Portal pametne poljoprivrede

Sasvim očekivano, uprkos obećanjima nadležnih, ništa nije bilo od podrške poljoprivrednicima u nabavci dizela, a sada, kao i svi ostali, verovatno dočekuju novo poskupljenje do deset odsto.

Cene naftnih derivata rastu svuda, ne samo kod nas, već u svim državama koje većinom uvoze naftu, ali to svakako nije opravdanje za inertnost države u rešavanju ovog problema i donošenje više puta pominjanog plana za jeftinije gorivo za seljake.

Podsetimo, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je još početkom godine izjavio da se razmatra način na koji bi se proizvođačima izašlo u susret, ali da je zato neophodno da se uvede red u registru i da se odvoje pravi od fiktivnih proizvođača. To je, uz njegovo ministarstvo, trebalo da radi i resor finansija, a pominjao je i da bi cena goriva mogla da bude niža i 25 dinara.  Kako je objasnio, sada je u registru oko 660.000 gazdinstava, a svega 380.000 ih se zaista bavi poljoprivredom. Ideja je bila da se, nakon razgraničenja između pravih i fiktivnih poljoprivrednika, svakome ko je upisan u RPG omogući da na svakoj pumpi uz elektronske kartice kupuje jeftinije gorivo.

Od tada poljoprivrednike je polivao samo hladan tuš, a sada je u najavi još jedno poskupljenje i to zbog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom, ali i zbog skoka kursa dolara. Kako piše “Danas” cene nafte na svetskim berzama su u konstantnom porastu pa je „brenta“ dostigla nivo od 79,56 dolara po barelu.

Sada benzin evro premium BMB95 na pumpama u Srbiji košta 149,4 dinara po litru, evrodizel 158,98 dinara po litru, a TNG autogasa 75,69 dinara po litru.

– Uz manje oscilacije, trend rasta cene nafte neprekidno traje od sredine februara, tako da se neminovno odražava i na veleprodajne i na maloprodajne cene goriva kako u Srbiji tako i u drugim zemljama. Sasvim je izvesno da će do poskupljenja naftnih derivata doći i ovoga puta, sem ako ne nastupi nagli pad kursa dolara. U tom slučaju, maloprodajne cene goriva u Srbiji bi ostale na sadašnjem nivou. U suprotnom, do poskupljenja će doći ali treba naglasiti da će ono biti neznatno, to jest u procentu manjem od 10 odsto. Takođe, korekcija maloprodajnih cena ne bi nastupila odmah već za nekih mesec i po dana – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

U odnosu na početak 2018. godine sirova nafta je poskupela za 16,8 odsto, a ovaj efekat je pojačan i skokom kursa dolara koji je iznosio 1,7 odsto. Benzin je u istom periodu poskupeo za 4,3 odsto, a dizel za 5,7 odsto.

U UNKS-u ističu da su od početka godine državna zahvatanja u Srbiji po litri benzina povećana za 2,63 dinara, a dizela za 3,07 dinara. To je posledica povećanja akciza, ali i rasta PDV-a zbog povećanja ukupne poreske osnovice. Analiza UNKS-a pokazuje da su državna zahvatanja u ceni benzina 55,2 odsto (82,44 od 149,4 dinara po litru), a dizela 53,8 odsto (85,6 od 158,98 dinara po litru).

Kako podseća ovaj list, dok mnoge države u takvim situacijama pribegavaju drugačijoj akciznoj potici, u Srbiji je poslednji put ova mera primenjena 2012. godine kada je Vlada smanjenjem akciza na period od oko šest meseci doprinela smanjenju cene goriva, čime je u prvom redu sprečen veći poremećaj u onim sektorima privrede na koje cena goriva značajnije utiče. Zakon o akcizama omogućava Vladi da bez promene tog zakonskog akta smanji taj namet do 20 odsto i da ih nakon prestanka poremećaja vrati na zakonom propisan nivo. Međutim, kako sada stvari stoje, nema mesta očekivanju da će se to desiti.

S. G.