Portal pametne poljoprivrede

Ratari su pomalo zabrinuti za trenutno stanje useva, interesuje ih kada mogu početi prihranjivanje.

Mnogi proizvođači su već navikli da prihranjivanje započnu još tokom januara i po snegu, ne čekajući optimalni period za taj posao. A optimalno vreme za početak prihranjivanja je pred kraj zime, pred početak prolećnog dela vegetacije, kako bi azot (N) u pravom trenutku bio u zoni korenovog sistema mladih biljaka.

Dakle, ne vezuje se početak prihranjivanja za kalendar, već za konkretne uslove godine. Teoretski, to bi bio kraj februara – početak marta, 10-20 dana pre nastavka vegetacionog perioda pšenice. Nastavak vegetacije sledi tek pošto se srednje dnevne temperature ustale na +5° C. Do tog momenta su biljke u zimskom mirovanju. Raniji početak prihranjivanja nosi određene rizike, u biološkom ili ekonomskom smislu. Proizvodna 2018/19 je veoma specifična u odnosu na prethodne godine. Izrazita suša na celoj teritoriji Srbije (i u državama okruženja), prouzrokovala je veoma nepovoljno stanje useva za ovo doba godine. Zato bi i pristup upotrebi N u ovoj godini treba da bude pažljiviji i dobro osmišljen.

Zasejane površine

Ne postoje zvanični, pouzdaniji podaci o zasejanim površinama pod ozimim biljnim vrstama. Procena iz više izvora ukazuje na to da je pšenicom zasejano oko 550.000 ha, ječmom oko 78.000, ovsem oko 10.000, raži oko 3.500 i tritikaleom oko 18.000 ha. Ako se dodaju i površine pod uljanom repicom od oko 26.000 ha, proizilazi da je u jesenjoj setvi 2018/19 zasejano oko 670.000 ha. To se može oceniti kao uspeh ratara, imajući u vidu vremenske uslove.

Stanje useva

U periodu 20. 12. 2018 – 20. 01. 2019. ozimi usevi su malo napredovali, pre svega zbog nižih temperatura od biološkog minimuma za vegetativni porast. Od septembra 2018. do 20. januara 2019. palo je prosečno u APV samo 131 l/m2 taloga, što je za 105 l/m2 manje od proseka. Dakle ni izbliza nisu popunjene zemljišne rezerve. Deficit rezervi vlage je naročito izražen u severo-zapadnom delu Vojvodine i delovima Mačve (izveštaj RHMZ). Ozbiljnije padavine, a naročito sneg, od druge dekade decembra su znatno popravile stanje vlage u oraničnom sloju zemljišta. Time je omogućeno klijanje, ali ne i kompletno nicanje biljaka. Zbog toga su usevi veoma neujednačeni u porastu, i samo na 15 odsto površina su koliko-toliko spremni za prezimljavanje, a na ranije zasejanim usevima mogu se uočiti tri do pet rokova nicanja. Dakle najveći procenat useva je u fazi klijanja i nicanja, zatim u fazama 1-2 lista. Ovakvo stanje useva sigurno ne daje razloge za optimizam u pogledu prinosa, ali ne gasi nadu da će se potencijal popraviti u nastavku vegetacije. Presudnu ulogu će imati temperature. Nagli prelazak na više u odnosu na prosečne temperature bi bio krajnje nepovoljan za sva strna žita, pa i za uljanu repicu.

Prihranjivanje

Uobičajeno je već da struka preporučuje analizu zemljišta na sadržaj lakopristupačnih oblika azota u profilu zemljišta koje pšenica i druga žita koriste za ishranu. Osim količine nitratnog N, utvrdiće se i njegova distribucija po dubini profila, sadržaj vlage, kao razvojna faza biljaka, u konkretnim uslovima. To su najbitniji parametri za određivanje doze N i za početak njegove primene. Važne su i informacije o sortmentu, sklopu useva i predusevu, kako bi se poboljšala tačnost preporuke za prihranu. Probne analize zemljišta su u toku, a obavljaju ih Institut za ratarstvo i povrtarstvo sa svim poljoprivrednim stručnim službama (PSS) sa teritorije APV. Ovom poslu bi trebalo da se priključe i ostale PSS, jer u centralnom području Srbije takođe postoji interes za precizniju upotrebu N. Probne analize imaju orijentacioni karakter, a prava analiza treba da usledi na pojedinačnim parcelama, do kraja februara.

Prvi rezultati analize

Potpuno je očekivana ogromna varijabilnost sadržaja nitratnog N i procenata vlage, po lokalitetima, predusevima i slojevima zemljišta. Ukupan sadržaj N varira od 33 do 320 kg/ha. Najveća koncentracija nitrata je u sloju zemljišta od 30-60 cm dubine, najmanja u sloju 60-90 cm. Ovakva distribucija je direktna posledica manjka padavina u dosadašnjem periodu.

Treba očekivati da će se lakopristupačni N pod uticajem padavina i gravitacije, pomerati ka dubljim slojevima zemljišta, tim pre što su površinski horizonti uglavnom zasićeni vlagom. Ovo i jeste ključni razlog za odgađanje početka prihrane, pri čemu mora da se uzme u obzir razvijenost biljaka i njihovog korenovog sistema.

Osim toga mlade biljke praktično još nisu prešle na autotrofnu ishranu, već koriste rezerve hrane iz semena. Izuzetak su oni usevi koji su dostigli fazu 3. lista ili su započeli bokorenje. To su razlozi zašto ne treba žuriti sa prihranom, već sačekati barem puno nicanje. 

Trebalo bi se osloniti najviše na azotna đubriva AN, SAN ili KAN, manje na UREU, zbog brzine delovanja. Takođe treba računati na korektivno prihranjivanje u 2-3 navrata.

Prof. dr Miroslav Malešević

BSP, Srbobran,

dr Vladimir Aćin,

dr Milan Mirosavljević,

dr Dragan Živančev 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izvor:Poljoprivrednik