Portal pametne poljoprivrede

Nakon velikih gubitaka koje su zbog istog poteza hladnjačara imali proizvođači maline slično bi mogli proći i proizvođači kupine. Anđela Milosavljević iz sela Mirosaljci, čija porodica ima 60 ari pod ovim bobičastim voćem, kaže da im je ovo jedini izvor prihoda.

– I danas smo krenuli sa berbom, ali su nas zvali iz hladnjače da više neće otkupljivati, pozvali smo i druge i dobili isti odgovor. Kasnije smo saznali da su i ostali proizvođači obavešteni o ovome. U velikom smo problemu, jer posle maline koja je propala i čija cena je bila mala, mnogo smo uložili u kupinu, rekla je Anđela Milosavljević.

Inače, proizvođači kupine kažu da su se zadužili kod nekih hladnjačara za skupe preparate i sada ne znaju kako će da ih otplate.

Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u našoj zemlji kupina je u grupi jagodastog voća na trećem mestu, iza maline i jagode. Gaji se na oko tri hiljade hektara. Proizvodnja je skoncentrisana u zapadnoj Srbiji, najviše u okolini Valjeva, Podrinju i Mačvi. Drugi značajan proizvodni rejon je južna Srbija.

– Na svetsko tržište plasira se preko 90 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju. Relativno male količine izvoze se sveže i u obliku drugih prerađevina. Poslednjih godina primetan je trend porasta plasmana plodova kupine u svežem stanju na domaćem tržištu“, rekao je za Glas zapadne Srbije vodeći stručnjak za jagodičasto voće dr Aleksandar Leposavić.

Prema njegovim rečima proizvodnju kupine u našoj zemlji prate brojni problemi. To su otežan plasman i pad cena, velika osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu, nedostatak novčanih sredstava u vreme otkupa, neblagovremena isplata proizvođačima i mnogi drugi, zbog čega poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji.

– Bilo je perioda kada je otkupna cena plodova bila visoka što je izazvalo nekontrolisano širenje kupine, ali i onih kada su proizvođači bili u dilemi da li zasade krčiti ili ne. Što se tiče stanja u zasadima trenutna situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prošloj godini, veliki broj njih nije posvetio odgovarajuću pažnju svojim zasadima, kaže Leposavić.

Dr Aleksandar Leposavić navodi da su kiše tokom juna i jula su uticale i na kvalitet plodova i objašnjava da su zbog tog toga, hladnjačari veoma oprezno krenuli u kampanju otkupa zadnjih dana, a neki od njih su i obustavile prijem u hladnjače.

„Kao opravdanje za ovo, otkupljivači navode zalihe iz 2017. pa čak i 2016. godine, lošš kvalitet i vraćanje boje ploda, neodgovarajući sortiment i slično. Nasuprot tome, proizvođači kupine u drugim delovima sveta (zemlje Južne Amerike, Kanada) u ovoj godini su imali znatno bolju situaciju i plasman celokupnih količina na svetskom tržištu“, dodaje Leposavić.

On navodi i da prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede i čileanske agencije „Čilealimentos“, samo u oktobru 2017. godine na svetskom tržištu bilo je prisutno smanjenje zaliha kupine od 17 odsto u odnosu na 2016. godinu.

„Trend smanjenja zaliha je nastavljen i u periodu posle ovoga, tako da je prema istim izvorima smanjenje zaliha ovog smrznutog voća u junu ove godine bilo 32 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sve ovo ukazuje da su proizvođači i otkupljivači kupine u našoj zemlji veoma često izloženi ciljanom plasiranju pogrešnih informacija koje dovode do zabluda i velikih šteta za obe strane u ciklusu proizvodnje“, zaključio je Leposavić.

Izvor:RTV