banner-image

Finansiranja žena na selu ključno za unapređenje položaja

Ekonomsko osnaživnje žena na selu je važan korak ka njihovoj većoj samostalnosti i podizanju kvaliteta njihovog života, a izgradnja pametnih sela u kojima su uslovi za život slični onima koje ima grad preduslov je da  one ostanu da žive u ruralnoj sredini. Ovo je rečeno na skupu „Finansijska podrška ženama u ruralnim sredinama“, koji su danas u Novom Sadu, u Privrednoj komori Vojvodine(PKV), organizovaili PKV, Sistem poljoprivrednih informacija „Info tim logistika“ DOO i „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD. Na ovom skupu, kojem je prisustvovalo više od 100 žena iz različitih udruženja širom Vojvodine, svoje mere podrške ekonomskom jačanju žena predstavili su Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski seretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, kao i vojvođanski fondovi: Razvojni fond APV, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Garancijski fond i Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Skupu se najpre obrtio predsednik  PKV-a Boško Vučurević, koji je ukazao na težak položaj seoskih žena  i potrebu da se na rešavanje ovog problema usmeri fokus svih relevantnih institucija.

– Položaj žena može se unaprediti njihovim većim umrežavanjem, razmenom iskustava, međusobnim inspirisanjem na inicijative, povezivanjem s pokrajinskim institucijama, permanentnom edukacijom, rekla je danas Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV-a, i napomenula da je potrebno da se izradi akcioni plan koji će predvideti korake u rešavanju ovog problema u narednih pet godina.

U ime organizatora skupa obratila se i direktorka „Devnik-Poljoprivrednika“ AD dr Gordana Radović, koja je istakla da je ovo drugi tematski skup ove godine koji je „Pljoprivednik“ organizovao sa PKV, a bavi se temom ekonomskog osnaživanja žena, što pokazuje koliko je ova tema važna za razvoj i opstanak sela.  

Razvoj ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama je put za razvoj „pametnih sela“, rekla je Radovićeva i napomenula da  ovaj pojam ne treba posmatrati samo sa aspekta digitalizacije, kako se često čini, već u širem kontekstu  različitih ekonomskih mogućnosti za  unapeđenje života na selu i poboljšanja životnog standarda, jer „pametno selo“ znači ekonomski razvijeno selo.

Araksi Mikaelijan, direktorka Info tim logistike, navela je važnost dostupnosti informacija o svim relevantnim podacima  kao što su cene, stanje na berzama, konkursi, pravilnici za sigurnije poslovanje i postizanje većeg profita, a sve te informacije pruža sajt Info tim logistike svojim korisnicima.

O podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu govorio je Marko Rovčanin, koji je istakao da su žene na selu prepoznate kao posebna kategorija koja ima povoljnije uslove na konkursima ovog sekretarijata i veći iznos bespovratnih sredstava. Tokom 2018. godine, kako je rekao,   konkursna sredstva dobile su 592 žene, a ukupna vrednost  realizacije ovih projekata bila je  više od 600.000.000 dinara.

Milka Budakov iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova istakla je da ovaj sekretarijat preko Zavoda za ravnopravnost polova ima brojne aktivnosti kojima podržava rad ženskih udruženja i unapređuje položaj žena na selu.

Predstavnici fondova predstavili su konkursne linije namenjene ženama na selu. Zajedničko im je to da svi konkursi imaju male kamatne stope, a dug grejs-period i rokove otplate. Moguće je i da korisnice najpre konkurišu kod resornog sekretarijata za dobijanje   bespovratnih sredstava, a zatim i za dobijanje povoljnog kredita kod fonda za onaj deo novca koji su obavezne da ulože u realizaciju investicije. Budući da žene na selu često nemaju nekretninu na svom imenu, značajno je i to što mogu da pribave garancije za kredit preko Garancijskog fonda.

O položaju i potrebama žena na selu na skupu je govorila Olivera Radovanović iz Ženske ruralne mreže, koja okuplja 17 udruženja žena u ruralnim sredinama. Istakla je da je udruživanje jedan od osnovnih načina da se osnaži njihov položaj, ali im je potrebna finansijska podrška da bi udruženja funkcionisala.  Žene moraju da se posvete multifunkcionalnoj poljoprivredi, da sertifikuju svoju proizvodnju, brendiraju proizvode i marketinški se osnaže. Sve su to novi pojmovi za njih i zbog toga je neophodno da se obrazuju, a pre svega informatički opismene.

Izvor:Poljoprivrednik