Portal pametne poljoprivrede

Pravo prvenstva zakupa zemljišta je novina koja je uvedena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, usvojenim krajem 2015. godine. Tim zakonom omogućeno je pravnim licima koja imaju „investicioni plan“ da bez licitacija uzmu u zakup na 30 godina poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

U izveštaju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je od 205 razmotrenih zahteva, komisija Ministarstva dala saglasnost za 22 investicije, ukupne vrednosti ulaganja oko 66 miliona evra. Planirano je zapošljavanje 516 radnika u stalni radni odnos i više od 2.000 sezonskih radnika.

Prema Uredbi za ostavrivanje prava prvenstva zakupa za investitore, minimum ulaganja u prerađivačke kapacitete iznosi najmanje 500.000 evra ukupne investicije, u periodu do tri godine od dana početka ulaganja, s tim što se u prvoj godini mora realizovati najmanje 30 odsto investicije. Predviđeno je da pre sklapanja ugovora, investitor dostavi sredstava obezbeđenja plaćanja po ugovoru za višegodišnji zakup. Navodi se da su posebna merila za ocenu investicionog plana reference podnosioca zahteva, vrsta i iznos investicije, predviđeni broj novootvorenih radnih mesta…

Na pitanje novinara Insajdera koja je računica u tome da se pojedinim firmama koje su se obavezale da zaposle između 10 i 30 radnika odobri zakup zemljišta koje je ranije obrađivalo i od njega se izdržavalo na stotine lokalnih paora koji bi sada uz pomoć IPARD fondova mogli i da investiraju, ministar Nedimović navodi da će zahvaljujući ovim investicijama država po hektaru imati i do pet puta veći prihod.

„Do sada je od poljoprivrednog zemljišta od svakog hektara država imala oko 197 evra po hektaru. Na ovaj način, minimalno 1.050 do 1.300 evra po hektaru će biti državni prihod. To je pet puta više nego što smo integrisali do sada. Do sada formalno zaposlenih nije ni bilo u tom sektoru“, rekao je Nedimović i dodao da se ovakav mehanizam izdavanja državnog zemljišta koristi u svetu.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, većina odobrenih investicija se odnosi na preradu voća i povrća, a Ministarstvo procenjuje da će njihova prosečna vrednost proizvodnje biti „tri puta veća u odnosu na prosečnu vrednost proizvodnje poljoprivrednih gazdinstava u RS“. Prema projekcijama koje navodi Ministarstvo, direktna budžetska korist od investicija će iznositi 1.066 evra po hektaru. Zanimljivo je da je procenjeno da će dobit od ulaganja kompanije Tenis biti ispod tog proseka, odnosno oko 700 evra.

Podsetimo, stručna javnost i udruženja poljoprivrednika oštro su kritikovali Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je omogućio investitorima da zakupe zemljište na period do 30 godina, optužujući Vladu da je Zakon pisan direktno zbog Tenisa.

Među investitorima i firma kojoj je tri meseca bio blokiran račun

Prema analizi Insajdera, među investitorima kojima su odobreni projekti ulaganja u poljoprivredu, nalaze se i kompanije koje su poslovale sa gubitkom ili su im računi do nedavno bili u blokadi.

Zanimljivo je i da je, prema navodima Ministarstva, za državu jedna od najisplativijih investicija ona koju će realizovati kruševačka firma Forest food. Planirano je da ova kompanija zaposli čak 93 radnika i da država ima direktnu korist od izdatog zemljišta pet puta veću od planiranog proseka.

Ovo je, inače, kompanija koja je, prema javno dostupnim informacijama, za poslednje tri godine bila u blokadi ukupno 225 dana. Tokom 2017. kada je Komisija Ministarstva razmatrala investicione planove, računi Forest fooda su bili blokirani u kontinuitetu puna tri meseca.

U ovoj činjenici ministar Nedimović ne vidi ništa sporno i navodi da je Ministarstvo odobravalo njihove buduće investicije. 

„U trenutku zaključenja ugovora svi moraju biti čisti i nema zaključenja ugovora ukoliko neko nije čist. S druge strane, oni polažu garancije, bankarske garancije za zakup poljoprivrednog zemljišta, a za investiciju odmah imaju kontrolu. Ukoliko posle prve godine nije realizovano 33 odsto investicije automatski se raskida ugovor. Mi smo odobravali njihove buduće investicije i to je potpuno normalno da ćemo mi kontrolisati šta će oni u budućnosti da rade“, rekao je ministar poljoprivrede

Na pitanje da li naša poljoprivredna inspekcija ima dovoljno kapaciteta za kontrolu investitora, Nedimović odgovara da je to „prioritet prioriteta“.

Novi igrači na tržištu

Osim firmi koje su ranije poslovale s gubicima, komisija Ministarstva poljoprivrede je odobrila zakup zemljišta na 30 godina i kompanijama koje su osnovane neposredno pre raspisvanja konkursa ili su baš tada promenile delatnost. Prestavnici opozicije u Novom Bečeju osporavali su i davanje u zakup 379 hektara zemljišta kompaniji JS&O. Ova firma je osnovana 2015. za pružanje finansijskih usluga. Tek nekoliko meseci pre raspisivanja javnog poziva za podnošenje prijava za dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, kompanija je promenila delatnost u gajenje žita. Većinski vlasnik ove kompanije je Srđan Bošnjaković, bivši generalni direktor NIS-a.

Dugoročni zakup zemljišta u Zrenjaninu odobren je firmi “Farmer 023 V&M“. Kako je ranije pisao Insajder, jedan od vlasnika firme “Farmer 023 V&M“ je Željko Malušić, odbornik vladajuće koalicije u tom gradu, ujedno i predsednik GO SPS Zrenjanin. Malušić je za Insajder naveo da odluka o dodeli zemljišta njegovoj firmi nema veze s njegovim političkim angažmanom već da je u pitanju dobar biznis plan za stočarsku proizvodnju. Firma čiji je vlasnik osnovana je tek krajem prošle godine, odnosno manje od tri meseca pre objavljivanja Javnog poziva o uslovima za ostvarivanje prava prvenstva zakupa na osnovu investicija.

Tužbe Upravnom sudu

Na odluke da se državno poljoprivredno zemljište u Zrenjaninu da u dugoročan zakup kompaniji “Farmer 023 V&M“, ali i Tenisu i firmi Food planet,  Savez poljoprivrednika Banata podneo je žalbe. Kako je Insajderu potvrđenu u advokatskoj kancelariji koja vodi ove postupke, nakon odbijanja žalbi, podnete su tužbe Upravnom sudu. Udruženje poljoprivrednika iz Banata navodi da nijedna od ovih firmi ne zadovoljava uslove konkursa u kojima se navodi da su osnovna merila za ocenjivanje investicija– reference, prepoznatljivost na tržištu, dosadašnja iskustva.

Food Planet je kompanija koja je u Zrenjaninu dobila pravo zakupa na oko 900 hektara poljoprivrednog zemljišta uz obavezu da zaposli 31 radnika. Članovi Saveza poljoprivrednika Banata u podnetoj žalbi navode da ta firma nema neophodne reference i da se investicija odnosi na uzgajanje soje koja se, kako tvrde, „u Banatu ne gaji zbog sastava zemljišta“.

Jedan od vlasnika firme je Mladen Pešut koji je donedavno bio zastupnik kompanije Bankon i direktor Bioproteina. Ove kompanije su u vlasništvu Milana Pešuta, koji je između ostalog učestvovao u privatizaciji Veterinarskog zavoda u konzorcijumu sa firmom zekstra Dragana Đurića. Đurić je zbog zloupotreba tokom te privatizacije prošle godine osuđen na godinu dana kućnog zatvora.

Upravnom sudu podneta je i tužba na odluku da se u Zrenjaninu dodeli zemljište firmi Tenis Invest, koja je registrovana kao holding preduzeće. Kako se navodi, iako je vlasnik Tenis Investa kompanija iz Nemačke, „osnivač ne snosi odgovornost za obaveze domaćeg društva, niti garantuje svojom imovinom“.  Tenisu je, inače, osim 2.431 hektara u Zrenjaninu, odobren i zakup 2.544 hektara državnog zemljišta u Kikindi. 

Strane investicije i domaći privrednici

Uz kompaniju Tenis, kao i nekoliko porodičnih gazdinstava iz Vojvodine, zeleno svetlo za investicije dobile su i italijanska grupacija La Linea Verde, firma Jakuma u kojoj vlasnički udeo ima francuska kompanija Andros kao i firma Yaylafiliz u većinskom vlasništvu investitora iz Turske.

Od domaćih privrednika, pozitivnu ocenu Komisije Ministarstva poljoprivrede dobio je projekat firme Andex iz Subotice kojoj je odobren zakup 30 hektara zemljišta za preradu voća i proizvodnju alkoholnih pića. Ova kompanija je u vlasništvu subotičkog biznismena Lajoša Čakanja koji je između ostalog vlasnik kompanije Office koja prodaje obuću širom Srbije i suvlasnik je vinarije Zvonko Bogdan. Čakanj se dovodio u vezu sa zloupotrebama sa poslovnim prostorom u Subotici, a danas je u njegovom vlasništvu na desetina lokala na najekskluzivnijim lokacijama u ovom gradu. 

Na osnovu odobrenog projekta dugoročni zakup oko 200 hektara poljoprivrednog zemljišta u opštini Inđija odobren je i firmi Aliquantum agroo. Prema pisanju portala Voice, ova firma ima sedište na istoj adresi na kojoj se nalaze prostorije Narodne seljačke stranke Marijana Rističevića. Prema zvaničnom registru, firma nema nijednog zaposlenog.

Po pravu prvenstva za investitore, zakup državnog poljoprivrednog zemljišta odobren je i vinarijama Aleksić i Levač, firmama Feješ, Geneza, Microtri, Sccom, Agro Novokov, Strela, Hollo kao i Edufarmu iz Crvenke i zemljoradničkoj zadruzi Castro Cop.

(Insajder)