Portal pametne poljoprivrede

Jedna propagandna ekonomija koju vode Vučić i naprednjaci imala bi čak i smisla kada bi se samo izolovano posmatrao dogovoreni izvoz svinjskih glava i papaka u Kinu. Kada se pak u obzir uzme da mi s Kinom imamo katastrofalne rezultate u robnoj razmeni, onda situacija postaje zaista u najmanju ruku rečeno – tragikomična.

Jeste da su Rusi i Kinezi naša glavna braća i da njihovi predsednici malo-malo pa prime ovog našeg najpametnijeg i najsamoljubivijeg, ali preteraše vala s tom ljubavlju. Za poslednjih 10 godina ta i takva ljubav Srbiju košta verovali ili ne – 29 milijardi dolara. To jest, braća Rusi i Kinezi si iz Srbiji izvukli tačno toliko para kroz spoljnotrgovinsku razmenu. Oguliše nas k’o mačku. E, vala red je braćo da nešto i vratite. Dosta smo mi skidali gaće.

Reći će ovi mudri naprednjački botovi da bi mi ono što smo kupili od Rusa i Kineza od nekog svakako morali kupiti, ali moramo mi imamao i pazaramo i ono što proizvode Slovenci, Nemci, Italijani i ini, ali više radnika u Srbiji zapošljavaju slovenačke firme nego Kinezi i Rusi zajedno. O Nemcima i Italijanima da i ne govorimo. Pa zar već šest godina ne vidimo s kakvom arogancijom i cinizmom Vučić priča o Fijatu, a kako na sva zvona hvali Smederevo…

Dakle, prema zvaničnim podacima srpske statistike, ne zna se s kime gore prođosmo. Za 10 godina, to jest od 2008. do 2017. godine Srbija je iz Rusije uvezla robu vrednu oko 21,2 milijarde dolara, a istovremeno smo tamo prodali robu vrednu ukupno oko 5,92 milijardi dolara. Ne treba puno pameti da se vidi da smo u minusu čak 15,29 milijardi dolara. Znate li vi kolko je to para. Gde su naše jabuke, gde su kruške, gde su silni Vučićevi razgovori na ruskom s predsednikom Putinom. Ajde što smo loše prolazili dok su žuti trgovali, al` šta to Vučić na ruskom s Putinom priča. Za te pare mogli su nam poslati i koji novi MIG 31. Rusi osim NIS-a u suštini ništa i ne investiraju, a tu je pitanje ko je bolje prošao i gde su otišle pare. Sve u svemu, da sam ja Putin i da od Srbije treba u narednih 10 godina da izvučem još 15 milijardi dolara, primao bih Vučića svaki dan i puštao da trabunja na ruskom po dva sata.

S braćom Kinezima, slična priča. Odande smo uvezli robu za 10 godina vrednu 13,81 milijrdu dolara, a izvoz je bio fantastičnih oko 190 miliona dolara. Naša statistika za Kinu nema podatke za 2012. i 2013. godinu, ali prateći trend može se s pouzdanošću tvrditi da su ovi zbirovi izvoza poprilično tačni. Dakle, opet laka matematika. Srbija je za 10 godina bratske ljubavi izgubila oko 13, 8 milijardi dolara. Skoro da su Kinezi mogli Bor da spasu 10 puta i ulože po 1,4 milijardu dolara. Za razliku od Rusa, oni se barem trude i spasavaju ono što je teško bilo spastiti i od čega su mnogi digli ruke. Međutim, i uz sve to minus je bezobrazno velike, a naš izvoz još bezobraznije mali.

Da neko ne shvati pogrešno, za takav rezultat najmanje su krivi Rusi i Kinezi, ali ni oni nisu baš potpuno nevini. Nije ni izgovor što mi navodno najviše kupujemo energente iz Rusije, a iz Kine kompjutere i mobilne telefone, jer navodno to nam se jedino isplati. To nije izgovor. To je prazna priča.

Ako nemamo robu, a nemamo, onda je trebalo više da investirate. Ovako više nema smisla.

NIje  dovoljno to što predsednici Rusije i Kine primaju Vučića i što je on njihov najbolji prijatelj. Lepo je što brane Kosmet, ali malo je preskupo. Za te pare možda bi Albanci pristali, ne da se razgraničimo, nego da nam Kosovo i Metohiju prodaju.

Ej, 29 milijardi dolara.

To je kao sav javni dug Srbije koji iznosio oko 25 milijardi evra i sve penzije koje se za 1,7 miliona penzionera isplate za godinu dana.

Volimo mi Rusiju i Kinu, ali mnogo, mnogo više Srbiju.

P.S.

S Nemačkom smo u minusu pet milijardi dolara za 10 godina, a s Bosnom za isto toliko u plusu. Nemci u Srbiji zapošljavaju 45.000 radnika. Da li i oni tako brane Kosovo?

Milovan Lukić