U Vojvodini niče najveća vetroelektrana u Evropi
Odbor Direktora kompanije Fintel Energija A.D. doneo je odluku o pokretanju ambicioznih projekata izgradnje novih vetroparkova, među kojima se nalazi i projekat razvoja najvećeg vetroparka na evropskom kontinentu. Generalni direktor kompanije Fintel Energija, Tiziano Giovannetti najavio je da će ovim projektima Srbija biti među najbržim zemljama koje će se uključiti u energetsku tranziciju sa fosilnih goriva do čiste energije.
„Kompanija Fintel Energija A.D. je osnovala nove SPV-ijeve za razvoj novih projekata izgradnje vetroelektrana: Lipar d.o.o. (10 MW), Lipar 2 d.o.o (10 MW) i Maestralе Ring d.o.o. (572 MW). Projekat Maestrale Ring će biti najveća vetroelektrana koja se gradi na kopnu na celom evropskom kontinentu“, rekao je Giovannetti. On je naglasio da će novi projekti biti u 100% vlasništvu kompanije Fintel Energija, kao i da će se nalaziti u regionu Vojvodine.
„Korakom koji smo danas napravili, kompanija će uspeti da poveća ukupnu instalisanu snagu vetroelektrana koje razvija sa 352 MW na 944 MW, čime bi se Fintel Energija pozicionirala u sam vrh evropskih kompanija za razvoj projekata izgradnje vetroelektrana“, naveo je Giovannetti.
Odbor Direktora kompanije Fintel Energija A.D. sastao se po prvi put nakon uspešnog izlaska ove kompanije na Beogradsku Berzu u novembru prošle godine. Akcije kompanije Fintel Energija a.d. uključene su na Prime Listing Beogradske berze, najkvalitetniji segment domaćeg tržišta kapitala. Izlazak na Berzu usledio je nakon procesa Inicijalne javne ponude akcija kompanije Fintel Energija.
Fintel Energija A.D. je pionir u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora na Balkanu, gde posluje već čitavu deceniju i predstavlja jednog od najznačajnijeg investitora iz ove oblasti u Srbiji. U ovom periodu izgradila je i pustila u rad prva 2 vetroparka u Srbiji i privodi kraju izgradnju trećeg vetroparka (Košava faza 1). Fintel Energija trenutno radi na izgradnji druge faze projekta Košava koja će predstavljati proširenje postojeće vetroelektrane Košava snage 69 MW. Druga faza Košave sastojaće se od dodatnih 52 MW instalisane snage i finansiraće se kroz udruživanje lokalnih i međunarodnih Kreditora.