Ministarstvo apeluje da se ne ugrožavaju pčele tokom prskanja
Načelnik fitosanitarne inspekcije Nenad Milojević, rekao je za agenciju Beta da ratari, voćari i pčelari moraju da uspostave što bolju saradnju na terenu, da bi svi zadovoljili svoje potrebe, uz blagovremenu zaštitu zasada, ali ne na štetu pčela. On je naveo da voćari i ratari moraju 48 sati pre prskanja da obaveste pčelare, kako bi oni na vreme zbrinuli košnice i zaštitili pčele do uginuća.
Najavio je i da su predviđene novčane kazne za nesavesne ratare, ako dodje do neželjenih posledica i podsetio da su i lokalne samouprave dužne da na vreme obaveste pčelare kada se sprema zaprašivanje protiv krpelja i komaraca, kao i da moraju da koriste sredstva za zaštitu bilja koja pčelama ne mogu da nanesu velike štete, a prskanja obave u kasnim večernjim satima.
Predsednik Odbora za zaštitu pčela Miloš Bogdanović ocenio je da je prošle godine preventivno delovanje Ministarstva poljoprivrede dalo rezultate i da nije bio ozbiljnijih uginuća pčela, osim jednog probleme u Bačkoj Topoli zbog upotrebe herbicida.
„Saradnja sa voćarima i ratarima je sve bolja, a ima i primera gde voćari plaćaju selidbu košnica na kraće relacije“, rekao je on i podsetio da su pčele najvažnoji oprašivači voća koji osim količine, povećavaju i kvalite prinosa.
Bogdanović je preporučio voćarima da tokom trenutno aktuelnog cvetanja jabuke ne koriste hemijsku zaštitu, već da biljku štite jeftinim zamkama koje su zapravo plastične posude sa malo tečnosti i aromom jagode. Preporuka je i da se za predstojeće cvetanje uljane repice koriste hemikalije koje su kratkoročno toksične za pčele.
Potpredsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Milutin Petrović istakao je da pčele podižu nivo prinosa za 30 do 40 odsto, a postoje biljne kulture, poput badema, čiji rod je u potpunosti zavisan od oprašivanja pčela.
U Srbiji, prema podacima SPOS-a, ima oko 1,1 milion registrovanih košnica, a godišnje se prizvede pet do šest hiljada tona meda.
(Beta)