Portal pametne poljoprivrede

Arpad Roža iz Sente u ataru obližnjeg sela Tornjoš pre deset godina zasnovao je zasad lešnika na četiri katastarska jutra, posle je plantažu proširio na još dva jutra, tako da lešnike uzgaja na šest jutara, koliki posed je porodica imala u svom vlasništvu.

Arpad priča da je sa ocem razmišljao čime da počne da se bavi, jer priznaje da nije voleo da uči, pa su se opredelili za zasad lešnika uvereni da će to vredeti kada dospe na rod.

Kada su lešnici počeli da rađaju Arpad je otišao korak dalje, upustio se u preradu, pa sada kupcima nudi prirodni namaz od lešnika i meda!  

– Zasadili smo italijanske sorte lešnika i tek od pretprošle godine sam imao značajan rod, jer sam imao oko jendu tonu očišćenog jezgra, ali moram reći da još sva stable nisu dospela na pun rod. Potrebno je bar sedam-osam godina da zasad lešnika daje značajniji prinos – kaže Arpad Roža, koji se opredelio za žbunastu formu zasada lešnika.

Dobra ideja i trud garantuju uspeh

Proizvođač lešnika iz Sente se opredelio da rod ne prodaje na veliko, jer je cena prilično niska i iznosi oko pet evra za kilogram očišćenih lešnika, pa prodaje na malo na senćanskoj pijaci za 1.100 dinara i ima sopstvenu proizvodnju prirodnog krema od lešnika i meda.

Uz dodatni trud, Roža na taj način uspeva da ostvari veću zaradu.  

– Tehnologija koju primenjujem u proizvodnji prirodnog krema od lešnika sa medom daje odličan kvalitet krema. Lešnike prvo pržim i zatim meljem pa mešam sa medom, pa kao gotov proizvod više vredi, pogotovo što su potrošači lepo prihvatili poslasticu koju proizvodim. Sastojci prirodnog krema koji proizvodim su samo lešnici i med – ističe Roža, koji usput uz svoje proizvode na pijaci još neke artikle.

Tako uz lešnike Roža na pijaci i najznačajnijim etno manifestacijama u Senti i okolini pored lešnika prodaje i krem.

Vredelo je uploviti u ove vode

– U proizvodnji lešnika početno ulaganje u podizanje zasada i period koji treba iščekati dok se uloženo počne vraćati je dug, ali sada uviđam da je vredelo ući u uzgoj lešnik i finalnu proizvodnju krema. Kada sam krenuo u zasnivanje zasada sa završenom gimnazijom, nisam ništa znao o lešnicima, niti sam imao traktor i drugu menahizaciju, međutim, sada je već drugačije, jer sam stekao određeno iskustvo – napominje Roža.

Roža ukazuje da je u negovanju zasada lešnika važno orezivanje dok se ne formiraju stabala, do sedme-osme godine, a kasnije ima mnogo manje posla.

Pošto se opredelio za žbunastu formu stabala, potrebno je godišnje jednom ili dva puta ukloniti izdanke, neophodno je i sprovoditi mere zaštite od bolesti, a Roža sam obavlja sve poslove u zasadu.

– U senćanskoj opštini i okolini u Potisju ima više zasada lešnika, jer ovo podneblje pogoduje za proizvodnju, uspeva na zemljištu različitog kvalteta, ali ako je zemljište slabijeg kvaliteta mora da se popravlja agrotehničkim merama, kaže Roža.

Dodaje da je kod podizanja zasada pored ulaganja u sadnice, svakako potrebno da se podigne i ograda radi sprečavanja štete od divljači.

-Nisam precizno računao koliko je bilo ulaganje u podizanje zasada, sada se čini da je vredelo, ali šta će biti dalje, kako ću razvijati proizvodnja i prerada lešnika u mom gazdinstvu videću u narednom periodu – kaže ovaj uspešni proizvođač.

Irena Nađ