Portal pametne poljoprivrede

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da su naša sela na izdisaju, da tamo gde egzistiraju zadruge u njima neguju socijalni karakter, što je bitno za ljude u malim sredinama, ali naglašava da je veoma značajno što je konačno država stala iza zadružnog sektora. 

– To nisu samo ovi podsticaji iz državne kase od resornog ministarstva za regionalni razvoj, nego i podrška Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, nego sada svaki dan doživljavamo da iza zadruga imamo predstavnike države i pokrajinske administracije. Zbog toga je zadrugarstvo u Vojvodini u sve većoj ekspanziji – ocenjuje Jovanov, potsećajući da zadrugarstvo u pokrajini imja tradiciju od 172 godine.

Jovanov za naš portal naglašava da je jako bitno, što su državna i pokrajinska administracija prepoznali da su zadruge glavni organizatori proizvodnje u malim i ruralnim sredinama, odnosno da su zadruge glavna pokretačka snaga života i razvoja u selima.

– Zadruge jedino još zapošljavaju mlade stručne ljude u malim sredinama, jer svedoci smo da velike kompanije nemaju taj interes, nego samo barataju velikim brojkama. S druge strane, u jednoj maloj sredini, gde postoji kvalitetna zadruga, tamo nemaju problema ni zemljoradnici, bilo da su zadrugari ili kooperanti, nema problem ni crkva, ni kuluturnoumetnička drušva, ni sportski klubovi. Tamo gde nema zadruge, ili je posrnula tamo ima problema – ukazuje Jovanov.

U Vojvodini je 406 aktivnih zadruga, pri čemu nisu baš sva područja ravnomerno pokrivena ali se na tome radi, pa predsednik Zadružnog saveza Vojvodine naglašava da je itekako u ovo vreme migracija posebno dragoceno što jedna kategorija zadruga koje zapošljavaju izuzetno velik broj ljudi.

Jedina šansa za mlade na selu

– Zadružni savez Vojvodine izuzetno dobru saradnju ima sa pokrajinskom administracijom što je bitno, iz prostog razloga jer smo u skoroj prošlosti imali situaciju da zadružni sektor nije bio dovoljno cenjen i nismo bili ravnopravni takmac sa ostalim privrednim subjektima. Pa kako će onda oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, zadrugar ili seljak kooperant da veruje zadruzi, ako te država ne prepoznaje. Danas to nije slučaj. Mi smo 2015. godine dobili moderan, kvalitetan Zakon o zadrugama kojim je definisan status zadrugarstva i zadruga, i uz još neke nijanse, konačno je rešen status zadružne imovine. Zadruge sada mogu, kao i svi drugi pravni subjekti da se zadužuju jer imaju šta da založe kod poslovnih banaka i partnera, što je bitno da bi išle putem razvoja. A, ako se ide putem razvoja, to znači da se otvara prostor za novo zapošljavanje ljudi na selu, jer ono što sigurno fali u većini zadruga su stručni kadrovi, ali putem kojim se sada krenulo, mislim da polako ali sigurno i to se ispravlja i zbog toga nam je izuzetno potrebna podrška države – smatra Jovanov.  

Jovanov je zadovoljan da je ispoštovan dogovor od strane Pokrajinske vlade i resornog sekretarijata za poljoprivredu da je od ove godine u svih 12 poljoprivrednih škola u Vojvodini zadrugarstvo uvedeno kao predmet, što je još jedna potvrda da nije sve u parama i da je zadrugarstvo prepoznato kao bitan segmenat u društvu.

– Zadurgarstvo nije priivilegija smao bogatih zemalja poput Nemačke, Francuske, Italije, nego će zadrugarstvo u bliskoj budućnosti biti privilegija na prostoru Vojvodine i Srbije, ali sve to u saradnji sa državom. Svedoci smo da država, posredstvom ministarstva zaduženog za regionalni razvoj, od prošle godine država bespovratnim sredstvima podstiče razvoj zadruga. Na konkursima koji su raspisivani, prošle godine iz Vojvodine su bespovratna sredstva iskoristile četiri i ove godine 19 zadruga, odnosno jedn složena zadruga. Za ove dve godine su tako 24 vojvođanske zadruge dobile značajnu podršku od oko tri miliona evra bespovratnih sredstava. To su ipak samo sredstva, a zadruge koje su ih dobile su sigurno zadovoljne zato što su mogle da ulažu u razvoj, za razne investicije. Po nama u Zadružnom savezu Vojvodine bitnije je da pored tih novčanih sredstava neko počeo da veruje zadrugama,  da konačno zadruge prepoznate kao nosioci razvoja na selu i da je ovo jasna poruka da će projekat „500 zaduga – 500 sela“ u ciklusu od pet godina dati efekte. Normalno, da ta sredstva nisu dovoljna da zadovolje sve potrebe, ali ako smo se u Vojvodini opredelili da bespovratna sredstva u 85 posto slučajeva dobiju takozvane stare zadruge, dobar je pravac jer mišljenja smo da ova sredstva ne smeju da budu socijala, nego se upotrebljavju za razvoj i vrlo brzo će se videti šta je urađeno – optimista je Jovanov.  

Zadruge koje dobijaju podršku, pa i prva složena zadruga osnovana u Novom Slankamenu, koja je prva tog tipa u Vojvodini pa i regionu, imaju budućnost, smatra Jovanov. Činjenica je da se zadruge između sebe moraju udruživati, pa Jovanov predočava da i one najveće zadruge koje egzistiraju u Vojvodini, ne mogu samostalo ići putem razvoja, pošto ne mogu biti pravi konkurent većim ili velikim kompanijama. Primera o uspešnom funkcionisnaju složenih zadruga ima u puno razvijenijim zemljama od naše, jer se uvidela potreba za udruživanjem, pa Jovanov dodaje da se zbog toga ukazuju našim zadrugama da moraju da prate te trendove i idu u korak sa vremenom.

Agrodunav, Beška, Agro Klek, Zadrugar, Paprika – za primer drugima

– Za zadrugarstvo u Vojvodini još je bitno i to potenciramo, da se osnivaju specijalizovane zadruge u voćarstvu, povrtarstvu, vinogradarstvu, stočarstvu i drugim oblastima. Zadružni savez Vojvodine je pružio veliki doprinos da i postojeće zadruge polako, ali sigurno, menjaju svoje programe delovanja. Zadruge se polako preorijentišu da se ne bave samo klasičnim ratarstvom, jer posedi većine poljoprivrednih gazdinstava su usitnjeni, pa se od klasičnog ratarenja ne može se adekvatno živeti. Zbog toga se i postojeće zadruge koje već imaju dugu tradiciju i kvalitetne su same za sebe, moraju da se menjaju i idu ka specijalizaciji. Možemo navesti mnogo primera zadruga koje su krenule u tom smeru, kao što su „Agrodunav“ u Karavukovu koja se pored ratarstva ima stočarstvu i najbolji su proizvođači trešnje, zatim ZZ „Beška“ u Beški, „Agro Klek“ u Kleku, „Zadrugar“ u Baču, „Paprika“ u Martonošu. Imamo mnogo primera da se zadruge u hodu transformišu, što je jako dobro i mislim da je to dobro ne samo za zadruge već i za organizaciju poljoprivredne proizvodnje u malim sredinama, pa sve što rade zadruge prenosi se na njihove zadrugare i kooperante sa kojima sarađuju – kaže Jovanov.

Bez transformacije i dobre koordinacije rad zadruga, smatra Jovanov, nema napretka za ljude u selima, koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i nemaju drugi izbor, jer oni ostaju da žive u selima, pa je jedini način da ih usmeravaju zadruge.

– Zadruge treba da se u tom smeru transformišu, da im proizvođači koji imaju male posede u tim sredinama veruju, da mogu od proizvodnje za koju se opredele imati egzistenciju od poljoprivrede. Mala gazdinstva su najugroženija i njima su zadruge najpotrebnije. Mi smo i dosad bili jasni, a sada smo i glasni. Bez zadruga nema opstanka sela. Velika poljoprivredna gazdinstva nisu problem, nago manja koja drže nekoliko krava, imaju da ponude nekoliko tovljenika ili manje količine povrća, voća i druge robe. Njima te viškove treba neko da otkupi i plasira, obezbedi repromaterijal, za šta ima dobrih primera zadruga, ali ima i loših primera. Zbog toga nam je drago što su nas prepoznali državna i pokrajinska administracija, pa konačno zdruge mogu da budu učesnici svih konkursnih linija što raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Mislim da je to dobar iskorak, bez obzira što znamo da para neće biti svake godine dovoljno za sve namene, ali svima mora biti janso da ta sredstva nisu socijala, da se reši neki problem preživljavanja od mesec ili dva, pa da opet budemo ne početku, nego za ulaganja da bi se išlo putem razvoja – naglašava Radislav Jovanov.      

Mrkšićevi salaši – od njive i pekare do salona lepote

Dobar primer uspešnog poslovanja, kakvih nažalost nema mnogo u Vojvodini je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja je perjanica zadrugarstva na ovim prostorima. „Mrkšićevi salaši“ pored bavljenja ratarstvom imaju sopstvenu pekaru, klanicu, mrežu prodavnica na području Banata, moderne ugostiteljske kapacitete, pa i salon lepote u Srpskom Itebeju.

– Kvalitetne zadruge su motori i pokretači života u selima, a takav primer je upravo Zadruga „Mrkšićevi salaši“. Srpski Itebej ima 2.200 stanovnika, a „Mršićevi salaši“ zapošljavaju 378 ljudi. Dobar primer je i „Novoseljanka“ iz Banatskog Novog Sela, a ono što ovakve zadruge rade je i suština. Zadruge i zemljoradnici sve mogu da proizvedu, ali je suština da se dođe do finalnih proizvoda, da narodski rečeno, kajmak ne skida neko drugi, nego da se zaokruženim ciklusom od njive do trpeze. Veoma bi dobro bilo da zadruge, tamo gde se može, imaju svoje prerađivačke pogone, da imamo za tržište finalne proizvode, kao što za to imamo primere kod vinarije, povrća i drugog. Sve to sinhronizovano treba osmišljavati na lokalnom i regionalnom nivou, uz podršku Zadružnog saveza, lokalnih samouprava i resornih državnih i pokrajinskih institucija, da kada se neko opredeli za neki finalni proizvod, da zna šta će sa njim da uradi. Samo treba primenjivati ono što je neko već uradio, a potencijala za to imamo, pre dobru i plodnu zemlju i dobre kapacitete zadružnog sektora koji ni blizu nisu iskorišćeni – zaključuje Jovanov.

Irena Nađ