Portal pametne poljoprivrede

Piše: Branislav Gulan, agrarni analitičar i član Odbora za selo SANU

U 1.034 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika, a u više od 200 niko nije mlađi od 20 godina, stoga je 13. juna 2019. godine, formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako bi se ona održala, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. Po njegovim rečima, to je originalan pokušaj da se započne rešavanje problema, a zadatak tima je da se život ljudi na selu praktično promeni.

„Ovo je jedan originalan pokušaj, pre svega Srpske akademije nauka i umetnosti, i nas iz kabineta da nađemo način da krenemo u pravo rešavanje problema“, rekao je Krkobabić.  Dodao je da je taj tim otvorio novu stranicu u istoriji Srbije. „Zadatak tima je jednostavan – hoćemo da damo utemeljene predloge, valjane, naučno potkovane, da oni budu potkaz za definisanje jedne oficijalne politike, praktično to znači da život tim ljudima promenimo“, naglasio je Krkobabić. Hajde da vidimo da li će ta sela dobiti pitku vodu, kanalizaciju, da reke i potoci budu u koritima, da deca imaju škole, dodao je ministar. „Ključ svega je da mlade žene u Srbiji i njihovo potomstvo u svemu tome u čemu mi budemo delovali vide mogućnost da ostanu da žive na selu“, istakao je Krkobabić.

Za to su, kako kaže, važne i zadruge, udruživanje domaćina da budu robni proizvođači.

„Najbitnija stvar je postojanje jasne političke volje da se okrećemo rubnim područjima, rečeno je nećemo žaliti sredstva, hoćemo da praktično menjamo sliku sela“, rekao je Krkobabić.

Zadrugarstvo u Srbiji je bilo zapostavljeno sedam decenija. Posle Drugog svetskog rata zadrugama je oduzeta imovina, znači kuće, njive, zgrade, mehanizacija… Sve je utopljeno u osnivanje kombinata. Kombinati su posle promene sistema rasprodati, uništeni. Sa njima je otišla, neoprvdano je privatizovana i zadružna imovina. Na to niko neije imao prvao jer zadružna imovina već ima titulare. Ali, zadružna imovna je nestala u toku pljačkaške privatizacije poljoprivrede, koja je obavljena uz pomoć države. Kasnije je svaka treća ili četvrta privatizacija poništena, ali od toga danas nema koristi.

Sedam  decenija zadrugarstvo u Srbiji je bilo zapostavljeno. Aprila 2017. godine, autora ovih redova pozvao je ministar Milan Krkobabić, na razgovor i pokrenuo je akciju ,,500 zadruga u 500’’ sela. Do tog vremena Srbija je bila zemlja u kojoj je godišnje nestajalo 100 zadruga. Pokretanjem akcije, prvi put posle sedam decenija, zadrugarstvo je materijalno pomagano sa bespovratnim sredstvima.

U prvoj 2017. godini 23 zadruge u Srbiji (od toga četiri u Vojvodini) bespovratno su dobile 197 miliona dinara. Druge godine, 2018. godine bespovratno je dodeljeno oko 800 miliona dinara. Novac je dobilo oko 73 zadruge (od toga je 19 bilo iz Vojvodine). Dakle, u nerazvijene delove Srbije za razvoj zadrugarstva stiglo je bespovratno skoro milijarda dinara.

Po rečima Tijane Nešić, iz kabineta ministra za reigonalni razvoj u Vladi Srbije, tim novcem je pomognut život oko 4.600 porodica. Po prvi put su osnovane I dve složene zadruge u Starom Slankamenu i Arilju. Zadruge su u tim mestima udružile i povezale više zadruga, okupile ih da udruže svoj rad i proizvodnju. Cilj razvoja zadrugarstva u Srbiji je da se pomogne malim proizvođačima (većina na jugu imaju imanja veličine oko 2,5 hektara). Akcija je i dalje u toku, tako da se u 2019. godini očekuje da će bespovratno biti podeljeno oko 700 miliona dinara. Taj novac dobiće oko 60 do 70 zadruga u  celoj zemlji.

Dakle, u Srbiji je vraćen duh zadrugarstva, osnovano je oko 430 novih zadruga. Novo je i to što udruživanejm proizvođači ovde sad unose samo svoj proizvod kako bi ga prodali i naplatili. Posle Drugog svetskgo rata unosili su imovinu… O povratku neopvadano oduzete imovine posle Drugog svetskog rata, radi se o najmanje 300.000 hektara njiva, za sada se još ne govori. Za to je potrebna politička volja, ali i veliki novac. Tog novca ova država za sada nema, pa valjda je zato to tabu tema. Međutim, akcija popularno nazvana ,,500 zadruga u 500 sela’’ je dugoročan posao u Srbiji za više vlada, za više ministara…

Cilj ove akcije koju uspešno vodi ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, je i da se kroz udruživanje pojoprivrednika, malih proizvođača poveća i poljoprivredna proizvodnja u Srbiji. Za poslednje tri decenije njen rast je samo 0,45 odsto godišnje!

Važna strategija, doneta jula 2014. koja treba da važi do 2024. godine, predviđa nerealne stope rasta i to prosečeno 9,1 odsto, ili po drugoj blažoj varijanti da to bude 6,1 odsto. Te nerealne želje se ne ostvaruju. U prvoj godini sprovođenja Strategije razvoja poljoprivrede, 2015. godine pad proizvodnje je bio osam odsto, sledeće godine rast je bio osam odsto. U 2017. godini, suša je odnela rod vredan 1,5 milijardi dolara, pa je proglašen pad proizvodnje od 10,7 odsto. Godinu dana kasnije, u 2018. godini, koja je bila rodna, rast je bio od oko 15,7 odsto…Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru je svega 1.000 evra. Godišnja vrednost agrarne proizvodnje kreće se od četiri do pet milijardi dolara. Cilj je da vrednost po hektaru u Srbiji dostigne bar 5.000 evra ili 10.000 evra. Jedna Holandija ima više od 20.000 evra po hektaru, Danska oko 14.000 evra…

Sumorna slika sela

Sumorna je slika sela Srbije danas. U Ustavu ne postoji kategorija sela, već samo naseljenog mesta! Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine u Sribji je bilo oko 628.000 poljoprivrednih gazdinstava i još 2.000 pravnih lica. Među njima su dominirala mala i srednja gazdinstva. Ali, za samo šest godina od 2012.  do 2018. godine taj broj gazdinstava je smanjen na 566.000!

Uprkos svim podsticajnim merama države, 2018. godine u Srbiji je bilo 61.941 poljoprivredno gazdinstvo manje nego 2012. godine. Odnosno njihov broj se smanjio za blizu 10 odsto! Glavni razlog smanjenju broja gazdinstava vidi se u ukrupnjvanju gazdinstava i psoeda. Zabrinjava to što je, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina, dok je tek svaki 14 mlađi od 40 godina! Razlozi za ovakvo veliko smanjenje broja gazidnstava mogu biti dvojaki.

• Jedan od razloga smanjenja broja gazdinstava je njihovo ukrupnjvanje i ako je to u pitanju, to je dobro. Ali, ako je razlog smanjenja broj gazdinstava, odnosno gašenja domaćinstava i napuštanje sela, a što znamo da taj proces traje, odna to zabrinjava.  To nije dobro. Pravi rezultati moći će da se ozbiljno sagledaju za nekoliko godina kada bude novi popis poljoprivrede.

Mala i srednja preduizeća na poslednjem popisu 2012. godine, čnila su 77,8 odsto u ukupnm broju gazdinstava i s obzuirom na to stanje s velikim učešćem malih gazdinstava moglo se očekivati da će u ravničarskim delovima, Vojvodini, Mačvi i Pomoravlju, gde je bilo interesa za kupovinu zemljišta, doći do ukrupnjavanja poseda. S druge strana, broj poljoprivrednih gazdinstava opao je zbog loših uslova poslovanja.

Državne subvencije u poljoprivredi Srbije iznose 35 evra po hektaru. U EU su od 500 do 900 evra po hektaru i mi nismo konkurentni ni u jednoj proizvodnji. Ljudi su shvatili da je bavljenje poljoprivredom neisplativo i odustaju. Razlog za ovakvo stanje su što je stopa rasta poljoprivrede u Srbiji za poslednje tri decenije samo 0,45 odsto. Nema mnogo zaitneresovanih jer u 86 odsto sela opada broj stanovnika. U posmatranom periodu došlo je do povećanja prosečne površine po gazdinstvu sa 5,4 hektara u 2012. godini na 6,1 hektara u 2018. godini. U Vojvodini je to znatno više pa je povećanje sa 10,9 na 12,3 hektara.

Broj najmanjih gazdinstava, koja koriste do dva hektara poljoprivrednog zemljišta, smanjen je u odnosu na 2012. godinu za 27 odsto.

Činjenice i brojke:

• U 2018. godini u Srbiji je bilo 569.310 poljoprivrednih gazdisntava. To znači da ih je za 9,9 odsto manje nego 2012. godine;
• Te, 2018. godine u Srbiji je bilo 3.476.788 hektara površina korišćenog poljoprivredngo zemljišta. To znači da je rast za 1,1 odsto zemljišta koje gazdinstva koriste!
• U Srbiji je u 2018. godini prosčena veličina bašta i oranica po domaćinstvu 4,5 hektara. Prosečna veličina oranica i bašta po gazdinstvu povećana je za 13,5 odsto;
• Do dva hektara poljoprivredne površine koristi 217.682 gazdinstava, što ja za 27 odsto manje nego 2012. godine;
• Tek svaki 14 nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina!
• Prosečna poljoprivredna penzija je 11.272 dinara!
• U 2018. godini u Srbiji je rođeno 64.890 beba, što je na nivou Prvog svetskog rata. Svake godine broj umrlih se kreće oko 102.000! Dakle, smao na osnovu toga broj stanovnika smanjuje se za više od 37.000! Nestane po jedna varoš veličine Negotina ili Bačke Palanke. To znači da nestaje i Srbija, odnosno ostaju prazne teritorije!

*Podacio RZS o poljoprivrednim gazdinstivma i domaćinstvima u 2018. godini.