare, pa im je prema rečima Berbakova ZZ “Novo Miloševo” dosta pomogla u kukuruzu i pšenici, jer im nedostaju pošto usled umanjenih prinosa zbog lanjske suše nemaju dovoljno hraniva za stoku.

– Stočarima smo pomogli na taj način što smo im dali kukuruz i pšenicu na više rata, dok im ne stigne novac za premije, a na sličan način pokušavamo da pomognemo i gazdinstvima, našim kooperantima, koji ovog prolaće zasnivaju ratarsku proizvodnju. Dajemo im što više robe na odloženo plaćanje, pri čemu isporukom jeftinijeg semena i druge robe gledamo da se ne zadužuju odviše, u nadi da se sa kukuruzom i drugim ratarskim kulturama neće ponoviti prošla godina i da će u septembru i oktobru iz ovogodišnje berbe moći da vrate ono što su se kod nas zadužili – ukazuje Berbakov.

Irena Nađ