Portal pametne poljoprivrede

Ova godina loša je za pčelare u Zapadnobačkom okrugu, a razlog smanjenog prinosa meda kod većine pčelara su loše vremenske prilike. Ipak, što se tiče apatinskih pčelara, loš prinos nadaju se da će popraviti iduće sezone, a za to će im, kako kažu, pomoći subvencije od opštine Apatin za koju su potpisali ugovore u vrednosti 2.000.000 dinara.

Prepolovljen prinos meda na kraju sezone situacija je sa kakvom se pčelari nisu sretali poslednjih nekoliko godina. Nepovoljni vremenski uslovi značajno su smanjili prinos i na poslednjoj paši, pa će meda biti mnogo manje, ocenjuju pčelari koji su oko 40 godina u pčelarstvu.

„Suncokretova paša je podbacila totalno zato što je svakodenvno padala kiša a nama je na ovim prostorima to glavna paša. Vrcanje po košnici bilo je od sedam do deset kilograma prosek, a sa tim nikako ne možemo biti zadovoljni. Bagrema je bilo malo kao I uljane repice“, izjavio je Rade Stevanović, predsednik  Društva pčelara „Dunav“. 

„Rezulalti su loši, ne pamtim kada je bila ovako loša godina kao ova sezona. Meda će biti nešto ali jako slabo, naročito što se tiče bagrema koji je prvi podbacio, a onda i suncokreta. Ako ne bude šumskog meda, ne znamo kako ćemo se pokriti za iduću sezonu, a ni završiti ovu kada su novci u pitanju“, rekao je Vladimir Kovačić, iz Društva pčelara „Dunav“.

Ove godine med od suncokreta biće namenjen isključivo domaćem tržištu.

„Ni prošlogodišnji ni ovogodišnji bagrem još uvek nismo prodali, stoji nam i to je za nas veliki problem. Suncokret ćemo prodati, a naročito sada ove male količine. Nismo zadovoljni cenom, nadamo se da će biti možda bar dva i po evra”, kaže Rade Stevanović.

I ako se većina pčelara žali na loše vremenske uslove, ima i onih koji su od 160 pčelinjih društava sakupili u sezoni četiri tone meda, ali ipak prinos nije na prošlogodišnjem nivou.

„Pa, nekada i pčelari budu kao i pecaroši – neki se hvale, a neki neće da kažu koliko su meda dobili, da drugi pčelari ne bi došli na mesto gde bilje medi. Na suncokretu sam dobio oko 20 kilograma po društvu, dok je repica bila slabija sa samo 500 kilograma ukupnog prinosa, dok je  bagrem bio 1.500 kilograma. Moje pčele su uglavnom kod Tavankuta, jer je tamo čist vazduh i priroda“, smatra prof. Stanoja Vujičić, iz Društva pčelara „Avram Maksimović“ Sombor.

Ove godine cena suncokreta na veliko je dva evra po kilogramu, a bagrema četiri, ove godine neće biti meda za izvoz, kao lane. Razlog za takvu situaciju pčelari vide u manjoj potražnji na evropskom tržištu.

Izvor:RTV