Portal pametne poljoprivrede

Naučno-stručno savetovanje poljoprivrednika “Dobar dan domaćine” održano je u Senti, uz veliku zainteresovanost nosioca poljoprivrednih gazdinstava iz severnog Banata, Bačke i Potisja. Pozorišnu salu Doma kulture ispunilo je oko 400 poljoprivrednika, kako bi o aktuelnim temama čuli predavanja istaknutih stručnjaka i zvaničnika pokrajinskih I državnih institucija.

Od stručnih tema poljoprivrednici su mogli da saslušaju predavanja i razgovaraju o tome da li je moguće predvideti biljnu proizvodnju u eri učestalije pojave sušnih godina, aktuelnom stanju useva pšenice i uljane repice, konkurentnosti naših ratara u odnosu na farmere iz razvijenih zemalja EU, racionalom korišćenju zemljišta za intenzivnu proizvodnju i upotrebu stajnjaka, kao o obavezama gazdinstava i pravnih lica u prijavljivanju sezonske radne snage.

Učesnike su u ime domaćina Udruženja poljoprivrednika Sente i Poljoprivredne stručne službe Senta pozdravili Ferenc Šoti i Miloš Halgašev, a ispred organizatora direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada profesor dr Dragana Latković.

Naučno-stručno savetovanje u Senti je prvo u nizu koji će se nastaviti već u petak 8.februara u Sremskoj Mitrovici, a održaće se potom još u pet mesta širom Vojvodine. Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, prema rečima dr Dragane Latković, počinje novu misiju u obraćanju ratarima.

Realizator ovog programa je Departman za ratarstvo i povrtarstvo, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivreud i šumarstvo AP Vojvodine, takođe i više kompanija iz oblasti agrara, a obuhvata teme koje su usaglašene sa udruženjima poljoprivrednika i savetodavnim stručnim službama, koje pokrivaju ovaj region.  

Stručnjaci su došli na noge ratarima Sente i ovog regiona jer su Udurženje poljoprivrednika Sente i Savez agrarnih udruženja Vojvodine više godina organizovali dolazak većeg broja poljoprivrednika na savetovanje “Dobar dan domaćine” u Novi Sad. Prema rečima direktorke Latković Senta, Kikinda, Kanjiža, Ada, Čoka, Novi Kneževac su poznati ratarski region, u kome je ne tako davno bila značajna agroindustrija, dosta toga se izmenilo, ali je ostala plodna zemlja koja bez obzira na vlasnike je dar prirode koji traje.

– Naš je cilj da sačuvamo i poboljšamo naše oranice i da naši ratari ostvare dobar rod, a isto tako i profit – naglasila je Latković. – Danas je teže nego ikada da se postižu visoki prinosi, jer se zemlja iskorišćava bez upotrebe stajnjaka, ljudski rad na zaštiti zamenjuje se hamijskim sredstvima koje ne retko štete i biljkama i čoveku. Za razliku od prodaje i trgovine u istoriji, danas imamo konkurenciju od dotoka robe koja umanjuje cenu roda našim ratarima. Pokušavamo da osvetlimo najaktuelnije teme od značaja za ratare. Iako je naša uloga kao naučnika da premostimo znanje i iskustva, mi se sa poštovanjem obraćamo svakom u agroindustriji koji u ratarima vidi partnera, a ne samo snabdevača sirovinama. Vaš odnos prema gajenju pšenice, zapravo pokazuje da u mlinarskoj industriji imate oslonac i svog partnera. Setvom uljane repice koja nije jednostavna, sada imate priliku da date podršku i za rad fabrike za preradu ove uljane biljke.

Latković je konstatovala da u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji svake godine imamo sve veću proizvodnju od domaće potrošnje i to je slučaj i u ovom regionu.

– Naša poruka je da koristimo znanje i povećamo proizvodnju a da državna administracija od komorskog sistema do resornog ministarstva obezbedi preradu i prodaju. Po onome što nudi Pokrajinska vlada, ubeđena sma da ćete prepoznati mere podrške – naglasila je Latković.

Vojvođanska agrarna kasa nikad teža – 1,3 milijarde

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumartsvo AP Vojvodine Vladislav Krsmanović predstavio je podsticaje za poljoprivrednike Pokrajinske vlade, naglasivši da su sve mere agrarne politike prema poljoprivrednim gazdinstvima unapređene i kvalitativno i kvantitativno. Nastavlja se podrška mladim poljoprivrendim proizvođačima, ženama nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednicima koji se bave u otežanim uslovimam koji imaju pravo na subvencije i do 70 posto.

– Budžet za direktna davanja registrovanim poljoprivrendim proizvođačima je blizu 1,3 milijardi dinara, najveći u istoriji Pokrajinskog sekretarijata – istakao je Krsmanović. – Po nekim merama smo i za 50 posto podigli sredstva i uveli nekoliko novih linija, kao što je za opremanje zanatskih pivara, kao i opremanje mini pogona za preradu mesa i mleka. Za mlade poljoprivrednike u ovoj godini opredelili smo 250 miliona dinara, gde forsiramo preradu i intenzivnu poljoprivrendu proizvodnju – istakao je Krsmanović, dodavši da su u proteklih dana za ovu godinu već objavljeni konkursi za nabavku sistema za navodnjavanje, proizvodnju u zaštićenom prostoru, opremanje stočarskih farmi, protivgradne mreže i za plasteničku proizvodnju, a narednih dana objaviće se i preostali od preko 25 konkursa. 

Irena Nađ