Portal pametne poljoprivrede

Nedostatak padavina prouzrokovao je smanjenje zaliha vlage u zemljištu, te je, imajući u vidu faze rasta i razvića pšenice i prolećnu setvu, opravdan strah stručnjaka i proizvođača da će biljna proizvodnja, u celini, biti veoma neizvesna, rekao je za Agrosmart ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević.

Posebno se, kako kaže, to odnosi na područje Vojvodine, gde je deficit padavina, od oktobra 2018 do marta 2019, najizraženiji.  

-Pošto su temperature vazduha u tom periodu bile znatno iznad prosečnih vrednosti (februar za +3,2 C°, a mart za +5,7 C°), gubitak rezervi vlage je bio intenzivniji, uglavnom kroz evaporaciju. Stanje su pogoršavali vetrovi, koji pospešuju isparavanje vode sa biljaka i sa zemljišta. Približavamo se veoma kritičnom periodu za snabdevanje pšenice vodom, jer je izduživanje bazalne internodije stabla počelo (na glavnom stablu), kod ranije poniklih useva. To je zapravo faza vlatanja, koja označava prelazak u generativnu fazu razvića. U toj fazi se formiraju sekundarni korenovi, fotosintetički aktivna površina, broj klasaka, broj cvetova u klascima … (potencijal i kapacitet za formiranje prinosa) – objašnjava Malešević.  

Napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prihranjivanja azotom. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 l /m². Pšenica je ostala „gladna“, bez obzira što je azot primenjen na vreme i u dovoljnim količinama, veli on.  

-Više temperature su skratile fazu bokorenja i izazvale ubrzani prelazak u generativnu fazu.

Svi ovi procesi su ireverzibilni, tako da eventualno poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu. Svakim danom bez padavina štete su sve veće, tako da su prognoze vrlo pesimističke. Prema svemu iznetom potencijal za prinos tekuće proizvodnje pšenice se drastično smanjuje. S druge strane, mogućnosti proizvođača, da stanje poprave, su veoma ograničene. Ako postoje mogućnosti za navodnjavanje, momenat je da se iskoriste – naglašava Malešević.

Najgore na njivama u Vojvodini

Ako se imaju u vidu informacije Republičkog hidrometeorološkog zavoda i zasejane površine na tim područjima, proizilazi da je jako ugožena pšenica na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini, kaže Malešević. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, od čega je oko 110.000 hektara u Vojvodini, a manje je ugrožena pšenica  na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 100.000 hektara u APV.

On kaže da sada ne može da se proceni koliko će biti umanjenje prinosa u odnosu na oočekivane ili prosečne i dodaje da je u sličnom stanju i proizvodnja ostalih strnih žita (ječam, ovas, trttikale, raž).

Prema prikupljenim informacijama, preko 1.000 hektara pod pšenicom je već namenjeno presejavanju. Odluku o tome doneće sami proizvođači uz konsultacije sa savetodavnom službom Srbije, navodi Malešević.

U Banatu se traktori povukli s njiva

Prolećna setva u Vojvodini je počela ali je u nekim delovima ubrzo i stala jer je zemljište suvo, a zalihe vlage u njemu minimalne.

Po rečima poljoprivrednika Jovana Negovana iz Dolova, stanje na banatskim njivama je veoma zabrinjavajuće i veliko je pitanje kako će se obaviti ovaj, najvažniji posao u njivama.

Uz veliku sušu u ovom delu Banata je pojačana košava. Situacija je do te mere nepovojna da smo stali sa radovima. Nijedan traktor kod nas više nije na njivama. Ako uđemo mašinama i otvorimo zemlju, biće još gore, još će se više sasušiti – kaže on napominjući da je ugrožena i jesenas zasejana pšenica.

Na iste probleme žale se i ratari na jugu i istoku Srbije. Suša je, prema njihovim rečima, ekstremna u okolini Kuršumlije, Leskovca, Niša, Negotina…

S. G.