Portal pametne poljoprivrede

VOJISLAV STANKOVIĆ: Rezultati poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni u periodu januar-mart 2019. godine

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar-mart  2019. godini  ostvarena je vrednost izvoza od 834,4 miliona USD, što predstavlja rast od 12% u odnosu na ostvarene  rezultate u periodu januar-mart 2018. godine (iznosila je 745,3 miliona USD), sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 18%.

Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 514,6  miliona USD je za 1,9% manja od ostvarenog u periodu januar-mart 2018. godine (iznosila je 524,4  milionUSD), sa učešćem u ukupnom  robnom  uvozu od 8,2%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-mart 2019. godine, beleži rast od 44,8%, odnosno za 98,9 miliona USD je veća u odnosu na posmatrani period januar-mart 2018. i iznosi 319,8 miliona USD, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od  162,1%.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 225,8  miliona USD, sa učešćem od 4,9% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 193,5 miliona USD i  voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 177,8 miliona USD, sa učešćem od 3,8% u ukupnom robnom izvozu uz suficit od 63,6 miliona USD.

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 114,2 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,8% i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 51,6 milion USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 0,8%.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u periodu januar-mart 2019. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 120 miliona USD, malina smrznuta u vrednosti od 55  miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 42 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 34, miliona USD, kukuruz semenski, hibridni u vrednosti od 33 miliona USD, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 25 miliona, merkantilna pšenica u vrednosti od 22 miliona USD i ulje od suncokreta sirovo u vrednosti od 19 miliona USD. Detaljnije u priloženom grafikonu.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju duvan ižiljeni u vrednosti od 30 miliona USD, ostali proizvodi za ishranu u vrednosti od 21 milion  USD, banane sveže u vrednosti od 18 miliona USD, kafa sirova u vrednosti od 14 miliona USD cigare koje sadrže duvan u vrednosti od 14 miliona USD i meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 14 miliona USD. Detaljnije u priloženom grafikonu.

Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar-mart 2019. godine  imao je region Vojvodine (38%), sledi Beogradski region (31%), region Šumadije i Zapadne Srbije (22%), region Južne i Istočne Srbije (6%).

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (40%), slede regioni Vojvodine (40%), region Šumadije i Zapadne Srbije (12%), region Južne i Istočne Srbije (8%).

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Ostvareni rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-mart 2019. godine mogu se oceniti povoljni i u višegodišnjem su trendu za posmatrani period. U narednom periodu treba posvetiti pažnju na konsolidovanju robnih fondova namenjenih izvozu. Kao što je više puta isticano fizički obim ostvarene poljoprivredne proizvodnje u tranzicionom periodu imao je velike oscilacije: sa dvocifrenim stopama rasta i pada, uz prosečnu stopu novostvorene vrednosti na godišnjem nivou od 1,4%, što je manje u odnosu na period 1980-2000 godina. Srbija raspolaže svim potencijalima za realizaciju optimalnog rasta sa prosečnom od 4-5% u višegodišnjem periodu.

U 2018. godini ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje iznela je 5.574  miliona USD, što je za 16,68% veća od realizovane u 2017. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje (novostvorena vrednost poljoprivrede), u visini od 4.744 miliona USD je veća za 12,28% u odnosu na 2017. godinu.

Zabrinjava činjenica da je u Srbiji u 2018. godini u jesenjoj setvi zasejano je 754.048 hektara površine, što u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2017. godini predstavlja smanjenje od 7,3%. Posmatrano po kulturama, zasejano je manje: pšenice (za 10,6%), ječma (za 2,0%), raži (za 19,7%), ovsa (za 26,7%) i uljane repice (za 17,2%). U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2008‒2017), površine pod pšenicom povećane su za 0,5%. Takođe su upitne setvene površine pod pšenicom koje su morale biti presejane zbog suše i nejednako nicanje.

Pojava pojava proletnjih kasnih mrazeva u jutarnjim časovima mogla je nepovoljno uticati na pojedine voćne vrste, ponikle prolećne ratarske useve, povrtarske kulture i jagode. Krajem perioda zabeležene su letnje vrednosti maksimalnih dnevnih temperatura, između 28 i 32°S. Temperature zemljišta bile su optimalne za setvu kao i za klijanje i nicanje kukuruza, suncokreta i soje. Ranije posejani usevi šećerne repe, graška i drugih ranih prolećnih kultura tokom aprila su imali optimalne uslove za početne faze razvoja. Stanje ozimih useva, ječma i pšenice se donekle popravilo zahvaljujući osveženju i padavinama koje su registrovane.

Osnovni pravac budućeg razvoja poljoprivrede i prahrambene industrije Srbije mora se  usmeriti ka optimalnom korišćenju i očuvanju raspoloživih proizvodnih kapaciteta, povećanju obima poljoprivredne proizvodnje, izmeni proizvodne strukture u korist intenzivnih proizvodnji namenjenih izvozu, proizvodnji visoko-finalnih i visokokvalitetnih proizvoda. Sve ovo radi podmirenja domaće tražnje i značajnog povećanja izvoza visokokvalitetnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

RZS je kompletirao konačne rezultate o fizičkom obimu poljoprivredne proizvodnje (biljne i stočarske) za proizvodnu 2017/2018. godinu, kao i rezultate ankete o potrošnji domaćinstava u 2018. godini, što je osnova priloženih analiza.

 Realizovana bruo i neto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2018. godini sa dinamikom rasta u odnosu na 2017. godinu

 Kvantitativni pokazatelji ostvarene biljne proizvodnje u 2018. godini

Proizvodna 2017/2018 godina je, sa stanovništva agrometeoroloških uslova, bila povoljna za većinu poljoprivrednih kultura. Prinosi ozimih useva  bili su nešto viši od višegodišnjeg proseka ali je zrno bilo slabijeg kvaliteta. Zabeležen je odličan rod jarih useva. Kukuruz ima ukupan prinos veći za 73%, suncokret za 36%, soja za 40%, dok je samo šećerna repa imala za 17% manji ukupan prinos u odnosu na prethodnu proizvodnu sezonu. Kod većine voćnih vrsta registrovan je veoma dobar prinos i kvalitet. Jabuka, kruška i šljiva su odlično rodile, a i kajsija je imala veoma dobar rod u područjima gde nije došlo do izmrzavanja usled prolećnih mrazeva. Rano voće, kao što su višnja i trešnja, imalo je dobre prinose, ali u pojedinim područjima sitnije plodove zbog toplog i sušnijeg prolećnog perioda.Jezgrasto i jagodasto voće je, takođe, imalo solidan prinos, dok je zbog vlažnije vegetacije, kod grožđa rod je bio nešto niži, a kvalitet osrednji.

Kvantitativni pokazatelji ostvarene stočarske proizvodnje u 2018. godini

 Govedarstvo

• U 2018. godini RZS registruje broj grla od 000, što je manje u odnosu na period 1988-90. godine za 25,3%, posmatrano u odnosu na 2008-2017. godine  taj broj je manji za 9,3%, dok je u odnosu na 2017. godinu je manji za 2,3%;
• Prirast stoke u govedarskoj proizvodnji u 2018. godini iznosio je 152 hiljade tona i manji je za 0,7% u odnosu na 2017. godinu;
• Proizvodnja goveđeg mesa u 2018. godini je iznela 76 hiljade tona i veća je za 7% u odnosu na prethodnu godinu;
• Proizvodnja kravljeg mleka je u 2018. godini je ostvarena u obimu od 1.493 miliona litara što je manje za 0,8% u odnosu na 2017. godinu.

Svinjarstvo

• Ukupan broj grla svinja u 2018. godini dostigao je broj od 2,792 miliona, što je za 38% manje u odnosu na period 1988-90. godine, odnosno manji je za 14,7% u odnosu na period 2008-17. godine,  a za 4,1% je manji u odnosu na 2017. godinu;
• Prirast stoke u proizvodnji svinja je u 2018. godini iznosi 601 hiljadu tona i manji je za 1,5% u odnosu na 2017. godinu;
• Proizvodnja svinjskog  mesa u 2018.  godini je iznela 303 hiljade tona i manja  je za 1,1% u odnosu na prethodnu godinu;

Ovčarstvo

• U 2018. godini realizovan je broj ovaca od 1,712 miliona grla, što je za 25,8% manji u odnosu na prosečan broj grla u periodu 1988-90. godine, odnosno za 5,7% je veći u odnosu na period 2008-17 godine, a veći je i u odnosu na 2017. godinu za 0,4%
• Proizvodnja ovčijeg mesa u 2018. godini je iznela 32 hiljade tona i veća je za 0,7% u odnosu na prethodnu godinu;
• Proizvodnja ovčijeg mleka je u 2018. godini je ostvarena u obimu od 18 miliona litara, što je veća za 28,6% u odnosu na 2017. godinu.

Živinarstvo

• Živinarska proizvodnja u 2018. godini ima pad u proizvodnji broja jedinica živine za 0,7%. Međutim, pad proizvodnje broja jedinica živine je mnogo veći za 11,1% ukoliko se poredi sa periodom 2008-17. godine, a u poređenju sa 1988-90. godine pad je iznosio 37,7%.
• Proizvodnja živinskog mesa u 2018.  godini je iznela 106  hiljade tona i veća  je za 11,6% u odnosu na prethodnu godinu;

Prirast stoke definiše se kao proizvodnja žive mere stoke tokom godine kao rezultat priploda, porasta i tova-gojenja stoke. Čine ga:

• Razlika mase žive stoke na kraju i na početku godine;
• Razlika mase izvezene i uvezene žive stoke;
• Ukupna bruto masa zaklane stoke na teritoriji Republike Srbije.

Indeks ukupne poljoprivredne proizvodnje izračunat je na bazi finalne neto proizvodnje. Za poljoprivredu kao celinu obračunati su bruto i neto indeksi. Prilikom obračuna bruto indeksa uzeta je u obzir poljoprivredna proizvodnja svih 56 proizvoda s liste, dok za obračun neto indeksa, u cilju izbegavanja duplog uračunavanja, nije uzeta u obzir stočna hrana (kukuruz utrošen za ishranu stoke, ječam, ovas, stočno krmno bilje i livadsko seno).

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2018. godini iznela je 5.574  miliona USD, što je za 16,68% veća od realizovane u 2017. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje (novostvorena vrednost poljoprivrede), u visini od 4.744 miliona USD je veća za 12,28% u odnosu na 2017. godinu.

U 2018. godini ukupna biljna proizvodnja u Srbiji ostvarena je u vrednosti od 3.634 miliona USD, što je predstavljalo rast za 25,40% u odnosu 2017. godinu, sa učešćem od 65,2% u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. Ukupna stočarska proizvodnja u 2018. godini iznela je u vrednosti od 1.794 miliona USD sa učešćem u ukupnoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje od 34,8%. Uz ostvareni rast od 3,25% u odnosu na prethodnu 2017. godinu.

U realizovanom fizičkom obimu ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2018. godini, ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa 79.3%, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 51,67%. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda u ishrani ljudi i stoke, što ukazuje i na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog tržišta ovih proizvoda.

Realizovane vrednosti biljne proizvodnje po delatnostima u 2018. godini su:

• žito, 1.722 miliona USD, sa učešćem od 47,4% u ukupno ostvarenoj vrednosti biljne proizvodnje i rastom proizvodnje od 56,83% u odnosu na 2017. godinu;
• industrijsko bilje, 614 miliona USD, sa učešćem od 16,9% i povećanom proizvodnjom za 32,90%;
• povrtno bilje, 382 miliona USD, sa učešćem u biljnoj proizvodnji od 10,5% i padom proizvodnje za 32,98%;
• krmno bilje, 162 milion USD, sa učešćem od 4,5% i povećanom proizvodnjom za 6,58%
• voćarstvo, 702 miliona USD sa učešćem od 19,3% i rastom proizvodnje za 11,08% i
• vinogradarstvo, 52 miliona USD, sa učešćem od 1,4% i smanjenom proizvodnje za 10,34%

Istovremeno, u 2018, godini vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji je iznela 1.940 miliona USD i ima učešće od 34,8% u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Skroman oporavak stočarske proizvodnje je rezultat liberalizacije uvoza mesa i prerađevina, kao i mleka i prerađevina, što dodatno destabilizirati domaće tržište. Skromno povećana finansijska sredstva u agrarnom budžetu namenjena subvencioniranju stočarstva u uslovima neoliberalnog koncepta privrednog razvoja doprinosi autarhičnom razvoju poljoprivrede, posebno stočarske proizvodnje,  i dugoročno posmatrano ne treba očekivati značajnije pozitivne rezultate.

 Realizovane vrednosti stočarske proizvodnje sa dinamikom rasta, po delatnostima u 2018. godini su:

• govedarstvo, 732 miliona USD, sa učešćem od 37,7% u ukupno ostvarenoj vrednosti stočarske proizvodnje i umanjenom proizvodnjom od 0,85%;
• svinjarstvo, 601 miliona USD, sa učešćem od 31% i smanjenom proizvodnjom od 1.48% %;
• živinarstvo, 286 milion USD, sa učešćem od 14,8% i većom proizvodnjom za 10.42%;
• ovčarstvo, 272 milion USD, sa učešćem od 14% i povećanom proizvodnjom za 12.40%;
• pčelarstvo, 49 miliona USD, sa učešćem od 2,5% i većom proizvodnjom za 63.34%.

Rangirani poljoprivredni proizvodi prema ostvarenoj vrednosti u 2017. i 2018. godini učestvuju u ukupnoj vrednosti  poljoprivredne proizvodnje sa 73,9%, odnosno sa 75,9%, što ukazuje na još nedovoljno diversifikovanu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Istovremeno, na samom vrhu rang lestvice nalaze se gotovo svi proizvodi stočarskog porekla i pored nepovoljnog položaja stočarstva u ukupno realizovanoj vrednosti poljoprivrede, što ukazuje da stočarstvo daje proizvodnju sa najvećom dodatom vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Među rangiranim biljnim proizvodima prema udelu u ostvarenoj vrednosti ukupne biljne proizvodnje nema značajnijih promena. Proizvodnja kukuruza dominira sa 21,4%, što predstavlja izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog situacije u stočarskoj proizvodnji, a dodatno nepovoljan motiv za proizvođače je što sa povećanom proizvodnjom u Srbiji u uslovima smanjene tražnje na svetskom tržištu  otkupne cene ove žitarice i pored toga što su niže nedovoljno stimulišu  izvoz. U proizvodnji žitarica je velike unutrašnja konkurencija, a sami proizvođači će morati da se zadovolje sa manjim prihodom. Na rang listi visoko se kotiraju uljarice, dok je udeo voća i povrća skroman.

Potrošnja hrane-ekonomija obima

 Potrošači igraju ključnu ulogu u kreiranju održivog sistema u proizvodnji hrane, jer putem svojih kupovina šalju snažne poruke proizvođačima, maloprodajnim kompanijama (lancima) i drugima u prehrambenom sistemu o tome šta smatraju važnim. Cene hrane i kvalitet ishrane uvek su uticale na izbor potrošača. Sada je izazov u pronalaženju strategija koje proširuju perspektive potrošača, tako da se u odlukama o kupovini uzimaju u obzir pitanja kvaliteta životne sredine, korišćenja resursa i socijalne ravnopravnosti. Istovremeno,  moraju se kreirati nove politike i institucije kako bi se proizvođači koji su u sistemu održive prakse na tržištu da sa svojom robom mogu afirmisani široj potrošačkoj javnosti.

Kako je ekonomija u poljoprivredi u funkciji ponude i neelastične tražnje u slučaju smanjene proizvodnje neelastična tražnja doprinosi da poljoprivrednici realizuju veće prihode nego kada je rodna godina.Nisku elastučnost tražnje imaju mnogi poljoprivredni proizvodi, posebno žita, mleko, meso, kafa i ostali.Kako se navike u ishrani potrošača sporo menjaju i u slučaju povećanja cena, uticaj promena ponude i neelastične tražnje na sektor poljoprivrede odražava se na varijabilnost obima proizvodnje.

U slučaju rodne godine, neelastična tražnja često doprinosi i padu cena i smanjenju dohodka u poljoprivredi, što poljoprivredni proizvođači očekuju pomoć od države.Pretežan broj razvijenih zemalja ima mehanizme intervencionizma, od kojih su najznačajniji: finansijsko subvencioniranje, uvođenje sistema garantovanog otkupa (robne rezerve) se povećavaju cene, carinama i uvoznim ograničenjima se smanjuje uvoz hrane, a ne retko se od poljoprivrednih proizvođača zahteva da ograniče proizvodnju.

Životni standard, ostvarene nominalane i realne zarade stanovništva posebno značajno doprinose smanjenom obimu prometa i potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu. Aktuelana potrošnja osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji, prikazana po članu domaćinstva, je u padu i još uvek značajno zaostaje za potrošnjom u razvijenim zemljama Evrope. Na socijalnom planu u Srbiji su izuzetno skromni pomaci, koji se graniče sa siromaštvom stanovnika, jer je u petogodišnjem periodu zabeležen izuzetno skroman rast raspoloživih zarada za dnevnu  potrošnju hrane po ćlanu domaćinstva od svega nekoliko evro centi.

Finalna potrošnja domaćinstva

 U Republičkom Zavodu za statistiku prati se finalna potrošnja i komparativno analiziraju  kvartalni rezultati upotrebljenih sredstava anketiranih domaćinstava.

Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu (za sva domaćinstva), u 2018. godini,  iznosila su 63.734 dinara,odnosno 538,3 evra, što je u poređenju sa 2017. godinom nominalno više  za 3,8%. Domaćinstva sa gradskog područja su u 2018. prosečno mesečno su raspolagala sa 65.815 dinara, odnosno 556 evra, što je za 3% nominalno više u odnosu na 2017.godinu, dok su domaćinstva sa ostalog područja imala na raspolaganju 60.349 dinara, odnosno 510 evra, što je za 5,2% nominalno više u odnosu na 2017. godinu.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava,  za sva domaćinstva u Srbiji su iznosili u 2018. godini 64.481 dinara, odnosno 545 evra i u poređenju sa 2017. godinom viši su za 3,5%. Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava sa gradskog područja u 2018. iznosili su 66.135 dinara, odnosno 559 evro, i viši su za 3,3% nominalno, u odnosu na 2017., dok su kod domaćinstava sa ostalog područja iznosili 61.777 dinara, odnosno 522 evro i viši su za 3,9% nominalno u odnosu na 2017. godinu.

Najveći udeo u raspoloživim sredstvima (sva domaćinstva), u 2018., imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 49,1%,  penzije – 32,3%, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova – 4,5%, naturalna potrošnja – 3,4%, ostala primanja od socijalnog osiguranja – 2,7%, prihodi van redovnog radnog odnosa – 2,8%, primanja iz inostranstva-1,2%, prihodi od imovine – 0,6%, pokloni i dobici – 0,7% i 2,7% čine prihodi iz ostalih izvora.

Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava (sva domaćinstva), u 2018., čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 34,3% i stanovanje, vodu, el. energiju, gas i ostala goriva – 16,7%. Slede izdaci za transport – 9,3%, za ostale lične predmete i ostale usluge – 5,9%, za komunikacije – 5,2%,  za rekreaciju i kulturu – 5,1%, za odeću i obuću – 5,3%, za alkoholna pića i duvan – 4,9%, i obrazovanje – 1,5%. i 5,9% čine izdaci za ostale grupe lične potrošnje.

Od ukupnog broja domaćinstava predviđenih za anketiranje u 2018. anketom je obuhvaćeno 6.296  domaćinstvo, od ukupnog broja ocenjenih domaćinstava-2.466.316.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava (sva domaćinstva) u Republici Srbiji, u 2018. godini. Anketom je ocenjeno 2.466.316 domaćinstava, sa prosečnim brojem članova 2,66. Izdaci za ličnu potrošnju svih domaćinstva su  iznosili su 64.481 dinara, što iznosi 545 evra. U strukturi lične potrošnje najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, 22.133 dinara (34,3%), odnosno 187 evra.

Posmatrano po članu domaćinstva za hranu mesečno  je raspoloživo 8.321 dinara, ili 70,3 evra, odnosno, 257 dinara ili 2,27 evra dnevno.

U gradskim sredinama Republike Srbije anketirano je 3.863 domaćinstava na osnovu kojih je ocenjeno 1.527.510 domaćinstava sa prosečnim brojem članova 2,55. Izdaci za ličnu potrošnju gradskih domaćinstava su u 2018. godini iznosili 66.135 dinara, odnosno 559 evro. U strukturi lične potrošnje dominiraju troškovi  hrane i bezalkoholnih pića u vrednosti od 22.229 dinara (33,5%), ili 188 evra, mesečno.

Posmatrano po članu domaćinstva za hranu mesečno  je raspoloživo 8.717 dinara, ili 73,6 evra, odnosno, 281,2 dinara ili 2,38 evra dnevnpo po članu.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u ostalim područjima  Republike  Srbije. Anketom je ocenjeno 938.806 domaćinstava, sa prosečnim brojem članova 2,84. Izdaci za ličnu potrošnju svih domaćinstva su  iznosili  u 2018. godini 61.777 dinara, što iznosi 522 evra. U strukturi lične potrošnje najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, 21.975 dinara (35,6%), odnosno 186 evra.

Posmatrano članu domaćinstva za hranu mesečno  je raspoloživo 7.738 dinar, odnosno 65,4 evra, ili dnevno po članu domačinstva 250 dinara odnosno 2,11 evra.

Pomenuto,  ukazuje da  su negativna kretanja još prisutna i ona se ogledaju u postepenom, relativno, skromnom smanjenju udela troškova hrane i stanovanja u ukupnim rashodima domaćinstva.

Nizak životni standard stanovništva u Srbiji, koji se graniči sa siromaštvom, doprinosi da je domaće tržište ograničavajući faktor za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i ljudskih resursa, pa izlaz iz postojeće situacije treba dugoročno tražiti u izvoznoj orijentaciji poljoprivrede kao osnovni uslov povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište i evropske integracione procese.

Međutim, izvozni rezultati poljoprivrede Srbije u u narednim  godinama će biti značajno ugroženi ograničanjima koja su prisutna na domaćem tržištu zbog pada agregatne tražnje kao posledica smanjenog životnog standarda stanovništva. Veličina domaćeg tržišta ima značajnu ulogu u realizaciji komparativnih prednosti poljoprivrede i prehrambene industrije. Veliko tržište omogućava veliki obim proizvodnje i niže jedinične troškove proizvodnje, pa samim tim i komparativne prednosti zemlje na domaćem i međunarodnom tržištu (ekonomija obima Economies of Scale).