Portal pametne poljoprivrede

Mladi cmi luk proizvodi se u zaštićenom prostoru (tuneli, plastenici), ili uz neposredno pokrivanje agrotekstilom. To je mladi luk sa razvijenim lažnim belim stablom i 5-8 zelenih listova, nastalih iz klica prorastanjem sa pravog podzemnog stabla (danca).Pri sadnji krupne lukovice (u zavisnosti od sorte) odnosno arpadžika, mladi luk se brzo razvija.

U ishrani se osim ove mlade biljke koriste i mlade lukovice sorte srebrnjaka koje kod nas dospevaju u proleće (maj-jun), a pri pokrivanju agrotekstilom zimi (februar-mart) i u rano proleće (april-maj).U proizvodnji iz arpadžika i rasada osnovno je podesiti termine proizvodnje mladog luka koji će onemogućiti neželjenu pojavu cvetnog stabla.

Mladi cmi luk je ukusan i u toku zime i ranog proleća odlična salata. Sadrži puno ugljenih hidrata, bogat je kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, vitaminom C (posebno listovi), kao i eteričnim uljem sa sumporom. Sadrži jabučnu i limunsku kiselinu. Cmi luk je poznat narodni lek protiv kašlja, zapaljivih procesa na koži, reguliše šećer u organizmu, holesterol i krvni pritisak.U proizvodnji iz rasada ili arpadžika luk se gaji na zemljištu ili u nekom supstratu (srednje laki humus), pH 6,8-7,5. U pripremi zemljišta đubri se sa 80 g N, 40 g P205 i 120 g K20 /10 m2. U toku vegetacije folijamo se prihranjuje azotnim dubrivom (2 g na 10 l vode).

Cmi luk se odlikuje malim potrebama za toplotom, a pri tome vrlo brzo obrazuje listove, što omogućuje njegovo uspešno gajenje kao predkulture, naknadne kulture i međukulture u zaštićenom prostom. Mladi luk se gaji kao čista kultura, ali veoma uspešno i kao međukultura između krastavaca, paradajza i salate.

Mladi luk se gaji iz rasada i pospešivanjem krupnog arpadžika ( prečnika iznad 22 mm) ili sitne lukovice. Najekonomičniji način je pospešivanje, ali se veoma dobar kvalitet mladog luka dobija i proizvodnjom iz rasada.

Zimska proizvodnja 

Za zimsku proizvodnju rasad se proizvodi na otvorenoj leji. Seje se u avgustu i septembru

(8-19 g/m2) na otvorenoj leji, sadi u tunele u oktobru, novembru i ubiranje je od novembra-decembra. Za prolećnu proizvodnju rasad se proizvodi u objektu sa grejanjem (najčešća setva u januaru) najbolje u kontejnerima, podešavajući vreme guste setve (1.000-2.500 biljaka/m2) prema vremenu sadnje. Sadi se u fazi dva do tri lista, starost 30-40 dana (oko 15. februara, a dospeva sredinom marta). Mere nege rasada su uobičajene. Međutim, od posebne je važnosti održavanje vlažnosti zemljišta (70% PVK) jer cmi luk sporo i neujednačeno niče, kao i senčenje (pri setvi u avgustu) jer je mlada biljka jako osetljiva na visoku temperaturu.

Sadnja rasada se obavlja u dobro pripremljeno zemljište (đubreno sa 2-3 kg zgorelog stajnjaka na m2, uz 20-30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10-20 cm, u redu gusto, biljka do biljke. U širim objektima sadi se u petoredne ili šestoredne pantljike, sa razmakom između redova 20 cm i izmedu pantljika 40-50 cm.

U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesivna sadnja rasada ili lukovica u razmaku od 15 do 20 dana, što obezbeđuje duži period ubiranja. Za pospešivanje lukovice se sade od kraja oktobra do kraja februara, a mladi luk dospeva za 10-40 dana, zavisno od krupnoće lukovice, uslova uspevanja i potražnje na tržištu. Radi bržeg nicanja primenjuje se nekoliko načina obrade lukovica. Tako, lukovice pokrivene slamom ili drugim materijalom mogu da se drže u toploj prostoriji 5-7 dana i zalivaju toplom vodom (40-45°C). Lukovice se mogu potapati u vodu temperature 35-40°C u toku 12-15 časova. Efikasan način obrade lukovica, za sadnju u oktobru i novembm, jeste odsecanje od vrata do “pleća” lukovice. Tako otvorena lukovica omogućuje brzo nicanje i povećanje prinosa do 50%. Sem kvašenja, lukovice mogu 5-7 dana da se drže na temperaturi od 30°C i relativnoj vlažnosti vazduha 80-90%.

Svi načini obrade lukovica imaju za cilj brže prorastanje listova i korena.  Pri pospešivanju najveći prinosi ostvaruju se gustom, plitkom sadnjom, lukovica do lukovice (bez razmaka redova) na lejama širine 120 cm. Lukovice se prekrivaju slojem zemlje od 1 do 2 cm. One se i ne moraju pokrivati slojem zemlje, već se samo blago utisnu u zemlju. U zavisnosti od veličine lukovica, potrebno je 8-10 kg sadnog materijala na m2. Posle sadnje lukovice se zaliju sa 10 l/m2 tople vode (30-35°C), što ubrzava prorastanje klica i rast mladog luka.

Bez obzira da li se mladi cmi luk proizvodi iz rasada ili pospešivanjem rasta lukovice, primenjuju se redovne mere nege. Za brži rast mladog luka, posebno u proizvodnji iz rasada, u plasteniku treba održavati temperaturu od 15-18°C tokom sunčanih dana, odnosno oko 14°C tokom oblačnih dana. Medutim, luk daje najkvalitetniji mladi luk i pri temperaturi od 10°C (može da raste i pri niskim temperaturama 2-5°C ). Za sigurniju proizvodnju u toku zime u objektima bez grejanja treba koristiti dopunske tunele od PE folija ili neposredno pokriti luk agrotekstilom.   U takvom objektu luk uspešno raste i pri niskim spoljnim temperaturama (i do 10°C). Pri proizvodnji iz rasada moguća je plitka međuredna obrada (prema potrebi). Mladi luk brže raste (bez obzira da li se gaji iz rasada ili pospešivanjem lukovica) kada se u fazi 2-3 lista folijamo prihrani rastvorom tečnog đubriva.

Za kvalitet mladog luka bitno je da sadni materijal bude zdrav. Pred sadnju se rasad i lukovice mogu potopiti (10-20 minuta) u rastvor fungicida benlejta ili ditana (prema propisanoj koncentraciji za svaki rastvor) što sprečava razvoj gljivičnih oboljenja. Tržišnu zrelost mladi luk dostiže za 20-45 dana od sadnje rasada ili lukovice. Rane sorte i one sa kraćim periodom mirovanja brže prorastaju (holandski pogačar) od sorti sa dugim periodom mirovanja.

Tako lukovice posađene u februaru i martu daju mladi luk za 20-25 dana. Masa prirasta mladog luka, u odnosu na posađene lukovice, zavisi od osvetljenosti objekta.

Berba se obavlja kada biljke imaju razvijenih 6 – 8 listova i postignu visinu od oko 35 – 40 cm. Prinos mladog luka zavisi od vremena ubiranja ( najbolji je u fazi 6-8 listova) i kreće se od 0.5-15 kg /m2, što zavisi od toga da li se ubira mladi luk ili lukovica ( kod luka srebrnjaka).

Izvor:PSS Vojvodine