Portal pametne poljoprivrede

Kako se navodi u saopštenju Mreže za restituciju, 5. oktobra 2000. godine je uvedena zakonska obaveza popisa državne svojine, međutim, ni danas, nakon nekoliko puta produžavanih rokova, najveći broj korisnika državne imovine nije ni započeo ovaj postupak.

Mreža je upozorila da Republička direkcija za imovinu danas poseduje bazu podataka sa samo 206.273 jedinica popisanih nepokretnosti, a da Republički geodetski zavod, koji je takođe zadužen za vođenje evidencije o imovini, poseduje bazu podataka u kojoj se nalazi gotovo 25 miliona jedinica nepokretnosti. Od tog broja, značajan deo je u javnoj, odnosno državnoj svojini, ukazala je Mreža za restituciju.

U saopštenju se dodaje da su samo dve lokalne samouprave, odnosno Paraćin i Jagodina, samostalno  priznale da ni u 2018. godini nisu ni započeli ovaj postupak.

„Prema podacima Direkcije, ispada da u Srbiji postoji samo 35.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, dok šumskog, umesto skoro 1,4 miliona hektara, prema podacima Direkcije u državnom vlasništvu ima samo 38.000 hektara“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će zbog tako neodgovornog odnosa opština gradova i oko 700 javnih preduzeća u Srbiji, prema državnoj svojini, Mreža za restituciju uputiti predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić hitan zahtev za „uvođenje reda“ pri popisu državne svojine.

U zahtevu će biti zatražena i izmena nekoliko zakona, ali na transparentan način i uz učešće „samih građana i najšire javnosti“.

„Dok popis državne svojine ne bude bio javno dostupan svakom građaninu Srbije, nije teško zaključiti da će uzurpatori državne imovine imati širom otvorena vrata da svoje stare i nove uzurpacije unovče, sve na štetu građana i same Srbije“, dodaje se u saopštenju.

M. Leđenac