Portal pametne poljoprivrede

Najveći deo proizvodne 2017/2018. godine obeležili su povoljni klimatski uslovi što je rezultiralo relativno visokim prinosima i kvalitetom većine poljoprivrednih kultura. Ratarski usevi, a posebno kukuruz, su izuzetno dobro rodili. Vremenski uslovi u julu su zbog učestalih padavina ometali obavljanje žetve ozime pšenice početkom meseca, koja je  bila često u prekidu, tako da je zabeležen nešto manji prinos od očekivanog uz manji  kvaliteta zrna.  Proizvodnja voće, posebno jesenjih kulture, je veća od prethodne proizvodne godine dok je kod većine ranih voćarskih kultura ostvaren takođe veći rod koji je usled junskih i julskih padavina bio nešto lošijeg kvaliteta. Prinos grožđa je niži uz dobar kvalitet.

Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 1. septembra 2018. godine, ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 2 942 hiljada tona, što je za 29,3% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Ostvarena proizvodnja malina veća je za 11,5%, a višanja za 37,5%.

Očekivana proizvodnja kukuruza iznosi 6 965 hiljiljada. tona, što je za 73,3% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja šećerne repe (2,8%), suncokreta (35,7%), soje (40,0%).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2008–2017), proizvodnja pšenice je veća za 17,7%, kukuruza za 15,2%, suncokreta za 58,5% i soje za 47,2%, a manja šećerne repe za 9,5%.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja jabuka za 21,6% i šljiva za 30,1%. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje jabuka za 21,8% i šljiva za 1,8%. Očekivana proizvodnja grožđa u Republici Srbiji manja je za 8,8% od prošlogodišnje proizvodnje, što je za 15,0% manje u odnosu na desetogodišnji prosek.

Konačni podaci o proizvodnji ratarakih, povrtarskih kultura, voća i grožđa u 2018. godini biće objavljeni u toku marta 2019. godine.

Indeks ukupne poljoprivredne proizvodnje izračunat je na bazi finalne neto proizvodnje. Za poljoprivredu kao celinu obračunati su bruto i neto indeksi. Prilikom obračuna bruto indeksa uzeta je u obzir poljoprivredna proizvodnja svih 56 proizvoda s liste, dok za obračun neto indeksa, u cilju izbegavanja duplog uračunavanja, nije uzeta u obzir stočna hrana (kukuruz utrošen za ishranu stoke, ječam, ovas, stočno krmno bilje i livadsko seno).

Prva, prethodna procena ostvarene vrednosti fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje za 2018. godinu je izračunata na osnovu pondera  za obračun indeksa fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje koji predstavljaju trogodišnji pokretni proseci cene  proizvođača (otkupne i prodajne) za pereiod 2015-2017. Model je tako koncipiran da se sa njime značajnije amortizuje kao i oscilacije cena

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2018. godini procenjena je na  je 5.721  miliona USD, što je za 21,9% veća od realizovane u 2017. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4.820 miliona USD je veća za 16,4% u odnosu na 2017. godinu.

U 2018. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji ostvarena je u vrednosti od 3.927 miliona USD, što je predstavljalo rast za 35,5% u odnosu 2017. godinu, sa učešćem od 68,6% u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. Stočarska proizvodnja se u prvim procenama računa na nivou prethodne godine usled specifičnosti u evidentiranju statističke građe i ona iznosi 1.794 miliona USD sa učešćem u ukupnoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje od 31,4% u 2018. godini.  vrednosti poljoprivredne proizvodnje od 31,4% u 2018. godini.

U realizovanom fizičkom obimu ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2018. godini, ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80%, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 54,7%. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda u ishrani ljudi i stoke, što ukazuje i na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog tržišta ovih proizvoda.

Realizovane vrednosti biljne proizvodnje po delatnostima u 2018. godini su:

• žito, 1.727 miliona USD, sa učešćem od 44% u ukupno ostvarenoj vrednosti biljne proizvodnje i rastom proizvodnje od 57,3% u odnosu na 2017. godinu;
• industrijsko bilje, 602 miliona USD, sa učešćem od 15,3% i povećanom proizvodnjom za 30,3%;
• povrtno bilje, 571 miliona USD, sa učešćem u biljnoj proizvodnji od 14,5% i rastom proizvodnje za 15,1%;
• krmno bilje, 229 milion USD, sa učešćem od 5,8% i povećanom proizvodnjom za 50,7%
• voćarstvo, 745 miliona USD sa učešćem od 19% i rastom proizvodnje za 17,9% i
• vinogradarstvo, 53 miliona USD, sa učešćem od 1,3% i smanjenom proizvodnje za 8,6%. 
• 

Istovremeno, u 2018, godini vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji je procenjuje se na 1.717 miliona USD i ima učešće od 31, 4% u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Stagnacija satočarske proizvodnje je rezultat velike destabilizacije na domaćem tržištu svih vrsta mesa uzrokovano prekomernim uvozom, što destimuliše domaću proizvodnju.  Kreatori agrarne politike imaju pred sobom veliki izazov, u uslovima ostvarene liberalizacije uvoza mesa i prerađevina, kao i mleka i prerađevina, što može dodatno destabilizirati domaće tržište. Veća izdvojena sredstva u agrarnom budžetu namenjena subvencioniranju stočarstva u uslovima, prisutne postojeće autarhije neće doprineti značajnijem razvoju ove proizvodnje.

 Realizovane vrednosti stočarske proizvodnje po delatnostima u 2018. godini su:

     govedarstvo, 738 miliona USD, sa učešćem od 41,7% u ukupno ostvarenoj vrednosti stočarske proizvodnje;

o    svinjarstvo, 610 miliona USD, sa učešćem od 34% %;

o    živinarstvo,  268 milion USD, sa učešćem od 14,9%;

o    ovčarstvo, 156 milion USD, sa učešćem od 8,7%;

o    pčelarstvo, 22 miliona USD, sa učešćem od 1,3%.

Rangirani poljoprivrednih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti u 2017. i 2018. godini učestvuju u ukupnoj vrednosti  poljoprivredne proizvodnje sa 73,9%, odnosno sa 74,7%, što ukazuje na još nedovoljno diversifikovanu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Istovremeno, na samom vrhu rang lestvice nalaze se gotovo svi proizvodi stočarskog porekla i pored nepovoljnog položaja stočarstva u ukupnoj poljoprivredi, što ukazuje da stočarstvo daje proizvodnju sa najvećom dodatom vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

  Kod rangiranih biljnih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti u ukupnoj biljnoj proizvodnji nema značajnijih promena. Proizvodnja kukuruza dominira sa 20,81%, što predstavlja izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog situacije u stočarskoj proizvodnji, a dodatno je nepovoljan motiv za proizvođače što sa povećanom proizvodnjom u Srbiji i na svetakom tržištu  otkupne cene ove žitarice su niske i to takođe destimuliše izvoz. U proizvodnji žitarica je velike unutrašnja konkurencija, a sami proizvođači će morati da se zadovolje sa manjim prihodom. Na rang listi visoko se kotiraju uljarice, dok je udeo voća i povrća skroman.

Vojislav Stanković