Portal pametne poljoprivrede

Rod jabuka ove sezone u Srbiji se procenjuje na oko 420.000 tona, što je znatno više nego lane, a i u Evropi je proizvodnja jabuka veća za oko 35 odsto u odnosu na 1017. Voćari na severu Bačke, na području Subotičko-horgoške peščare, u Horgošu i okolini takođe su imali imaju berićetniji rod jabuka, ali im je ona donela glavobolje.

Iskusni voćar Jene Šerfeze iz Horgoša kaže da izgleda nije dobro ni kada prerodi, pošto je to povuklo probleme sa plasmanom i skladištenjem, a najviše sa cenom jabuka.

On veli da su se sve moguće muke sručile na proizvođače jabuka, jer su prerodile i kod nas i u Evropi, pa se Šerfeze opravdano pribojava šta će biti sa izvozom, pogotovo na tržište Rusije, gde su kriterijumi sve oštriji, cene sve niže i tržište sve zasićenije.

– Sve smo bliži tome da će izselektirati naše proizvođačko durštvo, da će otpasti oni koji se proizvodnjom jabuka ne bave na veoma ozbiljnoj osnovi. Za njih čini mi se nije zavidna situacija – ukazuje Šerfeze.

Zasadi jabuka u gazdinstvu porodice Šerfeze se prostiru na osam hektara, ali trenutno nisu sve u rodu. Na tri hektara uspostavljaju zalivni sistem rasprskavanjem, zahvaljujući tome što je u nabavku rasprskivača investirano uz pomoć podsticajnih sredstava iz Pokrajine.

Šerfeze napominje da je najveći problem, da na većoj površini kada je godina rodna kao ova, nisu stizali sav rod da uberu na vreme, jer kada jabuka sazri, više nije pogodna za skladištenje.

– Dobijamo, recimo, takve signale od stručnjaka zaštitara da u određenom terminu počnemo branje jabuka sorte “zlatni delišes” i trebalo bi u roku od tri dana obaviti posao, što je često ravno nemogućoj misiji. Sada je to sve izraženije zbog pomanjkanja radne snage, jer za branje jabuka treba dosta vrednih ruku. Ne tako davno, kada se krenulo sa pričom o ulasku u Evropsku uniju, tvrdilo se da nećemo moći biti evropski farmeri ako ne budemo radili na stotinu hektara površine, što je voćartsvu gotovo apsurdno i nemoguće – smatra Šerfeze.

Proizvođačka cena od 30 dinara ne može se izvući

Šerfeze predočava da je stanje na tržištu jabuka takvo da je cena pala na tako niske grane da je u vreme berbe odustao od prodaje. Priča da je njegov komšija prodao jabuke sorte “mucu” otkupljivaču u Bačkim Vinogradima ili Hajdukovu, te da je dobio 18 dinara po kilogramu, a da je otkupna cena ustvari viša za oko 12 dinara. Međutim, kada se odbiju troškovi spremanje jabuka za isporuku, cenu kutija i paleta, ostane svega toliko.

– Moja je kalkulacija takva da je proizvođačka cena jabuka oko 30 dinara. Ne znamo šta je svrsishodnije, prodati jabuke ispod cene ili skladištenje u hladnjače i čekanje povoljnije cene na tržištu. Skladištenje je momentalno spas za voćare koji za to imaju mogućnosti, a ko nema svoje skladište ili nije iznajmio na vreme, sada ima jednu novu viziju da “valjda će biti bolje”, ali nekad ispadne da nije bolja prodaja ni u proleće – kazuje Šerfeze.

Jabuke padavice, za industrijsku preradu, pale su toliko nisko, čak i ispod najniže grane, pa mnogi voćari nisu želeli ni da ih sakupljaju. Prerađivači bi hteli da do sirovina dođu skoro džabe, što prema mišljenju Šerfezea nije korektno, odnosno da “nije istina da njima ta jabuka vredi samo četiri-pet dinara”.

– Da smo mi proizvođači organizovaniji, trebalo bi u ovakvoj situaciji da se ponašamo tako da uopšte ne ubiramo jabuke padavice i ne nudimo ih prerađivačima. Druge alternative nema. Ne pomaže tu da se ide traktorima za Beograd, niti da blokiramo puteve, to nije prava mera. Treba jednostavno da ih ne prodajemo po toj ceni, pa će možda onda i prerađivači doći sebi i setiti se da smisle cenu koja će biti odgovarajuća i nama proizvođačima – smatra Šerfeze.

I dok je na većini plantaža dobro rodilo, na području Horgoša bilo je i tuče grada, pa je u tu nevolju upao i Šerfeze, ali kaže da na svu sreću sve zasade pod voćem i vinovom lozom osigurava. Našli su osiguravajuću kuću koja je dosta korektna, kada ih zadesi nevolja usled elementarne nepogode, kakva je i tuča grada.

– Na hektar i po grad je potukao dobar deo roda, pa su mi priznali 41 posto štete, što je relativno i realno. Neki koji su imali veću štetu njima su više priznali. Znamo da osiguranje ne može da pokriva sve naše gubitke u stvarnosti, ali nas spašava od propasti. Dobio sam na hektar i po na ime štete oko 5.000 evra, što pokriva deo uloženog u proizvodnju za zaštitna sredstva, orezivanje i druge radove koje smo obavljali u toku vegetacije. Ulaganja u voćarstvu su jako velika. Nama recimo u sezoni samo radna snaga košta oko 15.000 evra, ambalaža do 7.000 evra, hemijski preparati oko 10.000 evra, pa tu treba dodati gorivo i druge troškove. Ponekad kada se razočaram, kada vidim da je proizvodnja velika lutrija, kažem, da mi sa tom sumom koju ulažemo u proizvodnju zaigramo loto ili neku drugu igru na sreću, verovatno bi i tamo imali neki dobitak – uveren Jene Šerfeze.

Irena Nađ