Portal pametne poljoprivrede

Nadničari na njivama ili berači u malinjacima i šljivicima u Srbiji naredne godine bi mogli da za svaki dan proveden u polju uz platu imaju i plaćene doprinose za penziju i deo zdravstvenog osiguranja

To je, između ostalog, predviđeno Predlogom zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji je prošle nedelje poslanicima u Skupštini Srbije predstavio ministar rada Zoran Đorđević. Kada bude usvojen, ovaj zakon će se odnositi jedino na sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, ne i na ostale delatnosti.

Prema ovom Zakonu, čija će primena početi tek šest meseci po usvajanju zakona (sada je gotovo izvesno da to neće biti pre 2019.) poslodavac – bilo da je pravno ili fizičko lice – moći će da angažuje sezonskog radnika na period ne duži od 180 dana. Isti radnik kod istog poslodavca neće moći da radi duže od 120 dana.

Angažovanje na osnovu ovog zakona se vodi kao rad van radnog odnosa. To ustvari znači, da se za sve vreme obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom, sezonski radnik ne briše sa evidencije nezaposlenih, niti se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti. Osim toga, naknada za rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom ne utiče na isplatu socijalne pomoći, tako da sezonski radnik ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Zakon reguliše i da radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno, a oni koji budu radili osam časova dnevno ili duže imaće pravo na odmor u toku dana u trajanju od najmanje 30 minuta.

Sezonski radnik biće plaćen za svaki čas rada, koja se obračunava po radnom času, bez pripadajućih doprinosa i poreza, najmanje u iznosu minimalne cene rada, koja važi na dan isplate. Isplaćuje se, kako je naglašeno u zakonu, na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim rokovima.

Poslodavac ima pravo da otpusti radnika kad za njegovim radom istekne potreba ili u slučaju da ne obavlja posao na zadovoljavajući način. Naravno, poslodavac je dužan da isplati sve do tada neisplaćene zarade radniku kojeg je otpustio.

Obaveza poslodavca je da Poreskoj upravi elektronski prijavi radnika svakog meseca i to prvog dana po angažovanju radnika do 10 časova za onog koji radi u prepodnevnoj ili do 15 časova za onog koji radi u popodnevnoj smeni. Isto važi i za odjavu. Ukoliko okasni sa odjavom, poslodavac će morati da plati radniku naknadu i za taj dan.

Zakon, o kom poslanici tek treba da glasaju, predviđa i kazne za one koji ga krše i to u rasponu od 100.000 do milion dinara, ali i obavezu usvajanja podzakonskih akata. Ministru rada je ostavljen rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da to učini, a ministru finansija 120 dana.

U Ministarstvu rada za Danas kažu da je predlog zakona na razmatranju u Skupštini i da očekuju njegovo donošenje u toku tekućeg skupštinskog zasedanja. Zakon će se, kako napominju, primenjivati po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu iz razloga što je za njegovo sprovođenje potrebna nabavka i testiranje softvera koji će biti korišćen za elektronsku prijavu preko portala Poreske uprave.

Ministar rada Zoran Đorđević najavio je smanjenje obaveze poslodavaca, međutim, prema ovom Predlogu zakona, poslodavcima se porez obračunava i plaća kao i inače, po stopi od 10 odsto. I doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje su 26 odsto, dok će jedino umanjenje biti ustvari za zdravstveno osiguranje, jer se ne uplaćuje celo već samo deo koji se odnosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i to će biti dva odsto. U Ministarstvu rada za Danas kažu da će zakon omogućiti poslodavcima koji angažuju radnike na sezonskim poslovima prema važećim propisima, da smanje troškove angažovanja sezonskih radnika za jednu trećinu, koliko su smanjeni porezi i doprinosi.

Ovim zakonom predviđena je prijava sezonskih radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu i odnosi se na poslove koji se obavljaju samo u određeno vreme tokom godine, kao što su sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje ili striža, ispaša. Ne odnosi se, i to je naglašeno, na lov i ribolov, kao i na uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, akvakulturu.

Izvor:Danas