Žitounija traži uvoz pšenice, proizvođači semena protiv
„Proizvodjači brašna su smanjili prosečan mesečni izvoz brašna od 21.000 tona na oko 16.000 tona zbog nemogućnosti da od domaće pšenice proizvedu brašno visokog kvaliteta za peciva, lisnata testa i burek“, rekao je Šajatović.
Dodao je da mlinari žele da uvezu pšenicu da ne bi i dalje gubili kupce na domaćem i stranom tržištu.
„Mlinari su tražili ukidanje carine na šest meseci da bi uvezli oko 30.000 tona pšenice, poboljšivača kvaliteta iz Madjarske“, rekao je Šajatović. On je ocenio da Srbija ne bi izgubila prihode od carine na potencijalni uvoz neke druge pšenice jer je godinama ne uvozi, poslednji put je uvezla pre desetak godina kada je domaću pšenicu napala žitna stenica i smanjila joj kvalitet.
Brašno od domaćih sorti pšenice prosečnog kvaliteta, prema rečima Šajatovića, košta 200 evra po toni, a od vrhunskih sorti oko 300 evra po toni.
On je rekao da poboljšivač mora da se uveze iz Madjarske jer je nema na domaćem tržištu, kako tvrdi konsultant firme BSP iz Srbobrana koja proizvodi te sorte, Miroslav Malešević.
„Mlinovima bi bilo lakše da mogu da kupe pšenicu, poboljšivač kvaliteta na domaćem tržištu, ali je nema na Novosadskoj berzi i drugim tržištima“, rekao je Šajatović. Dodao je da mlinari nemaju naviku da za kupovinu pšenice raspisuju tender.
Malešević, medjutim, tvrdi da je ove godine u Srbiji zasejano najmanje 80.000 do 100.000 hektara visokotehnološki kvalitetnom pšenicom, koja se koristi kao poboljšivač, ali da mlinari nisu hteli posle žetve da je plate dva dinara skuplje u odnosu na slabije sorte koje daju veći prinos, pa je proizvodjači više seju.
„Mlinari nisu reagovali kada su, posle žetve prekupci sa Kosova, Hrvatske i Bosne, kupovali kvalitetne sorte u Srbiji i izvozili, a te pšenice je ove godine u Srbiji bilo oko 500.000 tona prema količini semena koje je kupljeno“, rekao je Malešević. On je rekao da je najbolje proveriti da li tog žita ima još na domaćem tržištu ako se raspiše tender.
Istakao je da je izričito protiv uvoza zato što, kada se skine carina, tada će kontrola biti skoro nemoguća i uvoziće se „svakakav kvalitet“. Problem je, kako je rekao, i to što ni država nema nikakvu regulativu oko korišćenja domaćih visokokvalitetnih sorti pšenice, a ima ih desetak.
(Beta)