Portal pametne poljoprivrede

Austrija je zemlja s najvećim površinama pod organskom proizvodnjom u EU, jer čak na 20 odsto ukupnih oranica proizvođači uzgajaju useve bez primene pesticida i mineralnih đubriva. Procentualno visok udeo ovih useva nije toliko posledica visokih podsticaja koje Austrija u ovoj oblasti ima, jer je u tom pogledu slična situacija i u drugim članicama EU, nego je rezultat visoke svesti Austrijanaca o važnosti zdrave ishrane i očuvanja životne sredine.

Nedavno je grupa proizvođača i predstavnika medija iz Srbije i Hrvaske boravila u studijskoj poseti Austriji u okviru prekograničnog projekta Organic bridge, s ciljem da se upoznaju s primerima dobre prakse na gazdinstvima, u udruženjima i trgovačkim lancima kada je u pitanju organska proizvodnja. Ova poseta je deo projekta koji se realizuje u okviru programa „Intereg IPA prekogranične saranje“ (Interreg IPA Cross-broder Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020), a organizovali su je Centar za organsku proizvodnju u Selenči, Grad Valpovo, organizacija „Tera tehnopolis“ iz Osijeka i organizacija „Teras“ iz Subotice.

U okviru putovanja realizovana je poseta farmi Adamah biohof u mestu Glinzendorf, koja je specifična po tome što organsku proizvodnju organizuje na čak 140 hektara, a to je mnogo, čak i za austrijske uslove. Ova farma inače nije nova i postoji već generacijama, međutim kad su njome počeli da upravljaju, najmlađi naslednici doneli su odluku da proizvodnju sa dotadašnje konvencionalne potpuno preorijentišu na organsku. U početku je postojala bojazan kako će ovo imanje funkcionisati u organskom sistemu, međutim vreme je pokazalo da je to bila dobra odluka, kako s ekonomskog, tako i sa aspekta brige za zdravlje zaposlenih, potrošača, ali i očuvanja životne sredine.

Danas se na Adamah biohof proizvodi više od 50 različitih biljnih vrsta, a robu manjim delom prodaju putem velikih trgovinskih lanaca, dok se veće količine isporučuju direktnom dostavom kupcima u krugu od 300 kilometara od farme.

Kako kaže Alma Fišer, koji vodi farmu i oženjen je vlasnicom, najveće tržište je Beč, u kojem postoji pijaca organskih proizvoda, koju su takođe imali priliku da vide učesnici ovog putovanja.

– Robu isporučujemo u drvenim korpicama na osnovu zahteva kupaca, a uslov je da porudžbina sadrži najmanje 19 kilograma proizvoda kako bi isporuka bila besplatna, što je znatno jeftinije u odnosu na konkurenciju, priča Fišer i napominje da su austrijski potrošači osvešteni i sve više traže organske proizvode, i to ne samo zbog njihove zdravstvene ispravnosti već i iz želje da pomognu lokalni razvoj i poslovanje domaćih farmera.

Razlika u ceni između konvencionalne i organski proizvedene hrane u Austriji nije velika i iznosi svega 20 odsto, što je znatno manje u poređenju sa, na primer, našom zemljom, gde organski proizvodi dostižu i nekoliko puta veću cenu. Prinos ovih proizvoda je u proseku za 20 odsto niži, što znači da nema neke cenovne razlike u odnosu na konvencionalni pristup. Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da su ulaganja u organsku proizvodnju veća, jer je zabranjena upotreba veštačkih pesticida i đubriva. Ipak, zahvaljujući tome što je čitav sistem proizvodnje drugačije postavljen i bolje funkcioniše, postoji računica za bavljenje ovim poslom. Organskim proizvođačima u Austriji na raspolaganju je znatno više bioloških preparata za zaštitu i ishranu biljaka koje mogu da nabave po povoljnoj ceni. Takođe, oni po jedinici površine ostvaruju značajne podsticaje koji u proseku, kada se saberu sve mere države i EU, iznose oko 900 evra po hektaru. Od toga je oko polovina iz državne kase, a druga polovina je iz kase EU. Na ovom imanju postoje i hladnjače za lagerovanje robe, ali i preradni kapaciteti, što omogućuje da se proizvodi prodaju i u delu godine kada je za njima veća potražnja, pa samim tim i veća prodajna cena.

Preradom se dodaje vrednost svim proizvodima, a na imanju ih nude u svojoj prodavnici ili ih distribuiraju kroz trgovinske lance, odnosno direktnom prodajom. Između ostalog, među proizvodima ovog imanja su prirodni sokovi od voća i povrća, džemovi, slatka, sosevi, namazi, organska semena i slično. Ponudu u prodavnici obogatili su i proizvodima drugih organskih proizvođača, pa tako kupci mogu da nabave organsko pivo, voće i povrće i slično. Cilj je da potrošač na jednom mestu nađe sve ono što mu je potrebno. Pri tome se poštuje jedan od važnih organskih principa, a to je da sva proizvedena roba u što kraćem periodu dođe do krajnjih potrošača i uz što manje transportne troškove.

Fišer objašnjava da je čitav proizvodni proces na ovoj farmi dobro razrađen i da ne počinje setvom. Za useve poput celera koji sporije niču i teško se bore sa korovima zemljište se obrađuje nekoliko puta pre polaganja semena kako bi se isprovocirao rast i uništilo što više neželjenih biljaka. Pojedine useve seju na površinama pokrivenim agrotekstilom kako bi sačuvali zemljišnu vlagu, ali i sprečili rast korova.

Na ovoj farmi drže i životinje, čija je osnovna namena da obezbede stajnjak za đubrenje njiva. Deo stajnjaka dokupljuju sa farmi gde se životinje drže u skladu s organskim principima. Organsko đubrivo dobijaju i kompostiranjem otpada pogodnog za tu namenu. U cilju održavanja plodnosti zemljišta, određene površine zasejavaju višegodišnjim leguminozama.

Bez obzira na pravilnu smenu useva i savremenu tehnologiju, na ovoj farmi se i dalje mnogo posla radi ručno. Najveći deo posla obavljaju stalni radnici, kojih ima 12, ali u sezoni to nije dovoljno, pa angažuju dodatnu radnu snagu koju plaćaju 7,3 evra na sat bruto, s tim da su im na farmi obezbeđeni smeštaj i hrana. Fišer kaže da je potrebno 10 ljudi koji rade 10 sati da bi se oplevio hektar, na primer, peršuna. Pri tome je veoma važno da se uklanjanje korova obavi tačno na vreme jer će u suprotnom prerasti i ugroziti razvoj osnovnog useva.

Fišer napominje da proizvodnju dosta poskupljuje veliki udeo ljudskog rada, ali i državni nameti koji su u Austriji visoki, a kako ističe, neprestano se mora ulagati i u marketing i obrazovanje potrošača. Ova farma, osim promotivnih kampanja u trgovinama, medijima, redovno organizuje i dane otvorene farme. Na ove skupove dođe i po 5.000 ljudi, koji imaju priliku da vide gde i na koji način se proizvodi hrana koju kupuju. Ovo je, prema Fišerovom mišljenju, najbolji način promocije filozofije organske proizvodnje, ali i marketinški najdelotvorniji. To bi mogla da bude poruka i za domaće proizvođače, koji su u poslednje vreme i sami počeli da održavaju ovakve dane polja, a bilo bi dobro da ih bude više i češće kako bi se što više ljudi upoznalo s organskom proizvodnjom. Veliki broj ljudi u našoj zemlji, kako su pokazala istraživanja na terenu, i dalje ne zna šta podrazumeva pojam organske proizvodnje.

Izvor:Poljoprivrednik