Portal pametne poljoprivrede

Građani malo znaju o klimatskim promenama i preventivnim merama kojima se može pozitivno uticati na okruženje i smanjenje negativnih posledica antropogenog uticaja na životnu sredinu. Zaštita prirode i čovekovog okruženja podrazumeva i korporativnu društvenu odgovornost i stalno razvijanje sistema upravljanja rizikom, kao i udruženo delovanje institucija, civilnih organizacija, medija i celokupne javnosti, poručeno je sa današnje javne debate o klimatskim promenama održane u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine u Novom Sadu.

Javnu debatu „Klimaton“ organizovao je Arhus centar Novi Sad, u okviru projekta ’’Promocija održive ekonomije za budućnost kroz studije slučaja iz Vojvodine’’, koji je podržala Misija OEBS-a u Srbiji. „Klimaton“ je edukativno-informativni događaj koji se održava jednom mesečno, a vodi ga organizacija Jedan stepen Srbija.

Olivera Zurovac Kuzman, predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji ukazala je na to da su klimatske promene višesektorski izazov s kojim je moguće nositi se jedino u sinergiji i zajedničkim aktivnostima civilnog i javnog sektora. Stoga je izrazila zadovoljstvo učešćem predstavnika Vlade Vojvodine, odnosno Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kao i predstavnika nevladinog sektora u današnjoj javnoj debati.

Darija Šajin iz Arhus centra Novi Sad naglasila je da je cilj ove organizacije i njenih projekata promocija cirkularne ekonomije i obnovljivih izvora energije, te podrška inicijativama poput „Klimatona“ kako bi se građanima primaklo pitanje zaštite životne sredine i uloga pojedinca i drštva u tome.

-Arhus centar bavi se problemom smanjenja rizika od prirodnih katastrofa i mnogo radimo na jačanju otpornosti lokalnih zajednca na klimatske promene. Želimo kroz naše aktivnosti da pomognemo i građanima i institucijama i lokalnim zajednicama u stvaranju mehanizama koji će nas učiniti otpornijim na prirodne katastrofe – kazala je ona.

Dodala je da je Arhus centar,  radeći na jačanju otpornosti zajednice na prirodne katastrofe, formirao tri mehanizma koja bi mogla da se primenjuju u svakodnevnom životu građana – osnovana je mreža za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa u Novom Sadu, izrađen je plan komunikacije za vreme vanrednih situacija i napravljen je koncept pametnih škola, otpornih u slučajevima velikih prirodnih nepogoda.

Vesna Kicošev iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode ukazala je na niz aktivnosti koje ova institucija preduzima kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.

-Postoji mehanizam kojim se mogu ublažiti efekti klimatskih promena i povećati otpornost sistema na njih. To je očuvanje biodiverziteta. Ključna stvar je očuvanje biološke raznovrsnosti. U poslednje vreme odvijaju se brzi prirodni procesi i promene i teško im se prilagoditi. Plašimo se posledica po naše zdravlje, uslove života, vodu, hranu, ali valja imati na umu da uz očuvanje biodiverziteta prorodni sistemi postaju otporniji na takve promene – naglasila je ona.

Veselina Pelagić iz Fondacije za razvoj domaćinstva naglasila je da i ceo okvir bezbednosti hrane mora da se temelji na poverenju prema institucijama, transparentnosti i dobroj komunikaciji, koja nažalost izostaje na relaciji nadležni – civilni sektor.

Ona je podsetila na poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u kojem je naglašeno da nije dovoljno urađeno na jačanju kapaciteta u  oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike.

„Klimaton“ predstavlja platformu na kojoj gostuju naučnici, eksperti i aktivisti iz različitih oblasti. Teme su: naučne osnove klimatskih promena, posledice klimatskih promena u svetu i u Srbiji, mogućnosti adaptacije, obnovljivi izvori energije, Pariski sporazum, kvalitet vazduha, biciklizam, ishrana, evropske integracije…. Nakon punih godinu dana organizovanja događaja u Beogradu, Jedan stepen Srbija je pokrenuo „Klimaton“ turneju po Srbiji, a današnja javna debata po treći put održana je van prestonice.

S. G.