Portal pametne poljoprivrede

Komitet Evropskog parlamenta za poljoprivredu pozvao je Brisel da produži mere podrške poljoprivrednicima koji su stradali zbog ruskog embarga na hranu, uvedenog kao odgovor na sankcije EU. Međutim, problem je u tome što Evropa ne može stalno da dotira farmere, a takva situacija bi mogla da dovede do nezadovoljstva, pa čak i novih protesta.

Evropski poljoprivrednici su teško pogođeni ruskim embargom, a šteta se meri milijardama evra, dok je, s druge strane, Rusija uspela da prevaziđe negativne posledice ekonomskih sankcija.

U dokumentu Evropskog parlamenta, u koji je RT imao uvid, piše da bi odluka o produženju mera pomoći pogođenim sektorima evropske privrede trebalo da bude doneta pre izrade budžeta EU za 2019. ili najkasnije do jeseni.

Komitet Evropskog parlamenta za poljoprivredu izrazio je „razočaranje“ zbog činjenice da su evropski proizvođači od 30. juna ove godine izgubili mere podrške.

„Imajući u vidu teškoće sa kojima se suočavaju proizvođači u potrazi za novim tržištima, izražavamo zabrinutost i nezadovoljstvo zbog odluke Komisije o prekidu pružanja mera podrške sektorima koji su stradali od sankcija uvedenih od strane Rusije, što je u suštini kažnjavanje tih sektora za događaje koji ne zavise od njih“, navodi se u izveštaju. Takođe, ističe se da je finansiranje potrebno za podršku novim mogućnostima i traženje novih tržišta.

Smanjenje troškova za poljoprivredu „može imati negativne posledice“, što će ugroziti ispunjavanje ciljeva „zajedničke poljoprivredne politike“ EU, smatra Komitet. Evropski zvaničnici su više puta upozoravali da ruski embargo na hranu negativno utiče na ekonomiju niza evropskih zemalja.

Zbog nezadovoljstva politikom EU, septembra 2015. godine skoro pet hiljada farmera je na traktorima stiglo u Brisel i blokiralo sedište EU.

Sada se nameće pitanje da li bi takav scenario mogao da se ponovi i da li će evropski političari zbog pritiska i nezadovoljstva poljoprivrednika biti prinuđeni da i dalje dotiraju poljoprivrednike .

„Sa moje tačke gledišta ova priča je večna. Još pedesetih i šezdesetih godina, dok EU nije postojala kao takva, određene države su usaglašavale politiku kada je reč o poljoprivrednom sektoru, uključujući i subvencije, zato što njihov posao nije bio rentabilan ili su čak radili u minusu. Tako da se bez podrške, tj. subvencija ništa ne može postići. A tu postoje i pitanja nezaposlenosti, socijalne stabilnosti, sigurnosti hrane, itd. Naravno, te ruske kontramere nisu pogodile jako EU u celini, ali je to bio ozbiljan udarac za određene zemlje, kao na primer za Poljsku. Mislim da će se ovakva situacija nastaviti. Kad bi Evropa zaista bila nezavisna od Amerike, onda nikakvog rata sankcijama ne bi bilo. Ali sada moraju platiti cenu takve politike“, kaže za Sputnjik Aleksandar Razuvajev, direktor ruskog analitičkog departmenta kompanije „Aljpari“.

Analitičar navodi da su štetu od „rata sankcijama“ pretrpele obe strane — i Rusija i Evropa.

„Evropa je naš glavni trgovinski partner, a sa Amerikom mi ne trgujemo ništa posebno. Govorimo o desetinama milijardi dolara štete s obe strane. Jasno je da je ekonomija Evrope veća od ruske ekonomije. Međutim, naš BDP je, grubo rečeno, blizu 1,5 biliona i mi to možemo da preživimo“, navodi Razuvajev.

Mnogi farmeri u Evropi su besni, jer nemaju zaradu i čak rade u minusu. Međutim, ruski analitičari ukazuju na to da se tu i stvara problem, jer EU ne može stalno da daje subvencije poljoprivrednicima s obzirom na to da bi to bilo direktno kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije. To, kako navode, podseća na „crnu rupu“, koja sve vreme „usisava“ novac iz zemalja EU. Stručnjaci smatraju da nova podrška poljoprivrednicima neće rešiti sistemski problem, sve dok ne bude postignut dogovor o ukidanju sankcija i kontrasankcija, a do tada će se ti problemi samo nagomilavati i rasti.

Međutim, kako ističu eksperti, kraj „sankcionom ratu“ se ne nazire.

To je politika. Postoji neka nada u susret Putina i Trampa, ali, nažalost, sada politika određuje ekonomiju i ja mislim da će ta priča još dovoljno dugo trajati“, smatra Razuvajev.

U oktobru prošle godine nemački mediji su pisali o tome da je EU zbog sankcija izgubila 30 milijardi dolara, a da je Rusija uspela da prevaziđe poteškoće koje su nastale u ekonomiji i da je čak prešla u stadijum rasta.

Zapadni mediju su priznali da je Rusija bila „rajsko tržište“ na kojem je odgovorni potrošač bio spreman da kupuje kvalitetne strane proizvode u svim količinama. Međutim, kako zaključuju, sankcije su promenile mentalitet ruskih građana, oni su postali kritičniji i obazriviji. Zbog toga stranim firmama neće biti tako jednostavno da se vrate na rusko tržište. Dodatna prepreka za igrače koji su napustili državu biće inicijativa ruskih vlasti za zamenu uvoza domaćim proizvodima.

„Pre ili kasnije zapadni igrači će se vratiti na rusko tržište, ali mislim da to neće biti skoro. I, naravno, zbog zamene uvoza i devalvacije, njihovo učešće će biti mnogo manje nego 2013. godine, tj. u odnosu na poslednju godinu pre sankcija. S druge strane, sankcije su imale i pozitivan uticaj na rusku ekonomiju. Pre svega kad je reč o zameni uvoza sopstvenim proizvodima, ali i kada je reč o sigurnosti hrane. Verovalo se da će novac jako poskupeti i da će to naneti štetu realnom sektoru ekonomije, ali posmatrajući kako su inflacija i ključna stopa Centralne banke smanjene, možemo konstatovati da se to nije dogodilo. Rusija ne zavisi toliko od međunarodnog tržišta kapitala“, zaključio je Razuvajev.

Podsetimo, 9. jula stupila je na snagu odluka EU o produženju ekonomskih sankcija Rusiji na šest meseci.

S druge strane, Moskva je 2014. uvela embargo na uvoz namirnica iz Evropske unije, Severne Amerike, Australije i mnogih drugih zemalja, kao odgovor na zapadne sankcije. Zabranjen je uvoz govedine, svinjetine, piletine, ribe, sira, mleka, voća i povrća.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je svojevremeno objasnio da je Rusija izrekla sankcije kao kontrameru zbog toga što evropske sankcije ograničavaju mogućnost da ruske banke dobiju zajmove za finansiranje poljoprivrede, što znači da bi poljoprivredni proizvođači iz EU na ruskom tržištu izvlačili korist iz uslova nepoštene konkurencije.

Mi smo morali da uradimo sve da bude pošteno. To je sve“, podvukao je Lavrov

Izvor:Sputnik