Maline, i život bez smisla
Maline, i život bez smisla. Proveo sam noć na putu sa sapatnicima malinarima. Vučem se po barikadama. Sednem i zagledam se u maglu i u rumena, mokra, žuta drveta. Gde je život? One krvave, crvene, tople maline, nepregledne šume, kako me umoriše. Vojnik sam, o, niko ne zna, šta to znači. U mračnim noćima, po malim kućicama i kolebama, gde se nađoh na straži sa nekoliko momaka, ja pišem mnogo šta, čega se nerado sećam…
Kome ja ovo pišem?
Mrak i magla. Medijska, ljudska, ekonomska… Dok hiljade srpskih porodica bije bitku za preživljavanje pokušavajući da se izbori za iole pristojnu cenu malina, bahata i nesposobna vlast pere ruke porukom da su cena malina tržišni problem, a ne Nedimovićev i Vučićev. Neće s njima ni da pričaju. Nisu dostojni, valjada?
Tačno. To je tržišno pitanje jer se cena formira na tržištu. Ali ima jedan mali problem. Da li je poseta fabrici Tenis u Nemačkoj Vučićev ili tržišni problem i da li otvaranje klanice zavisi od tržišta ili od Vučića i Nedimovića. Tanis je dostojan. Malinari nisu.
Tačno je da je malina tržišni problem. A da li je otvaranje Kostićevih hotela tržišno ili pitanje za Anu, Mirovića i Vučevića? Kostić je dostojan. Malinari nisu.
Svi su dostojni koji aplaudiraju, a oni koji bi da prežive koji ne traže 10.000 evra za svoje radno mesto naravno da nisu.
Da li je 10 milona evra fudbalerma nagrada, tržišni ili Vučićev problem? Da li je svaki metar autoputa koji je Vučić otvorio njegov ili ekonomski problem, da li je svaka fabrika koju je otvorio našim parama njegov ili tržišni problem?
Dok malinari provode noći na drumovima nema ni jedne jedine emisije o njima. Nu ujutro ni uveče. Raspravljaju napredne televizije o korejskoj krizi, o ruskim supersoničnim raketama, o tome kako će Kinezi samleti Ameriku, sve znaju o svetskim zaverama i vode belosvetsku politiku ali ih ne zanima ono što se dešava pred njihovim očima. Kao i Vučić. Žive u društvu koje leči posledice a ne uzroke, a kada nisu sposobni da urade bilo šta onda izbace parole, poput ove o tržištu. Poluistine izgleda su recept po kojem se u Srbiji vlada.
Šta je to tržište i gde je suština prevare? Suština probelma je u lažima i nesposobnosti. Dužnost države je da poljoprivrednicima kaže istinu i to na vreme. Ako ima znanja, pameti, vizije, hrabrosti i ako ima bilo kava plan A i pan B.
Šta rade genijalci poput Vućića i Nedimovića? Oni su kao lekar koji bolesniku s metastazom kaže da mu spasa nema. A naše malinarstvo je u fazi rane metastaze i to se znalo godinama ali niko ništa preduzeo nije. I onda Vučić i Nedimović glume velikog doktora i stručnjaka. Pa lako je tako biti lekar. Što ti genije nisi napravio sistem ranog otkrivanja bolesti, što nisi obezbedio ordinacije i aparate da se rak otkrije na vreme i na vreme počne lečenje? Što nisi rekao ljudima da pokrče malinjake nego si ih pustio da ekonomski propadnu pa tek onda da zaoru? Manja bi bila šteta.
Ali ne. Vučić samo otvara i pozdravlja se sa spontano okupljenim babama oduševljenim što im je smanjio pa onda povećao penzije. Može li Vućić sad da nam izračuna koliki je procenat smanjenja cene malina sada a koliki je bio kada su žuti lopiovi vladali? Ima li neki dijagram na kome piše pet, 10, 50 posto…
Možda smo mi kreteni. Možda ima nešto skriveno. Znate za ovu kampanju koju napredna vlast sprovodi o povratku maldih na selo. Možda će mladi ostati, a stari se vratiti iz grada ako maline budu 80, a ne 180 dinara…
Možda je za podizanje nataliteta najbolji recept da cena pšenice bude 12, a ne 22 dinara…
Možda je tako samo što smo mi glupi i mrzimo Vučića, jer cene nisu pitanje za gospodara i Nedimovića.
O subvencijama, premijama i drugim mehanizmima koji mogu da utiču na to da malinari dobiju više para ne vredi ni pričati, jer bahati Vučić i Nedimović za njih nisu čuli, a jesu za tržište.
Maline, i život bez smisla.
U crkvi je vladika slavio vernost ćesaru, a po kućama se sakrivale ikone i slike cara Dušana…
Milovan Lukić