Portal pametne poljoprivrede

Na osnovu međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a sa ciljem ulaganja u poljoprivredu, Vlada Srbije je 2014. godine potpisala ugovor s arapskom kompanijom Al Ravafed. Osnovano je preduzeće Al Ravafed Srbija, koje je po povlašćenim uslovima, bez licitacije kupilo, dobilo u zakup ili na korišćenje više od 10.000 hektara najplodnijeg državnog poljoprivrednog zemljišta u Bačkoj.

Među parcelama koje su ustupljene arapskim partnerima nalazi se i 3.500 hektara vojnog poljoprivrednog zemljišta u Karađorđevu. Al Ravafed ovo zemljište koristi već tri godine, a da i dalje nije jasno po kom osnovu isplaćuje naknadu vlasniku zemlje Vojnoj ustanovi Morović.

Iako je Ugovorom o poslovno tehničkoj saradnji između VU Morović i Al Ravafeda precizirano da će ova kompanija plaćati vojsci 20 odsto od profita ostvarenog na tim parcelama, Ministarstvo je u odgovorima Insajderu u prethodnom periodu isticalo da će zahtevati definisanje novog načina obračuna jer su ostvareni prihodi višestruko manji od očekivanih.U međuvremenu je potpisan i Aneks ugovora kojeg međutim, novinarima Insajdera, Ministarstvo odbrane nije dostavilo ni po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja.

Pitanje naknade koju Al Ravafed plaća za zemljište u Karađorđevu, novinari Insajdera su pokrenuli još na jesen 2016. Nakon nekoliko meseci ćutanja svih nadležnih institucija, prvi je o ovom poslu progovorio bivši ministar odbrane Zoran Đorđević. Da se saradnja sa arapskim investitorom ne odvija u pravom smeru postalo je jasno početkom prošle godine kada je Đorđević rekao za Insajder da podaci o uplatama Al Ravafeda nisu objavljeni jer se Ministarstvo ne slaže s raspodelom profita koju je ova firma predložila. Nekoliko meseci kasnije Đorđević je za Insajder naveo da kompanija Al Ravafed nije uplatila državi Srbiji ni dinar za korišćenje 3.500 hektara vojnog poljoprivrednog zemljišta koje je u tom trenutku obrađivala već dve godine .

U međuvremenu, na čelo Ministarstva odbrane je došao Aleksandar Vulin, a Insajderu su u julu dostavljeni podaci da je Ministarstvo prihvatilo uplate Al Ravafeda u iznosu od 109.000 evra za 2015. i 216.000 evra za 2016. godinu. Ovi iznosi su i do šest puta manji od očekivanih. 

To se konsatatuje i u dopisu Ministarstva odbrane koje je tada navelo da postoji potreba „za definisanjem novog načina obračuna za podelu profita sa zaštitnom klauzulom“ kao i da će zbog toga „dosadašnje uplate Al Ravafeda imati karakter akontacija“.

Ipak, da nisu u pitanju akontacije već da je Al Ravafed sa nešto više od 300.000 evra, namirio obaveze za koriščenje 3.500 hektara zemlje tokom dve godine, potvrđuju podaci iz finansijskog izveštaja Al Ravafeda za 2016. Kako se navodi na sajtu Agencije za privredne registre 22. jula prošle godine došlo je do utvrđivanja konačne obaveze između Al Ravafeda i Ministarstva odbrane za 2015. i 2016, potpisivanjem “Aneksa protokola o definisanju smernica za obračun podele profita od strane ugovornih stranaka”

Ministarstvo odbrane nije dostavilo Insajderu taj Aneks pa nije poznato  da li je i poslednji uplaćeni iznos od oko 400.000 evra za prošlu godinu, plaćen na osnovu ugovorenih 20 odsto od profita ili na osnovu Aneksa. Nije poznato ni da li je i na koji način, Ministarstvo sprovelo svoju zamisao o utvrđivanju novog načina plaćanja sa najavljenom „zaštitnom klauzulom“ u slučaju lošeg poslovanja Al Ravafeda.

Al Ravafed još nije objavio finansijski izveštaj za 2017, a prema podacima iz prethodnih godina, u 2015. firma je poslovala sa gubitkom od  200 miliona dinara da bi 2016 ostvarila profit od 82,7 miliona dinara. Kompanija se istovremeno zadužila za preko šest milijardi dinara, odnosno oko 150 miliona dinara iznad visine kapitala. 

Ipak, ovo su podaci koji se odnose na ukupno poslovanje na svih 10.000 hektara zemljišta kojim raspolaže Al Ravafed dok uplate za Karađorđevo zavise samo od profita ostvarenog na tom zemljištu.

Ministarstvo odbrane je do sada za Insajder navelo samo da je na tom zemljištu Al Ravafed 2015. godine,  umesto planiranog profita od 730.000 evra,  ostvario profit od 153.000 evra, zbog čega je, kako navode, izvršena analiza. U dopisu Ministarstva se navodi da je nakon toga prihvaćena argumentacija Al Ravafeda da je na visinu profita uticalo zapušteno stanje zemljišta.

Međutim, prema dokumentima sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane iz 2013, u vreme dok je vojska sama obrađivala isto takvo zemljište, na njemu je ostvarivan višestruko veći prihod, odnosno 780.000 evra godišnje. Toliko od Al Ravafeda nije ukupno naplaćeno za prethodne tri godine. 

Prema podacima Ministasrtva odbrane, koje je po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja do sada dobio Insajder,  arapsko-srpska kompanija Al Ravafed je za korišćenje državnog zemljišta u Karađorđevu, za period 2014-2017. do sada ukupno uplatila oko 740 000 evra. Kako se navodi u poslednjem dopisu Insajderu, „Kompanija Al Ravafed je izmirila sve obaveze koje su predviđene za 2015,2016. i 2017 godinu.

Podsetimo, prema istraživanju Insajdera, ugovor sa Al Ravafedom sklopljen je uprkos protivljenju stručnih službi vojske. Sektor Ministarstva odbrane za materijalne resurse dao je još krajem 2013. mišljenje da za Ministarstvo ne može biti prihvatljiva ponuda da Al Ravafed plaća nadoknadu od 20 odsto ostvarenog godišnjeg profita na tom zemljištu. Ovaj sektor je ocenio da bi u slučaju da Al Ravafed ne ostvari planirani profit “naš prihod bio ravan nuli”.

U dokumentu do koga je došao Insajder navodi se i da je jedino prihvatljivo da kompanija isplaćuje fiksnu naknadu plus 20 odsto od profita, ali ne manje od 327 evra po hektaru godišnje. Inače, prosečna cena po kojoj se poljoprivrednicima u Bačkoj Palanci izdaje državno zemljište je oko 400 evra po hektaru godišnje.

Da je država prihvatila mišljenje Sektora za materijalne resurse vojske sa utvrđenom minimalnom cenom od 327 evra po hektaru, godišnja zarada od tog zemljišta bi iznosila 1,1 milion evra.Da je umesto Al Ravafedu, zemljište putem licitacija dato u zakup poljoprivrednicima po prosečnoj ceni, prihod za budžet bi bio oko 1,4 miliona evra za samo jednu godinu.

Ništa od toga se nije desilo. Potpisan je ugovor koji ne predviđa fiksnu naknadu  za korišćenje državnog zemljišta, a iza takvog ugovora stala je država. Najviši državni zaničnici i danas ovaj posao pravdaju korišću koju će Srbija imati od ulaganja arapskih partnera u sisteme za navodnjavanje. Prema podacima Ministarstva odbrane, Al Ravafed je u te namene u Karađođevu investirao 5,2 miliona evra.Da je ove parcele davala u zakup po tržišnim cenama, država je međutim mogla da obezbedi taj novac sama i to u roku od samo nekoliko godina.

Prema ugovoru Al Ravafed ima pravo korišćenja ovog državnog zemljišta u narednih 30 godina.

Istraživanje Insajdera o poslovima države sa kompanijom AL Ravafed iz UAE objavljeno je u emisiji Insajder bez ograničenja „Čija je zemlja…“.

Izvor:Insajder