Portal pametne poljoprivrede

Na 16. festivalu u striži ovaca i kuvanju ovčijeg paprikaša u Senti, koji je priredilo Udruženje poljoprivrednika Sente na okupu su bili ovčari i brojni gosti iz vojvođanskih mesta i inostranstva. Deneš Klebečko iz Bečeja i Angela Bažo iz Čantavira pokazali su se najveštijim u tradicionalnoj ručnoj striži ovaca, koja je kod nas još uvek zastupljenija u odnosu na mašinsko skidanje runa, u kojem se najbolje pokazao Žolt Čabai iz Gornjeg Brega.  

Deneš Klebečko (26) koji je najspretniji u ručnoj striži ovaca bio i na prethodnom senćanskom festivalu, priča da se striženju obučio uz oca i da se ovim poslom bavi već desetak godina.  

– Imamo samo manje sopstveno stado od 30 ovaca, toliko mogu lako da ostrižem za jedan dan, pa idem u strižu i kod drugih. Ručna striža po ovci je 150 dinara tako da se u sezoni može solidno zaraditi – kaže Klebečko.

Da na salašu nema podele na muške i ženske poslove potvrđuje Angela Bažo. Ona se u striži ovaca uspešno nosi sa rivalima, a ovog puta je šampionsku titulu podelila sa Klebečkom, koji jeste bio nešto brži u poslu ali kada je stručni žiri sve sabrao imali su isti broj bodova. Na senćanskom takmičenju redovan je učesnik već desetak godina.

– Držimo ovce na salašu već 40 godina i stado ja održavam, a tu spada i striža koja se obavlja s proleća. U jednom danu mogu da ostrižem do 20 ovaca – saznajemo od Angele Bažo.

Takmičenje u ručnoj striži ovaca uvek je atraktivno za publiku, a za one koji se bave ovim poslom zahtevan, naporan i odgovornu sezonsku rabotu, neophodno obaviti svakog proleća. Sa koliko ovaca se u toku jednog dana, ručno makazama ili nešto brže mašinski, može skinuti runa, zavisi od umešnosti.

Obara sve rekorde – za šest sati ostrigao 62 ovce

Josip Češljar iz Poljoprivredne stručne službe Senta, precizirao je da rekord drži vešt strižač iz Hodmezervašarheja u Mađarskoj sa ostrižene 62 ovce za šest sati!

Takmičarske propozicije nalažu da ovca mora težiti bar 70 kilograma i imati runo od najmanje tri i po kilograma vune. Svetski rekord u mašinskom striženju drže strižači sa Novog Zelanda sa 892 ovce za 12 sati, a po jednoj ovci rekorderu je potrebna 41 sekunda! Češljar objašnjava, da ipak treba znati, da je rekorderova samo striža, a da mu pomaže tim koji donosi i sklanjaju ovce i sklanjaju runo, pa on praktično samo striže ovce.

– Neka nova moda kod naših pojedinih ovčara je da sa strižom kreću već u februaru u zatvorenim stajama, vodeći se logikom da će do aprila runo već malo izrasti pa im neće smetati kiša, kada stada krenu na ispašu. Međutim, po tradiciji čobani su oduvek počinjali strižu kada procveta bagrem od početka do sredine maja, oko Đurđevdana – veli Češljar.  

Po grlu za strižu 150 dinara, kilo belog runa 90

Striža ovaca je 150 dinara po grlu, mada ima onih koji za svoj trud dobijaju 200 pa i 250 dinara, ako se pored striže runa životinjama orežu i papci, što je takođe od koristi za životinje. Pojedine ekipe koje rade strižu, posao obavljaju i u zamenu za runo jer je u odnosu ne period kada se vuna teško mogla prodati, nikome nije trebala i bila balast, sada mnogo bolje.

Jer, za kilogram belog runa može se dobiti i 90 dinara, a ako se ima u vidu da ovce rase vinterberg daju u proseku oko tri kilograma runa, striža za vunu je trenutno isplativija.

Lajoš Ivegeš iz salašarskog kraja Adahatar kod Gornjeg Brega pobeđivao je više puta na takmičenjima u ručnom striži, sada je bio član žirija. On objašnjava da je kod striže najvažnije da se ovca kod izvođenja iz tora lepo uhvati i polegne, i da se prilikom striže makazama životinja ne povredi, na kraju da se uredno složi i veže runo, da bude kao lopta.

– Dnevno mogu da ostrižem 40 do 42 ovce, ali dok sam bio mlađi postizao sam i oko 60. Može u sezoni da se zaradi od striže ovaca, ali to je prljav i ni malo lak posao. Lakša je striža ako su ovce uhranjene i deblje, nego ako su mršave – veli Ivegeš.

Uz zveket makaza kojim se ručno strižu ovce, na senćanskom vašarištu iz manjih i većih kotlića širio se miris paprikaša i pastirksih jela, u vašarskoj ponudi bilo je rukotvorina, zanatskih i poljoprivrednih proizvoda, prikaza poljoprivredne mehanizacije, pa i razgovora o stanju u ovčarstvu.

Opština pomaže ovčarstvo

Predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi i prvi čovek Udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti smatraju da ova manifestacija puno znači za afirmaciju i unapređenje ovčarstva, sa ciljem da ovčartsvo dobije mesto koje je nekada imalo, a prethodnih godina bilo zapostavljeno. Cegledi ističe da se iz opštinske kase potpomaže ovčartsvo, pa su tako u prošloj godini svih četrdesetak gazdinstava koji su se javili za podsticajna sredstva lokalne samouprave pomogli sa po 40.000 dinara za nabavku priplodnih grla.

Ovčari konstatuju da im puno znači podsticaj iz državne kase od 7.000 dinara po umatičenoj ovci, odnosno 2.000 za jagnje koje završi u klanici, ali Vladimir Kankaraš iz Udruženja odgajivača ovaca i koza „Bikara“ iz Vrbasa napominje da je situacija u ovčartsvu prosečna i da stagnira, te da je potrebno učiniti više da se ovčartsvu unapređuje, da ne bi doživelo propast, jer ovo što se sada izdvaja je malo.

– Nadležnih što misle o nama, najčešće nema na ovakvim skupovima, izuzev savetodavaca, a ono što dobijamo kao podsticaj to je kao kap vode u moru, tek toliko da se preživljava. Ali ako radim samo da preživljavam, bolje i da ne radim, ne samo ja nego i svi ostali. Zbog lanjske suše ovčari su imali malo kabaste hrane, a i kada nas stručnjaci upozoravaju najčešće za to nemamo vremena, odnosno novaca. Da ima novca da ulažemo u unapređenje stada, ne bi bilo problema. Mali broj ovčara je u mogućnosti da priprema silažu, da bi proizvodnja bila jeftinija. Da je više novaca, bilo bi više stada i ovaca. I kada nam je jedno vreme dobro krenulo, kada smo za jagnje dobijali dobru cenu, oko 12.000 dinara, trajalo je svega dva meseca i stalo. Neko je prepoznao u državi da tu može da se zaradi, pa obustavio da ne bi zarađivali mi ovčari, pa su pare otišle na drugu stranu. Uvozili su jagnjetinu iz Makedonije, fino upakovanu, ali ako ti ne vidiš jagnje u mesari na polutku, znaj da je dospela iz nekog zamrzivača. Potrošačima obično nije važno da je kvaliteno nego da je jeftino – ukazuje Kankaraš.

Još kad bi subvencije bile na vreme

Svetozar Murgaški iz Čeneja, predsednik Udruženja poljoprivrednika i stočara Srbije, žali se da subvencije kasne.

– Subvencije bi pomogle da ovčari i njihova stada mogu da prežive posle sušne sezone, jer im je trebalo za kupovinu kabaste hrane, ali mnogima još nisu isplaćene i imale bi efekte da se dobiju na vreme. Hoću da kažem da to nije u redu. Ovakve manifestacije su dobre da vidimo čime raspolažemo, pa i mi 26.maja priređujemo sedmi put susret „Čenej u maju“. Nadležni imaju fantazija da imamo potencijala za izvoz jagnjetine, ali nemamo dovoljno robe ni za domaće tržište – kaže Murgaški.      

Irena Nađ