Portal pametne poljoprivrede

Pšenica ovogodišnjeg roda trebalo bi da košta najmanje 18 dinara, poručeno je sa današnjeg, 13. po redu Žetvenog dana u ataru Bačke Topole, manifestacije koju organizuje Zadružni savez Vojvodine (ZSV), a kojom poljoprivrednici, zaduge i predstavnici agrobiznisa obeležavaju početak najvažnijeg posla na njivama.

-I ove godine Zadružni savez napravio je kalkulaciju troškova proizvodnje hlebnog žita. Prema njoj, uz prosečan prinos od pet i po tona po hektaru, cena pšenice bi trebalo da bude 18 dinara po kilogramu, jer su ukupni troškovi proizvodnje po hektaru 101.000 dinara – kazao je predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radisav Jovanov uz nadu da će prinosi pšenice u Vojvodini ove godine biti zadovoljavajući, iznad dosadašnjeg proseka.

-Evo 13 godina okupljamo se kako bismo s poštovanjem obeležili žetvu i ukazali na značaj proizvodnje pšenice. I uvek postoji dilema oko toga koliko košta proizvodnja hektara hlebnog zrna, ali ove godine ne znamo ni kad će kombajni ući u njivu jer imamo loše vremenske uslove – rekao je Jovanov.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević poručio je sa današnje manifestacije da pšenica zaslužuje da bude respektabilna kultura.

-Ne možemo i ne smemo više na proizvodnju pšenice da gledamo kao na najjeftiniju liniju u poljoprivrednoj proizvodnji. Pšenici moramo da posvetimo dužnu pažnju, i da je ne gledamo samo kao jednu kulturu u plodoredu, već kao vrstu proizvodnje  koja postiže značajne rezultate – kazao je on.

Ukazao da je neophodno uložiti sav trud i poboljšati mere kako bi se povećao prosečan prinos pšenice, koji u Vojvodini proteklih nekoliko godina iznosi oko pet tona po hektaru.

-Imamo domaće sorte koje mogu da ponesu i 10 tona po hektaru. Ukoliko povećamo prinos po jedinici površine i cena postaje prihvatljivija kategorija. Sa većim prinosom, siguran sam da će i proizvođači biti zadovoljniji cenom, istakao je Radojević.

On je naveo da to podrazumeva upotrebu deklarisanog semena, adekvatnu agrotehniku, jer samo na taj način se može očekivati veći prinos i bolji kvalitet hlebnog zrna.

Prema raspoloživim statističkim podacima,ukupno je pšenicom posejano oko 630.000 hektara, od toga 330.000 hektara je u Vojvodini. Radojević je još rekao da se na republičkom nivou očekuje da ukupan rod pšenice  bude do tri miliona tone što je dovoljno za domaće potrebe i što ostavlja značajan prostor za izvoz.

U pokrajinskoj kasi nikad više para za agrar

On je  podsetio da je 19. juna u Skupštini AP Vojvodine usvojen rebalans pokrajinskog budžeta, kojim je izdvojeno dodatnih 700 miliona dinara za poljoprivredu. To jasno potvrđuje, kao je Radojević naglasio, da je poljoprivreda prioritet Pokrajinske vlade i pozvao poljoprvrednike da konkurišu na aktuelne konkurse Sekretarijata.

Radojević je istakao da pokrajinski agrarni budžet u prošloj i ovoj godini iznosi rekordnih 8,3 milijarde dinara, i da je u 2018. godini za sisteme za navodnjavnje izdvojeno oko 500 miliona dinara, što je najviše do sada.

Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je da je u prvom kvartalu ove godine izvezeno 200.000 tona pšenice iz Srbije što je dvostruko više, nego lane u istom periodu.

Organizatori ovogodišnjeg, trinaestog po redu,  Žetvenog dana su, pored Zadružnog saveza Vojvodine, Zemljoradnička zadruga „Bačka„ Bačka Topola, Privredna komora Vojvodine i Garancijski fond AP Vojvodine.

Mlinovi spremni, akontacija 15 dinara

-Mlinovi su kadrovski spremni za otkup hlebnog zrna, prijemna mesta su osposobili i oglasili uslove za prijem. Posle žetve će biti formirana tržišna cena. Većina velikih mlinova će dati akontaciju do 15 dinara, što je vrlo značajno jer to je u primarnom agraru prvi ozbiljniji prihod – kazao je Zdravko Šajatović, direktor Poslovnog udruženja mlinske i pekarske industrije “Žitounija”.

Lane u ovo vreme pšenica je bila 17,5 dinara, podsetio je on.

-Ove godine se očekuje bolji rod, ali na cenu će najviše uticati izvoz. Zasad postoji šansa da mnogo veći izvoz bude prema Konstanci nego prošle godine. Mesecima nismo izvozili jer se cenovno nismo uklapali, ali sad je povoljna okolnost za nas i naše izvoznike to što se u Rusiji očekuje 16,5 miliona tona, odnosno 20 odsto manji rod nego lane. To je naša šansa da na svetskom tržištu prodamo više žita – rekao je Šajatović.

S. G.