Portal pametne poljoprivrede

U savremenom vinogradarstvu redovno se primenjuje defolijacija u cilju povećanja kvaliteta grožđa. Obavlja se na 20 do 30 dana pre berbe grožđa.

Iz zone lastara, u kojoj se razvijaju grozdovi uklanjaju se pojedini listovi koji zasenjuju grozdove. Na taj način se značajno poboljšava osvetljenost i aeracija grozdova, što doprinosi boljem sazrevanju grozdova, potpunoj obojenosti pokožice i manjem razvoju sive truleži na grožđu. Ubrzava se sazrevanje grožđa, poboljšava kvalitet i smanjuju gubici od truljenja grožđa.

U našim područjima vrši se u septembru i oktobru. Obavlja se ručno, a u novije vreme pomoću mašina, kao i tretiranjem listova hemijskim sredstvima (defolijantima).

Da bi se ostvarili pozitivni efekti defolijacije, neophnodno je voditi računa o vremenu i broju uklonjenih listova. Kada se pri defolijaciji ukloni 15 do 25 % listova na 20 do 30 dana pre berbe grožđa, pozitivni efekti su veoma izraženi.

Uklanjaju se stari listovi, čija je fotosintetska aktivnost slaba. Usled znatnog poboljšanja fitoklime čokota, preostali listovi obavljaju intenzivniju fotosintezu i stvaraju dovoljno ugljenih hidrata za ishranu i sazrevanje grozdova i lastara kao i za nagomilavanje rezervne hrane.

Reakcija sorti na defolijaciju je različita. Sorta Muskat hamburg pozitivno reaguje na postepenu defolijaciju. Od početka razvoja grozdova, potrebno je uklanjati pojedine listove koji zasenjuju grozdove, jer se u senci razvijaju rehuljavi grozdovi, koji slabo sazrevaju.

S druge strane grozdovi sorte Kardinal dobijaju bolju obojenost kada rastu u uslovima slabe zasene nego na direktnoj svetlosti.

Zbog toga je potrebno da se za svaku sortu obave ogledi u cilju razrade najpogodnije ampelotehnike odnosno pravilne i pravovremene primene pojedinih mera zelene rezidbe u okviru njenog gajenja, uzimajući u obzir zemljišne i klimatske uslove sredine kao i sistem gajenja.

Mr Nebojša Mladenović
Izvor:PSSS